Narod

СТР. 2..

Н А Р О Д

ВРОЈ 123.

в кали челвк. Па апак она не ваборавља да с времена на ■реме извучс т џ*па огледалце и да се у њему огледа, да поглади косу или извуче шиш ку испод суре капице. Она рукује експлозивним матерајака као пудером; шије и даљу и ноћу одело за војнике; прави калпаке; — ра ди као обична раденица усви ма тим многобројним и разноврсним фабрикама за конзер ве, за дувач, за палидрвца и т. д. Њу ћете наћи на њиви крај плуга, на аутомобилима као шофера. на локомотввама као влаковођу и ложача, у кафанама и ресторанима где заиен>ују келнере, у многим надлештвима и радњтиа н т. д. и т. д. Оскм тога жене су учесгвовале и као борци у нашам комитским четама и у руској војсцм. Као што се види, светски је рат потпуно изједначио жену са човеком: она је од једном постала са њим рзвноараваа члан друштва. Недогледна перспектива отвара се за после рата. Како ће жена дочекати мужа? мајка сана? вереница вереника? а љубазница свога драга на? Какви ће бити нова сдноси и нове везе: приснијт или хладнији? Хоће ли бити звгрљаја и миловања, или ће нас дочехати ргчима, опорим и хладним као гранате које су излиле њчне нежне руке. ТРОЦКИ К КЕУТРАЛНИ Берн, 29 нов. Комесвр за спољне послове максималастичке владе у Петрограду, Троцкн упутио је представницима шест европ* ских неутралних држава ноту, којом вм ставља до знања предлоге за примирје, које је саопштио посланицема Споразума. У оаој ноти Троцки тражг, да се преда службемо саопштење истих предлога владама централних сила. Швајцарски посланпк у Петрограду у сагласју са осталам неугралнвм представницима ограничио се, да само потврда пријем ноте. Федерални Савет дознао је га ово и у нарочитој сед ници одлучио је да тражи ннформације од швајцарског посланства у Петрограду, као и саотптење предлога учињених посланицнма Споразуиа у Петрограду. Федералнп Савет ће доцннје донеги одлуку о томе как ве кораке да предузме на тражење Троцког. Швајцарска не преставља у Русији интересе ни једне стране државе и Русија није никада тражала од ње да заступа њене интсресе у зграћенам државама. Према вести »Базлер Нахрихтен« Федералнн Савет је донео одлуку, да одбије Троцквјево тражење.

»Пре свега пише лист није сигурно да су максималисте способни да оснују и одрже једну одговорну владу, а сем тога, шта би се догодило, ако би западне силе одбиле да због руских захтева преговарају о миру? Како -ће се мо4и! са самим максималистима регулисати румунско, српско и јерменско питање? Како 'ћемо моЕи, и за сама руска питања, добити гаранцију, да "ће бити озбиљно и трајно решсна? »Локал Анцајгер«, коментаришући канцеларов говор пита се, да ли неће после вала оптимизма, који се разлио по целој Немачкој; надоЕи горко разочарење. То би се могло лако догодити, ако максималистичку владу разјури која нова струја или ако и остану максималисте, али буду присиљени да попусге пред притиском Савезника и пред глађу, која Те брзо опустошити Русију. 11ариз, 28нов.— »Пти Паризиен« јавља из Петрограда, да Лењин и Троцки не крију да их узнемирава 'ћутање западних демокрација. Они су међутим говорилиу неколико прилика, да успех максималисгичке револуције и оправдање с м е л и х предузетих мера, да се д о -ђ е до непосредног примирја на р у с к о м фронту, зависе потпуно од држања немачке демокрације; ако револуција у Немачкој не избије, максималисте су пропали. Дописник »Франкфуртер Цајтунг-а« из Копенхагена интервјуисао јс социјалиетичког министра Шгаунинга о предлогу за примирје одстране »болшевика«. Штаунинг је изјавио, да 6и засебан мир из мефу Русије и централних сила било најгоре решење, које би се могло и замислити. Русша би дошла у опасност да уђе у један други рат са новим непријатељем. А засебан мир иначе не би смела желети ни Немачка. ПРЕПИСКА С4 СРБИЈОМ Бугарсии Црвени Крст је саспштио неђународном одбору Црвеног Крста да једопустио српским ратним варо6љен*ц»ма у Немачкој н Аустро-Угарској, да се могу до-

