Narod

ВР0Ј 10 АЕПТ«

„Народ“ излази св&кога дана по подне.

Штакпарија се налази у Фр»кгоаој улипи 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЈ1ЕТИЋ

ГОДИНА 1. Рукопжсн се не враћају. Огласи и белешке на плаћују се по погодби.

Редакција је у улкцн Франковој бр. 20.

Гласзи уреднак ДРАГ. С. ГОГИА

Г. Анте Трумбић, председник југословенског одбора, изложио је у француско-српском клубу у Паризу стварање Крфске Декларације на овај начин: Крфска Декларација јесте један докуменат, који су израдили званични преставници Краљевине Србије и члановиЈугословенскогКо- митета у Лондону, а који је одобрио и Његово Краљевско Височанство Принц Регент А лександар, приликом посете на српском фронту, на који је Његово Височанство позвало чланове Југословенског Одбора. На ручкуусвом двору у Солуну Њ. Краљевско Височанство изразило је своје пуно задовољство према овој Декларацији и дао јој је своје суверено одобрење. Тако су се ов лашћени пр'еставници народа у Краљевини Србији и преставници срп ско -хрватско словеначког народа из Аустро Угарске сложили у овом делу. Одмах после 061 'аве наше Декларације, Црногорски Одбор за Уједињење, чији је председник г. Андрија Радовић, бивши председник владе, и који прсставља независно мишљење црногорског народа, једном јавном изЈавом која је објављена у свој штампи, придружио се Крфској Декларацији и потпуно је о добрио. Програм који садржи ратне циљеве целог срп ско-хрватско-словеначког народа тако је дефинитивно утврЈ>ен. Главна тачка овога програма јесте општа нада, да видимо цео свој народ ослобсђен од аустро угарске власти и да буде уједињен, са Србијом и Црном Гором, у једну државу. Таква југословенска политика отвара за наш народ нову страну његове историЈе. Она ће наћи свој епилог у остварењу јединства и невависности, коју цео иаш народ тражи од Врховног Савезничког Суда. Као што је речено у Декларацији, с р п с к а влада и Југословенски

Одбор радили су раније паралелно, докће од сада радити солидарно и споразумно. Зашто се до сада радило одвојено ? Српска влада добила је у новембру 1914. од скупштине мандат да своју ратну политику упути правцем да се о сигура ослобсгђење српско хрватско-словеначког народа од Аустроугарске и његово уједињење у једну заједничку д р ж а в у. Овај принцип понова је наглашен у скупштинској резолуцији одјула 1915. Гада је један задатак нропао Југословенском Одбору, у коме су се груписали преставници Југословена из Аустроугарске. Требало је да он, независним радом, убеди јавно мишљење савезничких земаља да онај део нашег народа, којије под Аустроугарском, сам тражи ослобо!>ење и уЈедињење у једну државу. Три године непрекидне пропаганде уродиле су плодом. Могло се утврдити са каквом вољом и са каквом решеношћу цео наш народ тражи ово уједињење. Овај резултај је утврђен са толико п о л и т и ч ких манифестациај овлашкених преставника нашег народа, који живе у Аустроугарс.кој. Ове манифестације никада нису ни посредно ни непосредно порекле рад Југословенског Од бора. На против оне су обележиле на позити ван начин жељу Срба, Хрвата и Словенаца да се дефинитивно уједине у једну независну државу. Југословенске колоније у Америци и у британским доминијама, које је организовао нашОдбор, одлучно стаје на југословенском програму. Оне чине врло драгоцену моралну и финансијску потпору наше пропаганде. Број југословенских добро вољаца од почетка рата до данас, рачунајући и оне у Русији, дао је најмање 80 000 војника за савезничку ствар. Сад се том броју придружују и они који долазе из Америке. Све ово јасно показује колико наш народ из Аустроугарске жеди

да буде уједињен и колико он, свима срествима, а нарочито својом ефикасном војничком помоћу,сара 1 >ује на том уједињењу. После три године паралелне акције са Краљевином Србијом, проценило се, да треба отворити нову периоду у југословенској политици. Нвје се више могло задржавати на самом истицању принципа југословенског јединства. Засебан рад Југословенског Одбора није више одговарао новој политичкој ситуациш. То се увидело свуда: код народа који је остао у нашој отаџбини, код оних од нас, који се налазе у иностранству, као и у јавном мишљењу савезничких земаља. Требало је, дакле, званично формулисати, бар у главни!^ потезима, југословенски п рог р а м, који би одговарао новим потребама. Требало је, у сарадњи са српском владом, израдити програм који утвр-ђује оеновне принципе територијалног уједињења и унутрашње организације заједничке државе. Тоје био задатак конференције на Крфу. Тај је задатак решен израдом познате Декларације, која је најпре вербалном нотом саопштена владама сила Споразума а затим објављена у званичном органу Краљезине Србије, у »Билтену« Југословенског Одбора и у савезничкој шгампи. Овим актом југословенски проблем постав љен је меродавно. Он мора коначно бити решен на конгресу за мир, који ће крунисати сигурну победу савезничког оружја, коју сви ми очекујемо са непоколебљивим поверењем. У ВАЗДУХУ . Лондон, 20. нов. За време ваздушнвх борби на западпом фронту у месецу новембру Енглези су оборити 108 непријатељских аероплана, а Французи 84. Преко 52 апарата оборили су Французн и Енглези крајем октобра. Од 65 енглеских апарата, који се у новембру нису вратили у аероером 20 је пропзло, и то не због акцвје непријатељских авијатвчара, већ услед рђавог времена и смелости авијатичара, који су летела сувише ниско, нападајући цешадију.

