Narod

Б1ЧЈЈ 143,

лезничке пруге, једне, која би водала из Сплита преко Аржаио Бугојно у Босну, а друге, која би водвла из Спли та преко Книна на БихаК и Карговац у Хрзатској, и даље д?> аустријске границе. Ова би пруга била врло јефтива, јер нема мн го теренских препрека, али Маџари устадоше против остварења и једног и другог пројскта. За пројекг на Босну у отште не пристају Мзџари, а за пројект преко Хрватске траже модефикгције, и ако те модлфикацзје коштају двоструко. Маџари дозвољавају трасу же љезнич.е пруге преко Кнана на Оточац и Огулии,- преко готово непроходвих горских ланаца, јер наравно та пруга не би конкурисала прузи Пешта—Ријека, као она Сплит Кнвн-Бихаћ Карловац. Пругу преко Босне ни под којим условама Маџари ке дозвољавају, јер не дају онв да босанска тераториј постане залеђе приморја, које није у њвХовој власте. Они се боје да би тпме изгубили цео ути цај и на Босну и на суседну Славонију. И тако због царинско тр говинске маџарске полвтике Далиација вечно гсиашта. Пруге су остале само у пројекту, а 10 милијона круна као прва сума предвиђених за трасу ових пруга године 1913. гОдпне аустријска влада је дала на расположење албанском првнцу Виду, као финансијску помоћ свс-ме експоненту у Доачу. "Д8А^~0БЗКРА Базел. — Нсмачка влада дала је Шајдгману, воћи соцајалистичке већине пасош да иде у Шгокхолм на договор са руским бољшевицима. >Берлипер Најесте Нахрихтен« јављају да се у Штокхолау налази н познати тајни саветнак посланссва Риулер. На супрот томе влада је одбила да изда пассше преставницвма социјалистичке мањине, којн су такође желели да иду. ОЧАЈНЕ ФИНАНСИЈЕ Берн. — Од крајајула 1914. аустроугарска банка није никако објавл>ивала свој биланс и тек 6 децембра ове године одлучила се да то учини. Извештај ко ји је прочитан на гдавном збору даје за право песимистима, који век одавно протествују. У јулу 1914 метална баначка готовина износила је 1260 милиона к р у н а а циркулација новчаница била је око три милијарде. Крајем новембра 191? златна готовина са кредитима на страни износи нешто преко милијарде круна, док је циркулација новчаница достигла у то време седамнајест милијарди и седам стотина милиона круна. Однос готовине према циркулацији је дакле, пет и по од сто.

А Г

“А

Али треба напоменути да је и овај однос нетачан; метална готовина је у ствари далеко мања од милиарде, јер уговори и кредити на страни, који у њој фигурирају у суми од 815 милиона, рачунају се ал пари. Стварна вредност металне готовине не износи више од 400 милиона круна и тако је права гарантија још више умањена. Овом извештају управног одбора аустро угарске банке није потребан никав коментар. ЂЕНЕРАЛ АЛЕКБИ Лондон. — Иае ђенерала Едмунда Аленби дзнас је познато шаром целога света. У Историја оно ће бити забе лежено као име онога команданта брнтанскнх трупа који је после тотико вгкова, по вратао Јерусалим Хришћан ству. Као и лорд Френч, као и Дуглас Хег, Уилиман Робертсон, као и покојаи ђенерал Мол, и Аленби је један из плејаде оних коњмчких енгпеских сфацира која је данас позната као плејада великих војсковођа. Еимунд Аленби има данас педесет и шест годива. Свршивши Краљевски Војни Колеџ, г8»2 године постао је драгонски офвцир. После тога одлази са једнс .м експедицијам у Источну Африку у тако звани Бечуакаланд. Ту он, 1»88 годиве поста и капетан. Од 1889 до 1898 годвне био је ађутант свога пука. Послетога оде на ђенералштаб, и 1897 године би наименован за мајора. У то се Јвреме н оже нио. Имао је у браку јединца скна који је, ту скоро погинуо. Доцније, у јужно африч ким ратовпма, гдтикао сс јако са колоаом коју је нредводио. У рат улаза као командант једне коњачке дивизвје, и он је један од првах који се искрцава на војишну зопу. У августа он је већ иа позицвјама код Монса, и тог дана већ су се десили први евглесконеиачкн коњички сукоба. Битка код Монса отпоче 11. августа. Почетком ове годиие он је постао командант армије која је оперисала у Египту, и од тога дооа почању његова велвки успеса у Палестини кој« су се, тускоро, крунисали заузећем Јерусалима.