Међународнв Одбор Црвенот Крста сгопштава да су признанице на суму која премаша 5 малиона лева и коју је он испоспао, почеле допааити 670 прнзнаница у изаосу 190.000 лева већ је приспела. ~НЕШТ0 ХРОНИКЕ Париз, 29 нов. »Хавасова Агенција« донела је стужбено саопштење: »12 октобра талнјанска врховна команда известила је Франпуску јавност, да је први напад Ауст{х> немапа на лшније на Сочи имао неколико успеха. Франпуска јавност, није ни сумњала да ће италијанска зојска не зауставити своје повтачење и^да ће задржатинепрајатељско надирање. Али јавно франпуско мишљсње једиодушно свесво устуга, које је Италија учинила Спорззуму, осетила је, да је прва њсгова дужност била, да се стеви уз бок своје сестре. Оно што је императивно осећало јавно маење, то ј* исто мислила и француска влада и Врховна Комавда. Можда вема прммера у овом рату где је једна одлука са внше иницвјатеве и брже сворека од оне, за којом је следовао прелаз наших трупа преко Алпа, пре него што је талнјанска влада то и затражнла. Све што се налазило у том часу на нашем фронту војске на расположењ/, одмах је упућено бвло с цу страну Алпа. Аустро невачки н*пад је почео 50 охтобра; од 15 октобра француске једанице већ су ншле за Италију н после шест дана,-1 октобра почело је њихово ковцентрисање у околини Вероне. Сам занос наших војника најбољи је до.каз о спонтакости, којом је француско јавно мишљењс прнхватмло л признало потребу, да се прнтекнв у помоћ пријатељском народу. Ласинска срдачност којом су припљенв у малим местима њ»хс* је занос ојачада. Д >чгк праређез наппм тру пама у великим ломбард*јскр. 1 | взрогнима, Мелану, Верони и Бреши ннкад се неће заборавмтп. Ивгледало је да смо сгвлатила у доба Солферина иМ,генте. Уједлњеин са Италшјаинма, га> и њахови препи са шталијавсккн прецима, наши »поали « доприкеће, да о д б а ц е вареаре. ““иГопштЕЊд Душан Поповић — Стрижевски, да пошље карту из Србије, Стевану Цекићу у реконвал. одељење &р. п. 96. Блзгоје Милић обвезник телеграф. оделеља бр. п. 414. тражи брата Лазара Милића, добр< вољца из Италије, и мола га да му се јави на означену »дресу.

ИЗ РУСИЈЕ Цирих, 28 новем. »Франкфуртер Цајтунг« опомиње немачко јавно мишљење, да не полаже претеране наде на максималистички мир.

ппсивати са својим породицама у Србији, коју су поселн Бутари, да се зарбљенивима и интерниранима мсгу слати фотографије. Дописивање взмеђу трађана из окупгране Србхје и ччанова њмхових породица се већ врши према ранијем датом хопуштењу.

МИЈ1АНО. — »Пополо д‘ Италија« у уводном чланку тражи стварање једног савезничког генералисима. »Еко де Пари« каже да коалиција треба да има јед ног војсково-ђу.