0 Итатијани су на своме фронту од 23 октобра до 23 цог.! оборили 51 непријгтелхки аероплан- За то псто време они су изгубили само 18 апарата. Од јануари до нсвембра франпуски аввјатичари су оборили 1о30 немачких аеро гшана и унаштили 22 балона. ~“ЗВЕЗДНЦЕ Модерни Болани Дојчин лежи у једној болници у Со луну и овако поручује колачару код *Флоке «: — Подајте мом момку: 2 кила киселе — штрудле и 1 кило бонбона... А бакалину: 2 кила каш каваља и пола кила бела лука. Гаргантуа НАРОДНА БИВЛИОТЕКА Једиа од најдражијих нам културних тековина, велика Народна Библиотека у Бесграду, уништсна је свим ратом. Ни на оно, што су при мали појединци на се, да сачувају, будућа ваша држава не може рачунати, да би за доцније опет имала Народну Библиотеку; с тога нам је дужност свима скупа, да се постарамо за оснивање Народне Библеотеке, која треба да прикупи, по могућству, све што је публвковаво, а нарочито оно што се сада и што ће се даље у току времена публиковати.

У Краљ. Српском Пресбиро-у Манистарства Пиостраних Дела већ се налази прилпчна збврка, која ће послужити за основ будућој Народној Библиотеци. Дужност нгм је свима света, да се та збирка гато пре увећа, допуни и да се тако понова оснује Народна Библиотека. С тога се умољавају сва уредништва, штампарије и појединци да, по мсгућству по два примерка свакога шгампаног издања пошаљу Народној Библиотеца. Иоред листова, књига, брошура, штампаних говора, прогласа а т. д. који сад излазе из штампе примаће се такође и издања књвга, листова, брошура и т. д. ранијих годана. Народној Библиотеци потребна су сва издања на вашем језику, без обзира, да ли је садржина литерарна, политичка, научна н т. д., а такође и сва издања, а то су већином политичка, која говоре о нама и о нашем народу, па без озбнра на коме су језику. На сваком послатом издању слободно је забележити ко шаље дотични дар Народној Бкблиогеци. Они пак добротвори, која би хтели своју личну библиотеку поклонити Народној Библиотеци умољавају се, да за сада не шгљу, већ да само јаве своју адресу и шта желе да поклоне Народној Библиотеци. ТРИ В0ЈСК0В0ЂЕ

Гекерал Армандо Диац постао је главнокомандујући та лијанске војске кепосредноод команданта корпуса. Корпус, којим је Диац командовао, бво је 23., који је за офанзиве авгусга месеца, у средњој зони Карса, уништио многе одбранбене непријатељске линије, које су биле ослонац положајвма код Села, и пробио се до лвније Капа, штитећи тим својим натетом и својом издржљпвошћу два корпуса, који су оперисали северно и јужно од њега. Пре него што је постао ко мандавт дивизије а затим 23. корпуса, генерал Диац пожељи Кадорниној 1 радио је у Врховној Команди. Бво је шеф оперативног одељења, у коме је рад свестран, крајње деликатан и скопчан са великом одговорношћу. Ту је Диац одмерио своју војничку вештину, ту је изнео на видело многе ратне проблеме, и показао одређеност вдеја и присуство духа. Данашњи шгф Врховне Ксианде, управо на дужности шефа оперативвог одељења, започео је кариеру великог стила. На том положају он је видсо како се води једна цела војска.

Генерал Диац познагјејош из Либијског рата кгд је био пуковнак. У почетку аустроталијанског рата бго је генерал мајор. Док је начелник штаба Врховне Команде био генерал Полио, Диац је био аегов главни секретар. Родио се у Напуљу децембра 1861. Петср Бадољо био је у почетку талијанско - аустријског рата потпуковник. Он је прави феномен. Нечувеном брзином направио је каријеру. Њггово пењање до виших положаја у команди, личи на јуриш на бајонет. И све његове колеге и остали која га окружују с правом га поштују и признају му да је то заслужио. То је организаторскн дух и ирави војсковођа, што потврђује овај догађај. Прошле године августа месеца као млади пуковник био јг шеф штабд генерала Капела, ондашњег команданта трупа код Горвце. Са својим генералом израдио је Бадољо цео план битке код Горице, али кад је дошло да напада рекао је своме генералу: Пошто је дело организовања свршено, молнм од,