Narod

6*\ 147

■ Р 0 Ј 10 4 Е П Т Д

„Народ“ излааи свакога дана по подне.

Шт*мпарија се иалавв ,■ Фр,. ко«о} улипг? ( р. 20.

Власивк КРСТА Љ. МИЛЕТИК

ГОДННА 1. Рукопшси се ие ираШаЈу. Огласи ■ белешке ■■• плаћују се по погокбк.

РедакциЈа Је у Фоанковој 6р, 20

( Ч»»10« ууСЛИЧ* ДРАГ. С. ГОГИ'К

КЛЕПНЕО И СОЦИЈЗЛИСТв Париз. — Председник владе г. Клемансо у присцству г. Пишона, министра спољних нослова, примио је једну делегацију социјалиста из парламента, у којој су били Албер Тома, Ренодел, Кашен, Лонге, Ибер и Руже. Ова делегација дошла је да тражи пасоше за Петро град, да спречи да Русија закључи засебан мир са цен тралним силама. Г. Клемансо је одговорио социјалистичким делега■ тима, да он не'сумн>а у н>ихов питриотизам, али да је ситуацијд у Петрограду и сувише неодређена а да би се могло надати, да Ае интервенција француских социјалиста имати неког успехц. Најзад, председник владе приметип им је да, потто се није саветовао са Савезницима, не може да до несе одлуку о томе а нема никаквог разлога, да мисли да се гледиште Савезника о томе изменило од конфе ренције у Штокхолму. КРУП УЈШМЕНУ Амстердам. — »ЕкоБелж« сазнаје са немачке границе, да су све Крупове фабрике у пожару. Још нема никаквих појединости о узроцима пожара. Холандски радници враћени су у Холандију, где су век стигли.

»Манчестар Гварди јан« доноси један дугачак уводни чланак у коме констатује да измећу Русије и Централних Сила постоје несугласице, које се не може претпоставити да се могу изравнати. Нарочито у питању о пра ву народа да собом политички управљају,- ме•ђу њима не постоји ни додирне тачке. Те диференције »Манчестар Гвардијан« резимира у ових шест тачака: Централне Силе за себе непримајупринцип о народном самоопредељивању, али желе да он буде примењен, колико се тиче само усије. Немачка ни за себе ни за Аустро-Угарску не само не пристаје на овај принцип, већ унапред за сва народносна питања у Аустрији и Немачкој забрањује свако страно, па и руско, мешање. На тај начин примена тог принципа прима се само једнострано. Русија пристаје да њена властита слобода буде ограничена у о воме: Захтев Централних Сила о праву да о својој судбини решавају Пољска, Литванија и Курландија и Један део Естоније и Ливоније. Русија т р а ж и од Централних Сила да евакуишу руске терито риЈе, у исто време кад

руске трупе буду вршиле евакуацију турске и аустриске територије. Централне Силе траже, да мефу територије које 'ће оне евакуисати не ућу Пољска, Литванија и Естонија. Руси не пристају на ово издвајање. Централне Силе траже да ове области одлуче о својој политичкој с.удбини плебисцитом, још док се налазе под војном окупацијом и под управом Централних Сила. Руси одговарају да не можс бити слободне одлуке без евакуације војске, без одвоћенЈа страних трупа и без уклањања спољњег притиска. »Види се, дакле, додаје »Манчестер Гвардиан«, да право народа о управљању својом судбином, како га примењују Централне Силе, само је злонамерна замка да од Русије одвоји области и да их под овим или оним обликом присаједине немачкој царевини.« РИМ. — Прошле ноћи измећу 2 и 6 сати непријатељ је јИЗвршио неколико ае{)опланских испада и бацио многе бомбе на насељене вароши Падобу и Тревизо. У Падови је било више пожара; оштећено је више споменика, а шест лица рањено јс.

СРБИЈД И СДВЕЗНИЦН Приликсм католичке ное« године Председник Минисдарског Савета г. ПашиК упутио је предссдчипима митстарског савета Енглеске, Фраг,цуске Игалије и Сједиљених Држава о*у депсшу: »Хитам, Превасходство да Вас у име Краљевске Сркске Владе.као и у своје годнесем своје вајлепше жеље аа нову наступајућу годину. -Користим се овом п{.иликом да ВлС уверим у моју најнепоколебљивију веру каои"у моју чврсту наду да ће ова ноЕа година донеги нашии напаћенем и намученим вародима за служену награду за њихове напоре и за љихова пожрјлован,а за победу правде, једнакости и слободе свих мал х и великих нациј?. До сада је дошао овај одговор г. Клемансо-а. »Молећа Ваше Превасходство да буде Мој тумач код Краљевске Српске Владе ја му дскрено нахваљујем на љубазном поздраву која ми је упутио, и да му изјавзм своје најлепше жеље за будућност љ*гове земље. Наши заједнвч ки нанори крунисаће се јед ним трајвии мирои, који ће утврдити право нација и дати слободан ток љиховим легитимним тежљама.« Г. Орландо је одговорио: »Подносим вашем Превасходству и Влади Србије захвалност моју и мојих колега на љубазним жељама које сте нам упутили и честитамо храброи и племенитом српском народу која је дао доказа не само о једној несравњеној војничкој вредности већ и о непобедимој чвретина душе. У тој врлини гледамо најбољу залогу, да ће идеал слободе и међународне прагде, које престављају циљ савезничких нација, бити остварене за добро човечанства, које тежи победоносним борбамт рада и просвећености у једној мирољубквој н трудољубивој конку ренпији«, ИЗ ПОШЕ Лозана. — Г. Кукаревски, председник пољске владе, изјаснио се за политичку и војнич ку сарадњу са централним државама. Он тражи да се обавезном регрутацијом одмах створи пољска војска, која ће бити под командом генералног гувернера фон Безелера. Политички клубстранака, у коме 1 *е већина народа, отворено је устао против овог програма. Делегати клуба донели су ову резолу цију, коју су предали Регентском Савету: »Саслушавши г. Ку-