ЗВАНГШ_ ФРАНЦУСКИ К0МШКЕ Нз десној обали Мезе у сбласти Шамбрете п у Горњем Алзасу јлкц артцљеријска борба. Доцнаје. — Осредња артилеријска актгвност обеју артиљерија на већем делу фронта. Никакве пешачке акције. Извештај Штгба Источне Војске. — Артиљеријска ак* тнвност нафрозгу између Дојрангкот Језера и Вардара. На осталом делу фронта дан је протекао мирно. ЕНГЛЕСКг! Н0№ИН«КЕ Јуче је била на обе стране фронта ванредна акгивност асроплана и артиљерије, нарочито на сектору јужно одСкарче и северно од Лиса. У овим крајевима непријатељ је снажно бомбардовао нека места. Одбили смо један непријатељски и с п а д против наших положаја источно од Епеи. На другимтачкама камбрејског фронта сукоби патрола, утоку којих смо растерали непријатељска радничка одељења и задобили заробљеника. Наосталомделу фронта ништа важно. Доцније. — Одељења из Шервуда извршили су успешне испаде и довели заробљеника. Јутрос рано одбили смо непријатељска извњђачка одељења јужно од Армантиера. Адмиралитет јавља да су марински авиони из-

И36ЕШ7АЈН вршили више извифања, у току којих с.у наши апарати напали и натерали у бегство пет неприЈатељских изви•ђачких авиона и 7 хидроплана. Уништена су два непријатељска апарата. Непријатељске ровове и топове против аероплана тукли смо из митраљеза. КТААИЈАНСКН Ј а к а артиљери јска активност на ц е л о м фронту. Интензивног двобоја било је измефу Бренте и Пјове. Пепријатељске батерије, којима су наше одговарале, биле су нарочито активне у зони обале. После подне, у области Каптзина, непријатељ је покушао моћним нападом да заузме иаше положаје код Агенције Вициани, пошто је предходно извршио јаку аргиљеријску припрему. Овај смо напад погпуно одбили и задавши му крваве губитке, натерали смо кепријатеља да се повуче, остављајући за еобом велики број мртвих и више заробљеника у нашим рука.ма. У ваздушној борби оборили смо 0 непријатељских аероплана. Један је од њих пао код Ловентаби Пјаве, а други су оборили савезнички авијатичари близу Понте дела Приел 1 .

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПЕТОГРаД. — Генерал Дуканин упутиоје војницима проглас у коме изјакљује, да Ве и д >ље задржати свој положај и ако га је Ле'_ њинова влада сменила. У прогласу се Још истиче немогу ћност да се воде ма какви преговори са непријатељем. ЛОНДОН. — Дчпнсник »Дел.м Кроникла« јавља из Пе трограха, Да се ситу!цкј.» ра дакално нименжла у последње ■реме. На конференцчји се љака која се састала пре не

стријска индустрија, која је у ма каквој вези са ратом. Овом мерсм жели се да се избегне сваки штрај с и да се све радничке масе ставе под војну власт. ЦПРИХ. — >Аз Е ш т* штампао је ову гест: »Упу' ена вам је нова објава рата: Аустрија је об ;авнла рат Ма ђарској. Ова земља, >оја мср-Ј бит-г једано благодариа М ђ.«рској што је непријаиљ наје раскомадао, цепа изјаву благодарносги, коју је учлннла.< колмко дана, а у којој су 6ој шевикш шмалш већану, Лењшн је држао говор у коме је изнео с»ој* вдеје, које су у потцуној супротности са Ј*де-ј јама осталкх гкстрсмних странака. За време свога говора често је преквдан. Није се усудио да стави на гласање питање о псверењу и одмах се удаљко. Предтог једнога бо л шевшка дз се упута гоздрав! Криленку бшо је после же сто> • дкскусшје одбгј-ц. После тогш болшешшкш су напустшлш седницу. ПАРИЗ. — Аустријски министар војни ба ви се пројектом, да се милитаризира сва ау-

шт огјАс« Књ и ж ара ХАНЛНЕЛ НАР извештавз п. публвку, да има напродају велики кзн* целарвјски материјлл, хр ије разних формата, школских све8ака, регистара и т. д. Радња је на углу Себи. ул. Олимпиј Дчманди бр. 55. 10Српско Трговачко Дрдшгп .о Улица Алвксандра Велжког број 1, обавља све банкаро е, тргввачке и транснортме послове. Преворучује нашем свету, да се коршсти услугама ове новчапе установе ва све своје послове. Вршо иа својој благајин размеиу свнх вовчаеих ионета по повољним диезнам курсевима. 1—10

Одговорни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ.

Штампарија АКВАРОНИ,