ципу: без анексија и ратних контрибуција, већ и на принципу самоопредаљења свих народа, што је наша влада пре^утала и прешла преко тога. За то констатујемо, да основа на коЈој аустријска влада, према изјави г. минис.тра председника жели да ступи у преговоре, у овој најважнијој тачки, стоји у потпуној противности са условима манифеста о миру данашње руске владе, упу г кеним свима народима зара 'кених држава, јер у овој руској понуди су на првм месту истак нуте гаранције за самоопредељење, ме-ђутим изјава, учињена од стране ауетриског министра председника, у споразуму са минстром спољних послова, својим 'кутањем, баш те главне услове, како изгледа, жсли да искључи. С обзиром на такву супротност, налазИмо, да се овим век отпочетим преговрима не може на тај начин закључити мир, због чега морамо да уичнимо одговорном нашу вла ду. Са нашег гледиш га пак, ми још једанпут констатујемо, да остајемо чврсто уз своју декларацшу, коју смо дали 30 маја ове године, и у којој је захтевано потпуно самоопредељење свихнарода«. СЛОВЕНСКИ ПРОТЕСТ Цирих. — лНаје Фра је Пресе« у своме броју од 1. децембра доноси ово: ЈоПредседништва Чешког Савеза, Југословенског Клуба и украјинског парламе~нтар ног председништва, издали су, поводом максималистичке понуде за мир и изјаве аустријске владе о тој поиуди, овај комунике: »ионуда за мир садашње руске владе не

оснива се сауо на принР*го»орв* уредижх ДРАГ. С ГОГИЂ.

СРПСКА ИЗЛОЖБА »Њу-Јуроп« ја«ља д» је у Лондону о!ворена, у Грефтоновој Галерији, под гисоким патронатством Њ. В. Краљице Александре и уз почоћ •Српског Релгф Фунда« и Српског Црвеког Кргта, велвка Српска Изложба. На изложои су изложеаи нови радовз Ивана Мештров ћа, слвке Ф. Рачкога и скултуре и ба ре љефи А. Росандића. Уз то иде и Сраска Ратна фотограф ска Секцаја, као и взложба радова српских избеглица са Корзике. За време излпжбе, три пута 'недељно, даваће концерте вз области словенске музвке, Владимир Гозикг уз судзловање још неких познатијшх музичара. Тако исго држаће се н преда.ваша о Србнјн и Југословенству, и држаће >,х: Гомас Џ-ксон, Артур Ивенс, Виљем Сгед, Чгдјмиљ Мијатовић, Веселицкн и Николај Велимаровић.

САОПШТЕЊА г 1И'ГУЛ>А. Синоћ око 8 сати напрасно је умро у ка фани код >Битоља,« Веља Ћирић стак орезац. Погреб ће му бити сутпа пре подне и8 српске болнвце. Ожалошћени: жена/ Спасенија, браћа; Мнливој, Драгољуб н Велввар, сестре; Милева и Косара н синовцв; Во јислав в Радомир

ЗВАНК е .НКЈ[ЗВЕШТАЈИ ФРАНЦУСМИ КОМИНИКЕ Ј еднам всличанствеким 4 \Јуришгм заузеле нсприуа • Преко дана само жива а Р' тељске. положпје изм ђуО

тиљерајска а циЈа у 111 и >а Њ/ 1 , у обласи! Ср'- 1 ова и на десчој обзли Ме. ?, та с-к ору Безонво. —- Нема пешадијске »кције. Извештај Штаба Источне Војске. — Рђаво време и јаки сметови спречили су операције. ЕНГЛЕСКИ КГМИНИКЕ На (| ронту Камбреа утокууспелкх противнгапада добили смо згробљенмка и митраљеза. Наше трупе повратиле су најве-ки део положаја на »Уелш Риџу«.

