Narod

ВР. 150

1Р0Ј 10 ШП1

„Народ” ИШ8И свакога дана по поднс.

Штжшшрмј*-.? на1анв 7 ф у * в *о«ој ули,т *р. :Д).

Нл*.двкк КРСТА /Б. МИЛЈЕТИЋ

"АРО

ГОДИНА I Рукопасм се нс шшиају,

Огпаов н иелешк« пдаЦуЈу се ио погоибв.

1'едакција јс ?• т«вн* Фраиковој бр. ‘20

Гда*.** Јг^вккш ДРАГ. С. ГОГИТк

П])ошла је, још од децембЈ)а прошле године, свака немачка Ј>атна офанзива; у неколико махова, а никако не губећи времена, она је од тог д^ба почела и непрестано врши офанзиву за мир. После полутанског покушаја са својим социјалистима у Штокхолму и после недовољно проученог папиног предлога за мир, Немачка је обновила свој прошлогодишњи децембарски покушај и ове године, као божићни поклон, нудећи званично мир и откривајући више своје циљеве у рату. Тако је било .са последњим немачким предлозима, за које веле да потичу од Кајзера, а који су дошли управо у време преговора о миру измећу Немачке и Русије у Брест Литовску. То је била најразвиЈенија офанзива за мир, компликована политичка акција, срачунаги притисак на морал и^душу својих про тивника, лаж на чији се ефекат рачуна. Је ли се могло допустити да та лаж веТ толико времена врши своје разорно дело ? Да ли се могло пустити у својим редовима, да обмана о некој немачкој жељи за попустљивим миром начини од Савезника, бар код необавештених, л>уде, који воде рат из ирата ? Или, зар се могло, после хи љада изјава најеминентнијих савезничких преставника, врло катего ричких у погледу савезничких циљева рага у моралном погледу, заћутати онда кад Немачка привидно улази у материјалнЗ' страну ратних циљева ? Да ли је, на провокације и о* сведочено само бесциљ не провокације, трсбало ћутати за[)ад тога, да будемо излишно и штегно ионосити у одговорима ? Није. Офанзива за мир долазила је од нашег непријатеља и акција је према њој увек била потребна. Прибрано држање Савезника, како у војничким операцијама, тако и у овој .ошфацији за мир, зауставило је одавно офан зиву Централних Сила ч

Време је за предузимање контраофанзиве, вој ничке, џолитичке и моралне. Г. Лојд Џорц је, по месту на коме је, први наредио контраофанзи ву. Он је .ртворио разговор о савезничким циљевима |)ата, зато што би он то увек и одавно учинио да су Немци, као овом приликом, дали м о г у ћн о с т и за такав разговор. Лојд Џорџ је изнео неколико савезничких циљева у рату, који престављају минимум. Они, у исти мах, ни у колико не искључују оне постулдте, који су Савезнике и досада руководили у рату, и који су, као први и највиши принципи, истакнути за будући мир у Европи. Тако што нити је могућно, нити има места да се прет постави, да је паступило. Што у првим, телеграфски редигованим, тачкама, није до детаља изра-ђен сваки од Са везничких захтева, није ни мало необично; напротив, нсобично је, ако би такав тобожњи недостатак давао маха сувишном и излишном коменгарисању. Г. Лојд Џорџ је почео контраофанзиву за мир у најбоље време. Силна навала целе Немачке, да до-ђе до мира са Русијом, до мира какав је она пројектовала и жели, може се сматрати као пропала. Немачка једнострана тежња—најблаже реченоније успела, нити -ће моћи успети. Није ус ■ пела ни на страни, где се још тако што нај пре могло поверовати. А да ли се сме и мислити, да ће њене, искључиво њене тежње бити задовољене код наших Савезника? У овом тренутку Немачку почињу да распињу разне политичке тежње. Двеглавнестранке, консервативна и војничка и либерална и социјалистичка, приближно једнаке по снази, сваким даном долазе до све тежих несугласица и сукоба. Про пао покушај за мир са Русијом, дошао је као зачетак нове и најтеже борбе, која "ће мећу

њима настати. А под ту запаљиву камару лојд Џорџ је .унео нешто ватре. КАЈЗЕР У 0ПАСН0СТИ Берн, — Сада се дЛнају појединости о опасности, коју је цар Виљем случајно иабегао у Манхајчу за време последњег бомбардоап&а од стране енглеских авијатичара.Враћајући се с фронта, цар се задржао са својом пратњом на жељезничкој станици у Манхајму, јер је жељезннчка пруга била закрчена. Услед једне коордннацнје воз је ипак кренуо 2 сата [аније, него што ј: 61 Л 0 предвиђено. Неколико минута после одласка царског воза појавише се енглески ае роплани и б.,цише велику масу боиби ва ћТанхајм. Железничка станпца обасута је бала бомбама које су нанеле огромне штете. Све су зграве •на станнци биле тешко оштећене. Неколико је бомба пало на саму железничку пругу и нокварило ј? на неколико места. Једаа је бомба нала на место, где се је царски воз задржао био више од 40 минута. ТУРСКА У НЕВОЉИ Ловдон. — Недељнв енгле ски преглсд о војним операцијама јавља ово о ситуацијн у Малој Азији: Наше напредоваше у Налестини, Па реци Ауји, цоказало нам је, да Турци нису у стању да нам даду јачи отпор. Ова се река услед великвх киша силно разлсла и ствара велике тешкоће обема војскама. Поново се озетила актианост краља Хеџаса на желез ничкој прузз. Он је сузбио крајње лево турско крило, кој; је делом састављено од турске експедационе војске, која уе 1910 год. упућена у помоћ Меки и која наје посгигла тнакав успех. Оао крило, непресгаио нападано од Арабљана, приси љено је на очајну дефанзиву. Медина је практвчно опсађена. Жележнвца у Хеџасу, једина турска веза са позадином, прекинута је на неколико места, тако да су Турске трупе у Адену потпуно одсечеве. Њвхова капитулација само је питање времена. РАД СТРАНКЕ РАДА Лоидон. - Делегатн разних енглеских радничких удружења и сопиалвствчких група. Странке Рада и Уније Рада одрљали су у Лондону аакредну конференцију да довесу одлуку о меморандуму о ратнчм циљевима, који је публнковала пре неколико дана Странка Рада и парламентарни одбор Уније Рада.