каревског на Конференцији од 2б новембра, преставници свих група политичког клуба странака упућују Регентском Савету ову декларацију: »Ми сматра мо програм председника кабинета, који иде на стварање активне војске, која ће се одмах послати на источни фронт, као апсолут но противан најближим интересима нације. О обзиром на то, што не постоји Државни Савет, изабран од народа,пред којим би били одговорни председник владе и његово министарство, ми сматрамо за дужност, да изјаиимо да ће извршење п р о г р а м а председника савета наићи на нашу најодлучнију опозицшу.« После ове изјаве Кукаревски је, пред преставницима шгампе, не што изменио свој програм, принућен да учини усту пке пољском јавном мишљењу, које је апсолутно противно свакој обавези у корист централних сила.

ЂАЧКИ БАДЊАК Управа Српске Школске Матице у Солуну приредиће на Бадњи дан у 2 сах. по подне у овд. српској гимназији (улица Св. Софије 103) скромну свечаност око бадњака и обдари ће том приликом сље учснике и ученице гимназије и основне школе по неким поклоном. Добри људи, који би хтели послати какав поклон у стварима или јестивима, могу послаји тај свој прилог у гимназиску зграду до подне Бадњега дана. РУМУНСКА СКУПШТИНА Параз. — Руиунски парламенат састао се у Јашу 18. децембра. Краљ и краљевска породица живз су поздргвљени. Краљ је пуочигао један кратак говор, у коме је истакао ј>начкз држање румунске војске и ЕЗЈавио, да ће влада права и слободе опет бити усаостављена и да Румунчја неће оставати оружје, пре него шго постигне своје легитимне аспврзцчје.

У СОБРАЊУ

Председник бугарске владе,. Гадославсв, у место да одговара на интерпелацију о исхрани, која је за данкс извесно од важности према при ликама у Бугарској, мислиоје да ће му згодније биги да првдобије Собрзље нападима на бугарске теске социјалисте због љихове изјаве за Шгокхолмску конференцију. Ол је тиме свега толико успео да и у комнчном бугарском парламентаризму добије свега девет гласова већине, можда управо баш због тог читаља социјалистичког меморандума. Ипак је од внгереса део седаице у Собрању где се говорило о овој социјалистнчкој шзјави. Двскусија о љој од прилике је овако взгледапа: Радославов (чита меморандум тесавх социјалиста) .... »Бугарски народ има права да слободно одреди форну свог политичког живзта, као што то право имају и сви други народи на Балкану и у целом свету. Али право на вационално самоопредељиваље ве може да се спроведе за време гојне окупације н војаог права. Народи треба да буду слободни, па да могу да решавају слободно о својој судбани. А тај задатак не може да буде решен друкчије него ревзлуционарном борбом про+ив импервјалнзма и вмпервјалистичког рага*. I. Кирков. Ни једну реч не повлачгм.

Радославов (чита даље) »Соцмјалдемократске странке на Балкану, н то Бугарске, Србије, Грчке и Руминијевећ у два маха су заједначка признал; федеративву Балканску државу као једну политмчку органезацију Балканских народа која одговара њиховим циљеввма. На тој глввној тачки стоји и данас непоколебљвво бугарска социјалистичка радничка сартија. Петогодишља пустош на Балкану појачала је код бугарских социјалиста уверење, да је спас ба.чканских народа у федератевној Балканској републица'. Т. Луканов. Живела! Радославов (чита) »У овом моменту кад српски и румунски социјалисти, захваљујући окупационом ре^симу и љеговлм жељама, не могу да отворено кажу своје уверење, бугарска социј’Листичка раднвчка странка сматра за дужност да взјави да она чврсто стоји на основи ревопуционарног социјализма. Делегати: Г. Кирков в В. Коларов«. (Пљескаае у гру□и радничке социјалистичке странке). Радославов. Ето, то је нарола теснвх социјалиста Кирков. Сна је већ штампача у новинама. Радославов. Его њиховог програма, и ја ’се равујем, што су социјалдемократн срииукли неколико група д> тај програм одобре и да га при-