Narod

Г0ЛУ11, П КТАК 2. ф сбруар 1918 Г(1Д.

I Г>Г. 18.Х БГОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази спакога дана по подне.

Штампарија се налааи у улици Коломбо број ().

Влаеник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА 11. Рукописи сс не нраТ.ају. Огласи и белсшкс наплаТују сс по погодби.

Рсдакција јс уулици Коломбо број 6.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Ратна партија у Нсмачкој усилилајс у послсдњс нрсме огро.ман напор у пропаганди. Организонала је друштна, нагомилала капитале за оенинање и поткV п л > и ва ње л и ето на, ч а к и V Ауетрији. Она постепа са пре гњом ибрутллношку, и поред нладанинс Рајхстага и Кајзсра, а иза сиих оних сплетака пропирујс кобна фигура Кронпринца. Могуће је да Т.е он из свих ових маненара из1Л"1>и неку прииремену добиг и наметнути се за неко иреме слабоме Рајхстагу. Али неТ, од дужег нремена здраии елементи мнеле, да брз крај рата запиеи од прогреса демократских идеја у Нсмачкој. Докле год челично оружање царстна буде нетакнуто и док ее год подржана тежња за хегемонијом, не може ее очекивати крај. Кад поематрамо Немачку V овом стању, подјармљену под једну нладу, надахмуту пруски.м милитаризмом, имамо пуно разлога да миелимо да Т,с милитаристички триум(Ј) биги сигнал за буђење немачког народа укоченогу сном тешко.м сну. У том погледу иада иас нмје никада ослаил,ала. Шовинисте и реакционари и данае миеле, као пангерманисти, да је снага уиек била и да остаје гланни фактор. Нисмо' тирдоглане сањалице и л.уди са наипни.м илузијама. Бележимо доГсгђаје и миелимо да Т.емо наТ.и у дслпма, а неунашимжел.ама, опрандање наших предниТања. Примсри књаза Александра Хоенлое и п|>оф<ора Ферстера који пишу, преко иемачке и пеутралне штампе, грубе истине о сиоме народу и њихоним упраил.ачима, и понаил>ају да спо.ђни непријател.и Немачке нису Н.СПИ најгори непријател.и — пиеу неТ> нише уеа м . ђсни . Постоји јака струја која јс понукла царстно. ка путе разума. Има неТ> неколико даиа како се ))Франк(Ј)уртер Цајтунг« усуђује да каже да има нечег трулог у Држани, а у поле.мици са нојмим берлинским листоиима »Форисрц« пишс: )>11еки ее надају Да Т.е наједном енрши-

ти са нсприја'тел.ем с пол.а и иепријател>ем и.знугра. Људи који тако миеле варајусе: рушевине Т,е назначити њихов пут.« То су истина само речи. Пека тако буде.Али то је нов језик, коме догађаји дају јасноет. Гако ието резолуција ^ајхстагове веТине од ула донела је народнм лигу за слободу и отаџбину, па ее еад многобројни гласови дижу и.з нове лиге. На једном екупу који је она оргапизовала и држала у >ерл и 1 IV, тај н и са ветн и к 1 роел и, си нди кал иста Лежин и хришГ.ански социјалиста Штегервелд одржали су гово)с, који се могу резимирати на ово: »Потребно је де.мобилисати дух у свима зсмлгама. Треба се одреТ.и тео)ије енаге и насил.а за све полигичке доктрине. Миј) не треба да буде зак.нучен од војничких шефова но од на родни х п реста вника. Иеправкаграница може се добити системом обсктраних комиензација. Главно је поново почеги економски живот, који се можс постиТ.и пријател>етвом и компромиеом.« Ове идеје еве ее више и вишс (ј)ормулишу у унутрашњости царства. Ако ава.нтурама паигерманизам у Нерлину и узме сву влает, опозиционе енаге, којс расту и које се сваког дана појачавају, нсТ.е закаснити да га емакну. Он је слеп и не опажа много што шта. Слепи су и они који не разумеју да се у садашњсм моменту не може само рачунаги на војну сп.агу. ЗВЕЗДГЦ Е Шга је то дипломатека офанаива? То је кад дипломатн смело иду снојим путем, па биЛ() то У ПОЛИТМКИ, 6)1.10 у кариери. Па онда емо и ми у дипломатеко.ј офанлнни ! Гиргшти/п. ~ШНИ УГОВОРИ Лондои. — Поводо.м пос.|сдн>.‘ и:џ; 1 нс нсмачког канцсдај)а да сс Пе.чдчка рандикује од ( ансаника'V то.ме п| го пи прг пи ла нрсме рата није ск.ппала га.јне угонарс са своји.м савенмици.ма, енглсски минисчар рлда 1’обсртс да > је ип гсрЈСаитних огкриГ.а о закл>у -1 чсн>\’ јсдиог нсдаиног уго-