Девет стотпна делсгата при суствовало је кокфер?нција. Међу осталим присутни су били: Артур Хендерсон, Рамсеј Макдоралд. Хевлок Виј,сон, Вали 'Гсрф Бауерман. Најпре се нрочитало писмо, које је упутио Лојд ђТорџ а после тога је угео реч Хекдерсон, предлажући да козферснцвја одобри меморакдум у којем се вел^ 1 , да се политика радничке класе састоји: 1. У томе да се што пре мотуће дође до решења, које ће бити засновако на принципнма, који ће ггрантовати сигурност демократија: 2 . Територијалне промеке не смеју бити руковођене же љама за анексијама или импервјалистичким тежњама или

с гратегијским разлознна, већ се тераторијалне нромене мо рају нзвршити у шиересу паПЈвгка, цивилизацаје в светског мнра; 3. Трговвнска политика не сме ићн за економским унвштењем немачког народа после рата. >Сви смо ми —додајеХендерсон — за то, да злокобни утацај немачке тираније мора ишчезнути и да се милитаризам у Немачкој, односно и другде, мора уништнти.^ Хендерсон је завршио говор, тражећи да се овај Меморандум прнмв. После неколико к^атких првмедба од стране неких говорника, Меморандум је бно отобргнмпзањем руку.

«

Савезначка конференциј 1 , која је отворена била у Паризу 15 новемб])а, под пргдегд ништвом Клеменсоа, француског минкстра председнвка, био је скуп најзначајних 'др жавника нз свих савезинчких земаља. Званична лпста делегата, коЈ 1 је саопштена цпампа, оваква је: Француска. Клемансо, пред седник минкс арства; Пншон, * гнистар спољних пословз; Клоц, мнкстар фанансија; Лсг, министггр марине; Клемантел, манистар трговине; Луш р, министар насружатка; В. Боре, министар, снабдевањз; Лебрен, мвнистар блока; Андре Тардне, високи комесар фрзнцуски у Сједињеним Државама; Жчл Камбон, главти секрегар за спољне послове; де Маржери, директор за спољне послове. Кнглеска. Лојд ГЈорџ, министар пр дседчик; Балфур, аинистар спољнпх постоза; Лорд Берим Там, амбасздбр енглески у Паризу; Сер Ерак Гедс, први лорд адмиратитега: генерал Ваљем Роберсон, шеф главног генерат штаба; ацмирал Целнко; пуковник Хенки' сезретар комитета за одбрану империје. Сједињенс Државе. Шарп, амбасадор у Паризу; пуковвик Хауз, шеф амервчке ми* сије; адмирал В. Шенкер Бенсон, шеф ратне флоте америч ке; генерал Таскер Хауард Бтајс, за мииистарство војчо; Оскар Фери Кчосби, ва министарство финансија; Мек Кормик, директор за ратну трговину; Тома Нелсон Перкинс, за ратну ввдустрију. Италија. Орландо,. пред седник министарсгва; Сонино, министар спољних послова; Нити, министар ф жансија; Вонин Лонгаје, амбасадор у 11 аргзу; Бланки, млнистар саобраћаја; генерал Д«л’ Отио, министар муниције. Јапан. Кеишијо Мацуи, ам басадор уПаризу; ииконт Су-

тени Шинда, амбасадор у Лондо.чу. Белгија. Де Брокввљ, мипистар председиик и министар спол,них пословз; де Гефре лЧСстрз, псслаиик у Паризу; генерал Рикоа, шеф главчог генералштаба. Србија. Пашић, мингстар председник и м шистар спољних пословз; Весввћ, посланик у Парузу. Румунија. Антонеско, министар у Паргз,; генерал И лиеско. Крчка. Венизелос, министар председник: Атос Романос, посланик у Птризу; Диомедес, пређашњи министар финансија; Аргиропулос, гувернер Нове Грчке; пуковник Францпс; Ботасис, за марину. Португалија. Афзнзо Коста, минисгар председник; Соарез, мвнистар спољнех послова. Црна Гора. Поповкћ, минвстар гредседчвк. Бразилија. Магалаез, посланик у Паризу. Куба. Генерал Гарциа Велез, посланик у Лондону. Тусија. Севаступулос, отправник послова; МакЈ.ако’, који је био нанменован од стране владе Керенскога за амбЈсадора у Паризу, позван је да учествује на конференцији праватно. Сиам. Кнез Шароон, пссланик у Паризу. Кина. Хоо Вен Те, посланик у Паргзу; генерат Танг Чај Ли. Либерија. Барон де Сан Мигуел, отправзнк послова у Паризу. Отварајућн седницу, Клемаисо је држао овај говор: »Господо, пала мн је у део та част, да вам у име Републике пожелим добродошлнцу. У највећем, рату, то је осећаае вајвише солидарностн народа, која нас је сакупила да задобајемо ва бојном пољу право за мнр, нстввскв мвр