стерија де Монфенера и Нпр /нцине. Пошто су са. в г.дзли упоран неп ијатељ ски отиор наша сав зници су се чврсто зодржали на зиузетим положијима. Ове храбре трупе су заробиле Р/ официра и 15'/8 виЈника и заплениле 60 митраљеза и 7 топова као и више рововских брзомешних топо■ ва и обилан матершал. Енглеске и игалијанске батерије и авијатичари успешно су сарафивали у овој акцији. Непријател>ски авијатичари су се прошле

па ф шнту Илра про-ј но ф 1И и п0 Т р е ки пут шле нсЊи смо помери-! В р атили на Падову. Од ли свој / линију неипо 9 до 3 сато ноЕу баци-

у напред с оое стране пруге Р[пр Стаден. ИТАЛИЈАКСКИ КОМННИКЕ Јуче су на сектору Мон тв 'Гомба француске тру-

ли су више десетина бомба, коју су начиниле мало жртава. Свега је пет лица рањено, од којих је једна жена.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

БЕРН. — Федерални швајцарски савет забранио је извоз накита. ЛОНДОН. — Рајтерова агенција сазнаје из италијанског главног штаба да на бојишту пада бура од снега. Непријатељ је потпуно обуставио пешадијске нападе. ЦИРИХ.— ГрафЧернин оболео је од катара у цревима са повеФањем температуре. КПЈЕВ. — Огдв се састао један савет савезннчких и веутралних звмаља да проуче мере за личну и имовву заштиту странаца у Русији. АМСТЕРДАМ. — Дописник »Телеграфа< из Берлина сазнаје да међу руским

деој еонн Северног Мора. На њ?му није било нрњог живог. ПАРИЗ. — Према тачном рачуау Аусгроугарска не располаже са више ои 79 днвизнја н лрема томе не може послати никаква појачања на западни фронт. ПЕТРОГРАД. - Јапанска колонија изМоскве отпутовала је. ЖЕНКВА. — Коментаришућн давање Нобелове награде међународнои друштву Црвеног Крста у Швајцарској, »Локал Анцајгер« каже да ће ова одлука наићи на опште одобравање, јер су поданици свах зараћ-н х држава ужи вали благодеги ове установе. ЛОНДОН. — Доњи Дом је изгласао ванредне кредите којим се маринско особље по-

заробљеницима постоје ве- вег к« 1 ва за 50.000 људи. лике несугласице у погледу ЦИРИХ. — Једна дена стање у Русија. Сваки пеша из Берлана јавља дон има препирке изчефу да -ке се СТВОрити напристалица Лењинових и рочито минисгарство његових противника. Да за воЈјеље сумаренског

не би избили крвави сукоби Немци су одвојили једне и друге у засебне логоре. 0 сим тога Немци врше велику прспаганду м<фу заробљеницима.нарочитобро- турама у којима сеза рат криви Е 1 глеска. БЕРН. — Папгерманистичка пггампа са презрењем иише о немачким глрсдлозима у БрестЛ чтовску. — Мин хенер Најесте Нахрихтен« пгшу: Ми црвенимо сд стида кад поредимо. Бизмаркове услове за мир са овим, које данас предлажу наши дипломати који наше победе претварају у поразе. — »Франкфуртер Цлјтјнг« каже: »Против предлози не Дају наде да -кс се скоро до-ћи до мира. АМСТЕРДаМ. — Јед»н холандски брод вкдео је оста тке једног Цепелана у слобо

рата. АТИНА. — Српски краљ Петар настанио се у Ка• стелу до Атине и ту Ае провести зиму. ПЕТРОГРАД. — Органи Совјета и других максимнлистичких листова јако се љуте на немачке услове они се надају да -ће моки да побуне немачке класе.

МАЛИ 0ГЛАСИ . У нсдељу 17. децембра ов. год. отварам гостионицу ’..ВОЈВОДИНА " у Егнотисвој ул. бр. 282. друга трамвпјска станица од Римске капије ка железничкој станици. Умољовам поштовану публику за посету, а ја се трудити да пх услужим што бољим јелом и пиКем као ц раније. Споштоеањем Ђура Јавановик Росоманоц бив, гост.код - Колумбо*

АКВАРОНИ,