вора и;ше-1>у цснгралних д])жава и Турске. »И.мамо довојбно разлога - кажс министар - да верујемо, да не еамо-да постоји јсдан тајни уговор измс1>у Псмачксц Бугарскс, погписан пре рата, пеК и да је аа последњсг Кајзеровог пута у Цариград склопл.ен изме+>у четири иепријагел.ске држане један нони тајни угоиор чиј\' садржипу ми ннамо.

Цирих. — Иемци из Чешке на.черавају да предузму одлучну акцију против владе- По вароши.ча организују I !ол и ке м а н и феста ци ј е за стварањс аутономне провинције од не.чачке Чешке и траже преуређење Аустрије у- смислу демократизације и пациоиалне аутоно.чије. Мападајуки чешки програм, с друге странс они позивају немачке посланике, да не потпомажу више владу, јер је она знала да па Це за Мсмцс врло лспс речи, али није још одлучила ништа да предузме. Мемци сем тога изјављују да се нске више вратити у чешки сабор нити Т,е покушати да се споразумеју са Чссима. У Рајхсрату сс све више интсрпелација подноси против Чсха. Једна група нсмачких радикалних посланика пре нсколико дана поднела је јсдну интерпеладију, у којој се говори о прогласима које су на фронту ба-

у броју од 20. јануара пише: »Маше јучерање и.злагањс о догађајима које је изнео југословенски посланик из Далмаци је др. Антс Т ресиТ,ПавичиТ, тако је утицало на осеЈ>ајс јавности, да их је било и који то готово нисумогли веровати и почсли су сумњати у аутентичност ове велике оптужб?. Одважни говор, како век јависмо, држао је 'Гресик ПавичиТ, на немачко.м језику у аусгријском парламенту 19 ок'тобра. Бечка шта.чпа чувала се да у општс одговори на овај говор и једино га је лаконски и као бсз значаја поменула; али далматипски посланик објавио

цали нсп])ијатељски авиатичари. Из прогласа сс довол.но види — насгавл>а интерпелација како Чеси унутра и ван граница Ауорије смсло радс на уништењу држп ве. У исто времс ови докумснти показују какав утисак чини на нспријатс.ке држање Чеха, а особито држање чсшких посланика и вођа. У интсрпелацији сс налази текст тога ;ик‘ла, којп је цензура забранила у листовима. У инТерпслацији сс затим пита, да ли је влада прсдузела свс потребно, да се утврди истиност тврЈјења, којс о чсшком народудао профссор Масарик, који га савршсно позиа, и какако влада мисли да поступи? НЕОЗБГГЉИА ПРОПАСТ Лондон. -Дописник »Морнипг Посга« из Атине телеграфише, према исказима прсживелих са »Бреслапе« да су »Гобсн« и »Г>рсслава« изашли из Дардапсла, да што бржс стигну у Пирсј и да помогну роја.шстички покрет у ко])ИСТ биишег крал>а Константина. Дописник каже да јс план био крајн.с детињаст али да он није нп мало мањс апсурдан од многих планбва који се п])апе о краљу Константину у атинским ројалистичким круговима. Час ее јавља да Г>е сс бивши краљ вратити на сумарену или на аероплану а час ее тврдило да Г>с ес он вратити на преето, најпре у октобру, па о Повој Годнпи, па сад о Уекрсу.

