Narod

№ 64

СРОЈ 10 ЛЕПТ*

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија с.г. налази у Фрки коиој улкци 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

■ГОДИНА I. Рукописи се нс вра1*ају. Огласи и белешке напла-кују се по погодби.

Редакција је у у ици <Ј»ранковоЈ бр. 20. Гг.вони уредвик ДРАГ. С. ГОГИТч

обинн

ЈГондон, 1. октобра. Рајтерова Лгенција јавља, да сц јцтрос е.нглескс трупе продужиле напад да отерају Немце са тачака. које су им остале на планинском венцу источно од Ипра. Француске трупе, лево од нас, насу предузеле јутрос никакву акцију, ала је француска артилерија вришла врло јак притисак на непријатељске положаје. Одбацили смо Немце у дубину целе одбранбене линаје а на ширинн од више хил>ада јорди. Резултат је, да сада Немци, у место заклона и цементираних редута који су сви у нашим рукама, излажу своја тсла нашој страховитој ватри. Непријатељ грозничавом брзином прсноси у поза дину бодљикаве жице. Ки их стално ометамо у послу Сазнали смо да Немцима нарочито недостаје му ницнје за велике топове. Њцхова артилерија често је задоцњавала у нападу. Јутрошњи извештаји врло су добри. У 7 сати и 50 минута депешом се јавља да ствари теку нпјбоље. На вите места наше су трупе освојиле прве објективе. Цвијнћ о Бугарма'

прецењују, јер је Стам булов изолован по политичком таленту а бугарски интелектуалци немају талента.« Најзад Бугари мање, имају конструктивних способности, нсго други Југословени, и та оскудица огледа се у њи ховим народним песма

Недавно је г. Цвијић у јсдном делу резимирао српску тезу о маћедонском Словенству. Из тога дела довосамо једну главу, која описује раззике физичког н етничкогкарактера Бугара и маћедонских Слоаена: До Искра Бугари су у опште врло груби људи. У Србији их зову »токмаци«. Плави и цр номањасти р е Ј, и су; токмаци немају у опшгс црне и светле очи и бркове; боја им је мешовита између црне и смеђе. Глава им је широка, с доњс стране ви лице јаке, а очи често јако зближене. Готово упоредо са овимантрополошким карактеристикама иду и физичке бугарске цртс, које Гу изложити само сумарно. Сви изрази животних осећања и све психолошке радње у опште су грубље, него код других Југословена. Ниво живота је нижи и честоособито вулгаран, као што га је описао АлекоКонстантинов,пореклом из источне Румелије, у свом »Ба]а Гање«. Он их црта као просте и грубе људе до бруталности. Тај груби бугарски живот вероватно је потекао, код бугарске раЈе, збогтур ског господарства. Може бити да бугарски карактер, озбиљан, али суморан, без икакве веселости, непријатељ сваке шале, може бити да он потиче од њиховог карактера, којисмо описали. Цео народни животпрожман је крајњим егоизмом, који иде до дивљаштва код псевдо интелектуалаца и код ве-ћине политичара. То

нису код њих реалистичке црте, веТ је то готово животињски его изам. Код њих постоје отимачине и цицијашлук, који је збиља особито редак. Све њихово мишљење без престанкаувекјеуперено на корист; далеки циљеви немају великог уплива на њихову савест. У вези са овим недостацима, завист и мржњајакосу укорењени и код „културних 4, постали су најмокнији мотиви за Ј)ал. Славни руски књи жевник Леонид Андрејев тачно је рекао „да код Бугара управљају само завист и мржња.“ Али Бугари су вредни, у опште обазриви у својим циљсвима и снергични; они употребљују све што могу, без милости, за суве и себичнс рачуне. Бугарске интелектуалне способности су осредње. До сада они пису ништа на томе пољу учинили, што би падало у очи; све је о. средње или исподтога. Тако је и Јиречек, истакнути научник који је био министар п|)освете у Бугарској 1880 имао право кад је недавно писао: »Као бугарофил, ја знам врло добро, да много људи од наукс и 1 од политике у Европи смат|)ају Бугаре као јак народ, са физичке тачке гледишта, али без икаквог таленга са интелектуалне тачке гледишта.« Исто то рскао је о њима и аустро угарски министар Калај, који је нссумњиво добар познавалац балканских прилика. Он констатује »да се Бугари

