Narod

БР. 140

ВИУЈ 10 ЛГ.ПТ8

„Народ“ излази сиакога л.кга по подке.

ПЈтанпдрија г* иилави У фр«;к<»еој улици 6р. 20.

Илбпаик. КРСТА Уа. МИЛЕТИЋ

ГОДННА I

Рукопмси се ие •раћају. Огласп в белешке *»алаћују се по поговби.

Редакција је у улвц* Франковој бр. 20

Гижацп урсдвв« ДРАГ. С. ГОГИ*

Нон Еаши

Француски лист »Л, Квр« доноси, поводом стварања чешко-словачке војске, овај чланак г. Рене Пишона, под насловом »Нови Савезник«: Писао еам на овом месту још 1 јула о Чесима из страначке легије, која је добила зелени и жути орден Фуражере, да они нису многобројни под нашом заставом, али да ■ће их извесно ускоро бити много више. Данас је то свршено: указом председника Републикеурећеноје стварање чешко -словачке војске. Ова организација створена је тек после две године, а то задоцњење није наступило због ма чије р'ђаве воље, већ због заплетености самог проблема. Али она долази у добром тренутку да нас утеши у једној тузи и да нас отклони од једне неправде. У тузи, коју нам је задало држање Русије, доста њих мећу нама доведено је у искушење да се љути на све што је словенско. А то је тако несбично и погрешно уопштавање! У Русији 1 е снага словенскогтемперамента могла бити угушена вековним робовањем и компромитована болесним мистицизмом и утопијским социјализмом. У Чешкој, у Моравској, у Словачкој она је чврста и сурова. Морално Чеси више личе на Србе него на Русе; то ће ре■ћи да се може рачунати са њима. Нову војску састављаће: делом чешки и словачки граЈзани који станују на територији савезничких земаља; делом добровољаца, који су се пријавили Русима или Србима и који су се борили против свога тиранина. Није било никакве потребе да их уврстимо у нашу војску, никаквом пресијом , ни моралном ни материјалном. У Русији чим је дозвољено да се добровол>ци узимају у В01ску, више од 20 000 Чеха се одмах јавило. Довољан је био само рад чешких политичара, па да изазове па триотско одушевљење, да групише и органи-

зује све добронамерне и да преговара са савезничким владама о срествима за извођење. 'Го су вршили, са ревношћу која превазилази сваку похвалу, чла нови чешкогНационалног Савета Масарик у Русији, Стефанису Р}'сији и у СЈедињеним Државама, Бенес у Паризу, Лондону и Риму. Чешко-словачка војска имаће око 120.000 људи. 'Го значи нешто, чак и код садашњих огромнихефектива. Што се тиче вредности њених бораца, ми је познајемо: видели смо је на делу у Артоа и у Шампањи, а на Истоку Брусилов је указао пуну правду чешко словачкој бригади. Он их је поменуо у једној изјави, као изузетак: Чехо-Словаци,којису били напуштени код Тарнопоља ипак су наставили да се боре тако, да цео свет треба да падне на колена пред њима.“ Ових 120.000 људи биће раепорећено на разним борбеним фронтовима. Знатан део би•ће у француској војсци, виши официрски кадар биће привремено француски са разлога, које треба поменути. Има врло мало чешких виших официра. У ау стријској војсци у практици су забрањени виши чинови за Слозене, као у Немачкој за Јевреје. То напомињем за оне који рачунају са »демократизациј ом“ Аустроугарске! Зато 4еси сад оскудевају у шефовима, али -ће их ускоро бпти исто тако добрих као воћа, као шго су били добри као војници. У замену за ову сарадњу Чеси нам не траже ништа. Изме% њих и савезничких сила нема никаквог ценкања. Они не траже никакве обавезе, које би нам сметале. Они само траже право да проливају своју крв за ствар, коју сматрају за праведну и за повољну за судбину њиховог народа. Али то не значи да ми доцније треба да за боравимо, шта су они учинили за нас. Са њихове стране, то је др-

жање најплеменитије, које се може наћи. Као филозоф, који доказује да кретање постоји тиме што иде, тако и чешки народдоказује своју екзистенцију борећи се. ЦРН Ш ДАНИ Амстердам. — Велики немачки лист »Берлинер Тагеблат« п и ш е: »Берлинско становништво озбиљно забринуто и са црним мислима иде у сусрет зими. Што се тиче оскудице у намирницама, никада перспектива није била гора него данас. И поред најбоље воље централне су власти, осим када би се десило какво чудо, неспособне да спасу од сигурне смрти хиљаде људи, који нису никада имали ни трунке интересовања ни одушевљења за рат, и који виде да им је одрефена судбина од беекрајних патња и невоља, док сви они, чија је кеса добро набијена, и чији је уплив на вишем месту добро познат, могу бар једанпут дневно добро Д а РУ ч ају. Гладне утробе не знају ни за власт ни за патриотизам. Опасност је огромна; а тренутак да се избегне опасност и сувише кратак«. Солун, 16. дец. — ПОСЈ1ЕДЊИХ ДАНА У СОЛУНУ СЕ МНОГО ГОВОРИЛО О НЕКИМ ТОБОЖЊИМ НЕМАЧ КИМ ПОнУДАМА ЗА МИР. ОБАВЕСТИЛИ СМО СЕ НА НАДЛЕЖНСМ МкСГУ, ДА НАША ВЛАДА НИЈЕ ДОБИЛА О ТОМЕ НИ ЗВАНПЧНО НИ НЕЗВАНИЧнО САОПШТЕЊЕ. — (Ратнн Пресбиро). В0ЈНИЧК0 №СМ0 Од једног војника из Малог Карабуруна добили смо једно дирљиво писмо захвалности управи тамошњег реконвалесцентног одељења. Као нарочито усрдне, у прегледу болесника и у старзњу о њиховом лечењу и чистоти, он нарочито исгиче шефа болнице, мајора г. др. Самор Робера, лекара Леконта, болничарке г-1јице Борел. дела Шапел и Компрен, и болничаре г. г. Саравоар и Жозеф Силвестр. Писмо наставља : »Па не само што сс о нама тако свесрдно старају, него нису за-

