Narod

ВР, 107.

ВР0Ј !0 ДЕПТ!

СОЛУН ПОНЕДЕЉАК 13. ИОВД МЕАР 1017. ГОД.

ГОЦИНА I.

Народ“ излази свакога дз^а по подне.

Уггампартјпсе напаги у Фрез коасј улицл: бр. 20.

Влвсннк л РСТА Љ. МИЛВТИЋ

Рукопвси се ве в; Опаси и бе.чстч на ала-кују ег со ногс. .. Редакција је у а Франковој бр. 20.

Глалн* урег драг. с. гоп

Поедати амерички ноаииар г. Е. Маршал објавио је у амерлчкоме листу »Пмтсбург Деспч 1 разговор, који је имао са Његовим Величанством Краљем Петром. Тај разговор који је објављен и у великом броју енглеских и америчких лкстова у целини гласи овако: Борба Србије за Слободу ...»Мој народ је бројао више од 4 милијона душа у почетку овога рата а данас нше остало ни два и по милиона« — рече поштовања достојни Српски Краљ. »Од тога броја отерано је и одведено у ропство око 200.000 и 10 одво-ђење Аустријанци назива 1 у депортацијом. Зар је онда чудо што о томе говорим са великом тугом«. Лице Краља избраздано је дубоким борама. На његовом лицу могу се читати велики болови. Готово цео свој млади живот провео је као изгнаник. Када је позван на престо, био је веЕ зашао у зреле године. Краљ је мршав и висок, његова коса и брада беле се као снег. Пре рата он је носио само бркове а у Србији брада се пушта у знак велике жалости за изгубљеним драгим и милим. Једини Бог зна колико КраљНетар дубоко жали и оплакује судбину свога народа. ~ »Провео сам већи део свог живота у једној републици«, рече Краљ. »Једна од најмилијих успомена моје младости јесте борба у којој сам учествовао, бореЈш се зд велику Француску, која се сада бори за нас са оним истим непријатељем са којим се и ми боримо. Тада сам се ја борио прогиву Пруса за њих, данас Французи ратују противу Пруса за мене и мој народ, за себе и човсчпнство. Нека би Бог благословио француски народ. Енглеска је земља слобода, Италија је слободна, Амсрика слободна. То је борба слободних иарода«. • И пошто сам готово цео сво> живот провео у једнп ј републици, ја самзадовољпи штосада нисмни шта друго до један крунисани председник републике и то ми је председништво далеко милаје него моја кру-

бодни у својој драгој отаџбини, а девет милиоиа беху у туђини повијајући се под сграшним порезима и подетосећи сва могућа унижења. Никада ми нисмо • престали да се надамо, да Темо их ослободити и ако су робовске окове носили више од 500 година. Године за годинама су пролазиле, а наша браћа су подносила све веће муке под својим господарима. 1912 годи не ми смо били нагнани на борбу са Турском да би извојевали права и за те чланове наше породице. У тој борби ми смо ослободили онај део Србше још неслободан као и део МаТедсније. »Допустите ми да овде бацим мало светлости на прави карактер ге »хришћанске« аустријске владе, која тако ревносно извршава формалне обреде римокатоличке цркве и чији је цар био уобичајио да сваког Великог иетка опере ноге дванаесторици старих сељака онда, дакле, када смо у 1912 години пошли да се боримо са мухамеданцима и ослободимо своју браћу, бечки листови донеше једну молитву позиватуТи свемогућег Бога да помогне турско оружје, мухамсданце, једну нехришћанску војску и да им подари победу над нама, малом хрилгћанском државом, која се борила за слободу своје бра-ће.

на. Ја насам један од оних старинских краљева, оних у р-ђавом смислу. Ја сам горд што сам ја Краљ у оном истом смислу у коме /е и енглески краљ Ђор4>е што сам Краљ једног сло бодног нсрода, Ја сам једини Краљ у Европи кога Је народ изабрао «. »ОваЈ је рат, борба сло• бодних људи противу не слободних. Србија је била слободна и Аустрија јенападе; Француска је слободна и беше нападнута од Нсмачке. Енглеска је слободна и Немци, рђаво појимајући реч »слобода*, \мислили су да се она некеборити заслободу других сло бодних људи. Нталија је слободна па и Русија је сада слободна. Тако у овом свстском рату на једној страни су људи слободни, а на другој неслободни. »Кадсамдошао на краљевски прссто моје Србије на шао сам је малу, слободну изнутра, али прикљештену са обе стране џиновским аутократским државама Аустријом сасевераи Турском са југа. Нзгледа ми право чудо, како је оватако мала држава могла да очува своје демскратске идеале уз пркос. огромног у тицаја који је природно, а често пута и злурадо, де ловао кроз многе године на нас. ,Као Краљ ја сам имао једну једину дужност, да будем израз владе и жеља мога народа, који ме је изабрао за свога краља. Ти идеали мога народа тежилч су да Србин живи у својој земљи у миру и по своме нахо^ењу; мој народ је волео своја поља, зелене шу. ме и кршеве и није желео У једним новинама у жа ништа ту%е. Идеал могп \ ру се дотерало до ове ре народа беше да обрађчј^ чснице: >При уласку у Ср■ своју богиглу земљу, а т • б ју треба извршити реје. знао тпоко лег.о до ради, г .утацију карактера*...