чким, литеЈ)арним и научним. На супрот томе, Бугари имају врло велику способност за подражавање и по томе се необично приближују на|)одима источне Азијс. Те су особине, које су појачане активним егоизмом, учиниле да они постигну несумњивог напретка у материјалној цивилизацији али, по мом мишљењу, никако не прелазе'ћи преко просечнога, преко имитаторског. Такав народ подложан је сва ком угицају с поља. Он чак може под утиском суве|)ена илн каквевојничке касте показати опасан замах једногстада, али се све то сруши кад престану да раде спољни утицаји или свега тога нестане у бј)зо због оскудице унутрашње оригиналне снаге. ГЈо етничком саставу и по физичком каракте|)} 7 , који отуда произилазе, Бугари заузимају нарочито место међу Југословенима. 11о томе се они јасно разликују од маТедонских Словена. Ови се по етничком саставу приближују много више Србима него правим Б у г а р и м а и као Срби, чистији су Словени. То не значи да они нису примили нишга од неке стране нације. На против они су, као и сами Срби, примили по нсшто од ранијег ст а н ов н иштва, старих Македонаца, илирских поримљених племена и византијских Трачана. Иа супрот Бугарима ма ћсдонски Словени ни су претрпели монголизацију и такви типови су вј)ло ретки. За њих се не може утврдити да ли воде порекло од бугарских освајача или су синови Кумана и Печенега, који су прошли кроз неке крајеве Ма•ћедоније и ту су се настанили. Словени из западног дела Маћедоније одли кују се врло живим ду-

хом, великом интелигенцијом и имају развијен укус за поезију и за музику. Њихове лиЈ)ске песме и народне мелоди је спадају ме ђу најбоље творевине код Југословена. По целој својој физичкој природи изгледа да су ма•ћедонски Словени, више него другиЈугосло вени, очували обичаје и карактериетичне особине првих Словена, који су колонизовали Полуострво. То се види по женеком оделу, по по орнаментици и по всзу, који се одликују врло старим могивима, а види се и по дшалектима који су очували неке старе речи и облике који се налазе на споменицима средњег века. Најзад осећања и словенска свестврлосу дубоки код њих, нарочито у поре-ђењу са словенско-бугарским амалгамом дунавске БугаЈ)ске. ЗВЕЗДИЦЕ Улога штампе (ос)ло мак из уводног чланка ): ... И док у Француској речју ратују н побеђују Кле мансо, Пашон и толико нај угледнијих политичара, дотле наиш.... Гаргантуа ГрАТјСЕ ДЕПЕ1М

ко шго пође у Париз, оп ће се састати са г. Венизелосом. Атина. — Скупштуна је овластила државпог тужиоца да оптужи петорицу посланика, којц су окривл,ени да су организовали неред у Шпарти. ПОБУНЕ У КЕМАЧКОЈ

Париз, 1. окт. » Ексцелзппр«. јавл>а: Побуне у немачкој флоти далско су теже природе , него што то чзгледа према говору немачког министра марине Фон Напеле. Главни узроци онвг побуна јесу оскудица у лрани, строго кажњавање и утицај руске револуције на наппедније елементе у Немачкој. Побуна је почела још у јулу на једној ратној крстарици. Морнари, која су одрекли послушиост.сптељанису, али јс због тога избила још јача побуна на једној оклопњачи. Командант и официри побијени су и 6'аченц у море. На другој једној оклотшчи морнари су отели официреке намирнице. Готово у цслој марини било је врло опасних појава саботажс. Сличнс ствари догаЈјају сс и у аустроугарској марини. I енерал Кеп, главни комесар руске војске у Француској, изјавио је » Ексцелзиору«: »Рсво -

Базел. — Чувене пољске легијс које су створили Немци немај/ више од десетину хиљада људи са свега 400 о фицира. Атина. — Француски економмст г. Сержан завршио је своју мисају у Грчкој. Пре

луционарне идеје продоле су у немачку војничку средину у току братимљсња на фр»нту. Утицај рускерево• луције имао је великих резултата на трупе ландштурма.«

АМЕРИКАНЦИ

Помоћ, коју Сједмшене Државе указују својчм савезницима, од како су ступиле у рат с Немачком, огромна је и од неоцењиве вредности. ФннансиЈСка помоћ је басно словна; али се Американци не задовољавају само њом, него снабдевају своЈ - е сзвезнике и потребним иамирницама п ратним материјалом. Д,а би се сав тај материјал могао истоварити у француским пристаништима, то је од почетка рата намештено 490 нових апарата за истовар, конструисаио 300 км. железничке пруге и подигнуто 3210 метара насипа. На тај начин успело се само 1916. да се истовари 57 милиона тона према 4 ! милиона 1913. • Да би искористили још боље и ефикасније фр.ан!(уска

пристаништа, Американцн су се послужили наЈ‘модеркијим техничким методама и проналасцима. Прво што су учинили било је, што су подигли на обалама пристаништа еелики број механичких дизалица, и што су пристанишни рад пренели на саме бродове. За ту сврху саграђене су нарочито велике товарне лађе »Јупитер« и •Нептун*. Онс су у стаљу ра носе преко 10000 тона робе. Сам »Јупитер« носи 5000 тона брашиа, 3430 тона жита, 220 тона гвожђа, 280 тона бензола, 73 тоне угља и 100 Това артиљеријске мунициЈ - е ц другог материјала. ЈТађа је дугачка 165 метара, шкрока 2 , гази воду 8 м. и 38 см.; преноси 19 230 тона, а брзину има 15 чворова. Да ба олакшали рад на