боравили ни да нас, о свом Божићу, заједно са својим савезницима Енглезима обилато обдаре. Сваки војник болесник добио је по пар поткошуља, доњих га'ћа, марамицу, чарапе, сапун, четку за зубе, два пакла цигарета, машину, оловку, хартије, кутију бомбона и кутију бисквита и безброј честитака, у којима нам честитају на јунаштву у борби за право и слободу.« ЕЕНИЗЕЛОС Атина. — Имандан г. Венизелоса показао је још једном, да је грчки народ увек уз свога првог политичара. У више махова светина је прррећивалаовације Савезницима и г. Венизе лосу. Атинске корпорације су упутиле г. Венизелосу један телеграм у коме износе своје уверење, да ће победа крунисати борбу за уједињење свих Грка у слободну отацбину. Министарски Савет је

Далмација *анас фактички спада у круновине у земље заступане у Царевинсксм Вијећу; саставни је део аусгријске поле монархије. Она шаље у парламенат — заступничку кућу у Беч 11 народних псслапика, који од 1906. године бирају се на основу непосредног једнаког тајног права гласа. — У овои погледу Далмацаја је подељена на 11 взборних срезова. У Бечком парламенту, од ових 11 посланика, према срп ско-хрватском споразуму, девет су Хрвати и два Србина, који заједно са Словеначким пссланицнма и хрватским пссланнцима из Истре, сачиаавају југусловенски парламентарни клуб, који данас задаје бриге и јада владиним круговима у Бечу. Од ове двојице Срба, посланик Книнског изборног сре за Др. Јован Баљак, адвокат и нрвзк српске странке на приморју, одличан је говорник и можда један од најбољах говорника у опшге у парламенту. Други Србин- посланак је Вукотић, посланик изборног среза боко-которског. Од Хрвата најпознатија је личност Др. Јозо Смодлака, адкокат, народни посланик за Сплитски азборни срсз, и вођа Демскратске хрватске странке у Далмацијв. Затвм Др. ТресиК ПаввчиК, књижевник, по-

такође послао депешу г. Венизелосу. Место одакле је бачена анатема на г. Венизелоса претрпано је са цве-ћем. БЕДА У ДДЛМАЦНЈМ Цирих, — О оскудици која влада у југословенским земљама и о великој скупоћи најпотребнијих намирница пише »Хрватски Дневник« : »У Спљету одавно нема кромпира. Оно мало што се још где-где на•ђе продаје се по 5 до 6 на кило.« ист »Наше Јединство« ј а в љ а да се у Спљету 1 литар млека продаје по 6 круна. Хрвагска, осећајући сестринско милосрфе премабедној српској не-‘ јачи, уложила је сав труд да бар децу ишчупа из канџа ове страховите беде. Више од 2000 деце из разних крајева Далмације, Истре и Херцеговине примили су Хрвати да их исхране. славик хварско-брачког изборног среза, као и Др. Мелко Чингрија, адвокат, прек* седник дубровачке ошптине и послакик за изборни срез Макарска-Метковић, највеђевнјн су чланови хрватске странке у Далмацији, која је настала фузијом народне странке и странке права. Још ћемо да споменемо попа Јурја Бианкиниа, народвог посланика за изборни срез дубровачко корчулански, којн је нскад био првак у странцн права, а данас је члан хрватске странке; власиик је н уредник »Народног Листа« у Задру. Овај је лнст у шесдесетим и седамдесетим годинама про* шлог сголећа био главни орган народне странке, која је започела и водила огорчену борбу са вештачком талијанском већином у далматинском Сабору и победила је. Гада је лист био под управом Девка Политео н звао се »вл Национале*. Јурај Бпанкини је већ од осамдесетих година па до данас, увек народни посланик, одличан парламентарац говорник и сгари трибун у бечком парламенгу, где се често, као и у делегацнјама, чуо њего* громки глас у одбрану народних права против немачкомаџарске халапљивости. Вгћзиа ових једанаест вародних посланика сдиах од □очетка европског рата па све до огвараља аустријског

ДАЛМАЦИЈА VI