Narod

Е&Ч7 8Р0Ј 13 ЛЕПТД

„Народ“ излази свакога дака по подне.

ШткмлатЈмја се л«лаби у Ф гсиој улиц з 6 ј>. :<0.

Власвик КРСТА Љ. МИЈ2ВТИК ^идт 1Г8мав.ти1И|ДЖЈК1'а иаиад

СОЛУН СУБОТА н; РКТОЕАР 1917. ГОД.

Руконисв се не вра^ају, Огласи и белешке »аплаЈкују се по погодби.

Редакција је 7 улицк Франковој бр. 20.

Г.'!В5ва уг-схчк-чк ДРАГ. С. ГОГИТ,

Бугари I Швдршј Париз, 14 октобра »Балканска Агенција доноси догловни текст једног интересантпог телеграма, који је упукен из Софије 10. септембра бугарском посланству у Берну. Текст I тоеа телеграма гласп »Миниотарски Савет у својо / седници од 8. овог ме.с. одобрио је ваш предлог. Било ди корисно да се у француском делу Швајцарске, у штампа, на згодпн начин, публикују нланци о нашим цационалним аспи рацијама, да би на тај начин упознали Споразум о правом цаљу нашег учешћа у овоме рату, Поверили смо др. Стојанову једну важну мисшу у Швајцарској и према више.м извештају од 12 . августи издали са о налог филијали > Дијче Банк<, да вам отвори хредит од 200 000 франака, који вам стоји од данас на распо ложењу. Замолите Милева ( бугарског конзула у Женеви ) да испита узроке непомчрљивог држиња штампе у француском делу Швојцарске, и да шфе начин, какоби се ова непомирљнвост отклонило. Бурев и Јанов заједно са Костовом у том послу ке вас иомогки. Одобравамо премештај послансшва у вилу Соненпсрг. Афера конзу лата у Милану није озбиљна. Поднесите детаљнији извештај. Златанов, генгргл. секретар с. р. Балканска Агенција додоје : Овој ном је телесрим био познат још 3 ■ октобри али га нисмо одмах публи ковали, да 6и могли испитити неке поједицости. Тако смо утврдили, да се др. Стојанов, о коме је реч у телегриму, налази век у Берну. (Др. Стојанов је секре тар бугарскога посланства у Бечц ). На иста начин смо утврдили, да је Милев, главни уредник ,,Еко де Билгаридодељен Стојановц и знамо, дп се ова два изасланика краља Фердинанда налазе у Женеви. О Ко стову је довољно споменути, да је то оно чсто лице, коме је било упукено 28 сандука са бомбама и бакцилима, а који су нокени у згрода немичког посланства у Букурешту. Нимта исеби

—

Лист ,,Фран/ фуртер Цај тунг“, пгшући о Белгији и пп тању веног васпостааљааа, каасе ха је огроана погрешка која се мора ксара»итм, што Немачка нпје одмах пристала на <»акуацлју Бвлгије. Он верује, као и многн другп Ау стро-Неици, да после тога нвшта неће систаги гакључењу мвра. Покодом оваквог писања, угледни францускв лисг » Журнал де Д::6а« дсноси жод гор»ам насловом уаодни чланак, у коме констатују15и претхо« во : да се Бедгија у сваком случају мора васаоставмти, али да впак то не пртдгтавља це ло питање »гћсамо деовераз двојне целине овако пише: Савезници не-ће да проучавају одвојено ни питање о Белгији ниги ма које друго питање. Они су решс ни да се не упуштају ни у какве засебне и одвојене лреговоре. Они •ће преговарати само кгд се створи потпуно и у свему заједница у одлукама. Сва су питања у најтешњој вези, и аитања Запада и питања Истока, и питања Европе и питања Азије, Африке и Америке. Сва имају да се реше ис 10 зреме но. Садашњи конфликт је светски, па му и решење мора бити такво. иошто је Аустро Неиачка била узела иаи-

цијативу за огпочињање непријатељства, она и.ма да тако поступи и у њиховом регулисању. |е Аустрија објавила рат Србији; нека каже како мисли да се реш м српско питање. Немачка Је објавила рат Русији н Француској; некасеиз јасни, на који начин да се реши сукоб. Нападнуте државе неће да формулишу предлоге; то нека учине нападачи и нека кажу отворено шта хаће. Савезници су изложили своју политику у одговору председника Вилзона. Они се и сада држе ове политике. Нсће да дискутују питање појединачно. Аустро - Немачка жели да са сваким од њих разговара кришом, у четири ока. Ми, опет, хоћемо дискусију јавну, одрсђену, и о свему укупно. Било би лудо да друкчије и поступимо. Кад би се упусгили у разговоре са Ауст-ро Немачком, место бржег споразума о ма ком питању имали 6и то, да нам се стави на супрот противљење тс«г и гог савезника, и да се траже нар'>чите концесије за задобијање и њсговог пристанка. Узмимо за пример ствзри на

Балкану. Граф Чернин куне се у све богове, да Аустрија не тражи ништа, не жели ништа, једино тежи # да буде мир без анексија. Али ипак се уздржава да говори о Србији. Само, о овоме говори Бугарска. Иредседник министарства, Радославов, поновио је сараднику листа лФосише Цајтунг« сво ју изјаву, коју је већ толико пу га давао: »Ми тражимо, каже он, целу Ма'ћедонију са Битољем, и долину Мораве. На другој страни, анектираћемо Добруџу до ушћа Дунава«. Како граф с Уерник мири своје изјаве са овима? Територија, коју иште Радославов, припадала је пре рата државама које је Бугарска напала мучки или, ако хо-ћете, и издајнички. Зар будући уговор о миру да благослови ову отимачину? Папска нота избегава брижљиво сваку алузију о >;ој ствари. Бенедикт XV’ дакле не зна, шта долина Мораве представља за Србију и Добруџа за Румунију? Њега много више узбуђују неда-ће Белгије. Али његово срце, које треба да буде подједнако прсма целом хришћанском свету,није смело да остане неосетљиво за неисказана српска искушења. Пред њим сви народи треба да буду једнаки и браТа. Нека се Германо-Татари прво ме-ђу собом доброспоразумеју о свима услоаима мира, па окда нека говоре о ми! ру, и то без икаквих других ствари. Пре тога, нећемо ни да чујемо никога, па ма од кога долазио позив.