ЗВЕЗДИЦЕ

ц био је среЈхпн у свомс ра ду. Мој народ је био, па и данас је, мудар земљорадник и љубитељ природе. Допустите да ударим на ово нарочито гласом-. наша прва жеља пао је мир 1 Неослобађено ср ско племе »Друга наша је жеља била да побољшамо судбину оне наше браће по крви, која су тако дуго била заробљена под суровим и неЕерничким турским режимом као и под насилничким режимом Аустрије. Треба се само опоменути да у почегку овога рата беху само три милиона Срба сло-

Камо регрутна комисија? Гаргаитуа

ЛОНДОН. — Из Одесе телеграфишу »Тајмсу«, да су добро обавештени кругови мишљења, д* положаји, који држе руск( • г румунске т, упе, допуштају румунском двору И ВЛЈ.ДИ да проведу зимууЈашу.

У ВЕНЕЦИЈИ Лондон, 13. нов. Дописник листа »Асо сјетед Прес« на италијанском фронгу телеграфише: У г л а в н и штаб је приспео гласник, кога је послао Ка

рол, амерички конзул у Венецији. Он прича да је стање у Венецији мирно, да су све радње отворене и да послови теку уредно. Одбрана вароши је врло снажна, тако да јој непријатељски аероплани не могу приступити.

БЕДА У ДУБРОВНШ Прз неколико дана један наш пријатељ добио је од своје иајке из Дубровника писмо, из кога вадимо ове најлнтересантније пасусе.' Дубровник, 13 авг. 1917. Драги....

»Прогонства су мало попустила. Рекло би се пуштају нас да дахнемо душом. Раније било је грозно. Нијесмо смјели један другога у оча да погледамо; нпко није био сигуран кад легне да неке сутра да осване у тамници. Бикеш чуо да су многи несретници иастрадалн. Маоги су од н>их нзгубили п° тамнзцама здравл,е и сад кад су једном ногом у гробу, »помиловали« су их. Многе наше фамнлије б*ле су исељене неђе горе у Аустрмју и Мађарску и још им нијесу дозволили да се врате дома. Неки су морали да распродају све што су имали н да под старост напусте наш јадни град. Дубровник је у очајању, тужан, суморан, нуст изгледа као село«...

'Што се тиче хрне, стање је да не може бити горе. За срећу нашу научила смо се на невољу и у њој смо очврснули. Иијана јс пуста. За

луду је и меслвти д- бз с» на љој могло што нсћ . А да би се ипак нешто уграбило (јер о куповаау не може вкше да буде ни говора) морамо да се двжемо ! јс зоре и да идсмо по вс о.сико километара изван град> у сусрет сељанкама које иду ка пајацу. »До сад сио још векако могли да прођемо, и ■ а- о Кемо ове зиме, на то цс смнјем ни да мислим, јер ме хвата страх* .. 0К0 КАИБРЕд Лондоп, 13. нс-.в. Дописник »Дејли Телеграфа“ у енглеском главном штабу телеграфише: После пада Хинденбургове линије, немачка команда, свссна онога што фаталио мора доћи, пос.чала је жур; о аутомобилима појачања пз логора у блнзини Камбр I. Немци су трпели тз . :нажан притисак д су м рали одмах да крену чцтав ::о;ор сакатих и болеснах, и д» их баце у борбене редов , шго је чинило изглед глупог и грубог напада. Људи су бвл« још сувише болесни, а дг би могли издржати. Међу другим трупамт старајим војницима, која су г оро послати у борбене редове налазио се и један 6 ааљо н прве резервне гарде, : ојг је послата из Ланса Озе с/ нзвршале један врлојак пр.-тив напад североисточио сд Менвера. Непрпјатељска пешадеја се бацила у збијеним масама • а > 191* године, али је унишгена миграљеском ватром. Други напад је извршен лцзу Маркоана, алп оез ик.тква резултата.

ПРЕТЊА С ЛЕЂА

10. децембра, 1916. јавио је депешом Теотокис даФалкенхаузен очекује у Берлииу одлуке, које ће се донети у Атинн. У случају да Грчка остане неутрална он ће отпутовати у Подградзц; али ако Грчка буде прекичула односе са Сооразумсм он ће отићи на аероплану у Ларису. 30. децембра 1916. послао је Теотокис у Атину Золакастасу ову депешу: »Видео сам Цамермана и тражио од њега да напад отпочче што је могуће пре. Рекао сам му да желнмо најзад да будемо на чисто, хоће ли е осл офавзива предузимати. Он мп је одговорио, да је он пично за офанзиву, ала да све зависи од Хинденбурга, коме је он то саопштио. Ако се са одговором буде одуговлачило, онда мислим да треба да радимо онако како нам сопствечи внтереси налажу, без другех обзнра, имајући на уму, да смо поднелн већ доста жр тава и да ми не можемо упропаствти династију и земљу за лепе опв ових овдеч

2. јануара, 1917. Зо.чакасгас је послао грчком пос.анику у Берну ову депешу: »Нзволвте доставиги у осланику у Берлину депешу љаховог величансЈва заКзјз ра. Шаљемо вам својз сру ч :е жеље за нову годину. Не а вам Бог подари нсве лсбсде и мир! Стање је врло озбиљно. Хлеба има само још за петнаест дана. Дрска нота. Настављањем блокаде хоће да нас натерају да помремо од глади. Здхтевали су од нас да честлгамо Румунијв па њеним сјајним победама«. Тино, Софија. Софија Виљему II: 10 јануара, 1917. Од свег срца ти захваљујем : а депешама. али мп оскудевамо у намирнпцама и мунгц~ и да би смо мотли издржлтм до краја таквог предузећМц смо, дакле, прпморани да е уздржимо сваке офанзпзе. Не можеш ни замис.штц у каквом сам расположпку и колцко патим. Нега, ове без-