ЗВЕЗДШДЕ Зииста ме је питао је дан солунски Јеврејин ■ — Имате ла ви Србибатаљоне смрти ? — Нсмамо, кажем му ја. — А шта су ови што носс крстове на капи ? ? / Готово, ираво каже. Гаргаитуа

Г<

0

Лондон, 14 окт. Говоре-ћи у Шефилду о сумаренском рату, адмирал Џелико, рекао је да су енглески губици знатно смањени последњих месеца и да нема разлога никаквој узнемиреиости, Г. Лојд Џорџ тако-ђе је истакао пропасг сумаренског рата. »Наши губици, рекао је он, мањи су, док су Нсмци, за последњих десет месеца, изгубили два пута више сумарена него у прошлој години. Ми данас конструишемо четкри пута внше ла^ђа него у 1916«. Цприх, 14 окт. Бечки „Арбајтер Цајтунг* доноса вест из Бер>лина, да су у немачким вој ничким круговима, у главном штабу и на двору за мир са ане.ксијама и оштетама. » То је пропшвно вољи Рајхстага, вели овај лист. Виљем II живи искључиво меку генералима. Канцелар нема никакве вла сти. У опште влада тсшка војничка диктатура .« ГњттШтШ Берн, 14 окт. Аустријски социјалистички орган »Арбкјтер Цајтунг« протествује ' због објаве рата нове |две јужно-амаричке републике. »Немачка царевина, вели тај лист, има сада против себе цео свет, а она то није заслужила. Увек је Мемачка била предсветом несрећна.«

Мађарски соцшалистички лист »Непсава« протествује против корупције, коју врши у Мађарској немачка Кругшва ратна индустрија у корисг немачких анексиониста. Лист тврди да је Круп дао два милиона марака мађарској штампи и дајетасума већ подељена међу пешштанским листовнма. ФРАНЦУСКД ПОБЕДА Лондон, 14 окт. Војнн критнчар ,,Вест.чиистер Газете“ гшше: „Француска победа за Немце је пораз од највеће важности. Немачка војска је иросто сломл,ена. За Немачку је проблем о ефективнма још тежи него проблем опрсме и наоружаша. Од савезничке офанзиве која је почела битком на Соми у наше руке пало је »ишс од 1(Х)0 тоиова, готово 15Сто толико рововскмх оруђа и »зше хиљада мнтраљеза, а број унишгених тоцова извесно иије мааи. II тај губитак долаБи управо у тренутху кад венрнјатељ мора да шаље на фронт с»аког чозека, који се може употребиги. Губицп у људима мора.ив су бити, праликом бомбардовања, знатко већи нсго што је број заробљенкка, јер су морали уиорно да бране батерије.“ ДЕТАЉИ 0 ПОБУНИ

»Дељи Екпрес« доноси из поузданог извора извештај о пооуни на нсмачкој флоти, у Вилхелмсхафену. Псбуна је почела 20 звгуста на 4 ратне лађе првога реда : на »Принцу Регенту Лујаолду«, »Кајзеру«, „Вестфалсну“ и „Хелголанжу"' Изгледа да је у по следње време реколуционарна агитација имала највише успеха код посаде оеих лађа, јер је она била и иначе деморалксана трогодпшњом неактивношћу. Ову деморализацију повећало је рђаво поступање офпцира и смањивањс оброка, који је ирло ограничсн, по што мрнари нпсу сматрани као борци. Втасткма је бнло познато да су морнари већ оа неколико времена држади тајне конференци је, на којнма је дискуговано о полнгичккм патањима и о миру; нехолико је морнара због тога било у ухапшено и за казну упућено иа фронт у Фландрију. Првих дана месгца августа стање се погоршало услед ноновог смањивања оорока н услед тешкмх казна, којпма су кажњаванв морнари. 20 августа морнарн су пстакпн црвене ваставе на 4 номенуте окдопњаче, док је посада, сакуолева на крову це-

вала марсељезу и глзсно изражавали своје револуционарне ндеје. Офпцари су појурила међу мориаре али се одмах повукоше, чим приметаше да се морнари спремају да их побацају у море и одлучише дапричекају појачања с коцна. Командант »Принц Регента Лујполда« налазио се у гароши кад је побуна избила. Кад је дошао ва лађу заповедиоје морнаримада сепзстроје на крову лађе, али није стигао ни да нзрече о*у заповсст, а морнари су га зграбиди, везала и бацали у море. ГБегов је леш извађен из мора 12 сати после тога. Већи део ла ких топова бацили су у иоре, а неколико тешккх топова оштетили. И велики део мунације такође је бачен у море. Слмчнм су се пркзорн одиграли и на остале 4 лађс: »Кајзеру«, »Всстфалез-у« п ‘Хелголанд-у«, алн на њзма ксманданти нису били иоубијанп. Чкм је за дотађаје »озна;'а поморска команда, одмах је наредила батаљонила морнара да поврате ред на помеаутим лађама, али ови изјавцше да ће једиио у том случај/ употребнти оружје, ако пм сс изложм узрок побуне. П*у одлуку мораара алод-