јс текет у јсдном хрватском листу у Дагрсбу. Цснзура јс искасапила добар дсо говора, али и оно што јс остало доста је рсчито, да побуди оссЈ.ај дубоког узбуђсња. •Одломци говора иск су објавл>ени у страној штампи, али смо сматралм да је псопходно, да сс донесс у прсводу цсо говор, како је изашао у загрсбачком листу. * Доктор Анте ТресиГ. Па ви ч п 1,, дал мати нски народни посланик у Рајхсрафу, највеки јс данашњи хрг-агски пссиик. Њсм.у хрватска књижсвноет (Xрватиса■чињавају - какојс познато - са Србима и Слоиенцима, Југословснс) дугујс најлспшс исторпјске грагсдијс у стиховима, у којима он

псва дсла свога на)ода. 'Грсси1'.-Павичи1. познајс тако добро италиаиски језик, да јс прсвсо на хриатски »1>ожанствсну Комсдију.« Кад је букнуо овај рат, Аустрија јс бацила у затвор Трсси ђа-Павичика, као што јс и у врсмс и галијанскогпрспорођаја то учинила са нашмм најбољим л>удима. ПавичиГ, јс био међу они.ма, којс јс прошле годинс цар Карло помиловао. Али осекаји Грссика ПавичиГ.а, исго као и чешког посланика Крамаржа, нису сс промснили због привидис всликодушности владарсвс, и пссник посланик понова јс сту1 >ИО у борбу, прогласивши, из.мефу ос галога, страшну истрагу против Хабзбурговаца, што за Бечку монархију, у очи.ма цивилизованих народа, значи изгубл.сну би гку. шТТјснГр" Парил. — »Минхнер Поег« доноси ове ])счи еоцијали-

Крфеки иародни посла1 {ик и познати наш п|)ијагел>, публициста Теодор Велианигис објавл.ује ово у »Месаже д‘ Атен«. »Влада је одлучила да изолује у један манастир пст дама, које су и сујјишс претерапо и бсзобразнб изражавале евоје идсје у ко])исг свргнутог крал.а. У биоскопима и позориштима попаш;ш>е ових дама било јс посгало заиста скандалозно, тако да их је ту скопо лично председник министарства морао да спасава од уличне гомиле. То су онс даме код којих је краљ Конетантин тражио весео провод, чак и у најтрагичнијим перилетијама Грчке. Бивши крал> јс у истини био прави тип бонвивана. ОдлазсГи у Па])из преко лета, он би нррводио ,сваку но1, по ресторанима на Монмартру или у чувеном каларету Фишеровом, где сс послс позоришга екупл.а еав полусвет. Друштво које је бивши к])ал> посећивао у Паризу и другдс било јс заисга врло интерссантно. .Увек је био окружен еа по неколико Грка, чија јс прошлост била врло М]>ачна. Т<?су били л.уди који еу своју егзиетснцију обсзбсЈјивали коцком н разним сумњивим предузсКима. У*Агини тако1>е, нарочито од како је дошао на прссто, Константину нијс било дуго врсмс. И порсд гога шго.он вишс пиј.с био

сте Курта Ајснсра, које је изгово])ИО на једпом збору у Мипхену; »Немачки еоцијалиети су диекредиговани у целом е в е т у. Социјалистичка странка гледа веГ, гри године, како се нсмачка влада спрбма за анекси јс. Још 23 јула 191 1 годинс канцслар јс изложио шефовима •странака владип план о освајању. Ја гарантујем за све ово што тврдим. Садашњи социјалнетички прогест против анексија само јс чиста хипокризија». Курт Ајснер јс уханшен п])ошле недељс 1 ршТШпЈГ Цирих. Гајд.к‘|)ов кабинст, који јако нападају Чеси и Југоеловсни није се могао одржати бсз помоГ.и Пол.ака. Мс1>утим, Пол.аци су тражили, за своју, помоГ, обавезе од владе, које ова није могла нримити због опозиције из Берлина. Што је цар Карло најпре одбио да уважи оставку Спјдлеровс владе, го је било зато, што није знао, комс више да сс обрати. Али ни царева иитервенција није успела да прибави Сајдлеру већину.

баш тако млад, и ма да јс његово здравље било порбме-ћсно, ипак га младиКски слан нијс оставл.ао. Д])уштво су му били векином брљиви младиГ.и, жене и дсвојке од којих је највећи дсо био из најнижег друштва и које су биле постале нсопходнс на двору. (>н је образбвао око пре^ стола једцн весели кружок, који је прсдставл.ао као одбор атинског друштва. У ствари, то друштво није имало никакве везс ни са иеторијом Земље, ни са књижевним и научним удружењима, ни са политиком. То су били људи који за другу срећу нису знали вск да једу и да пију. И у истини, за време послсдњс три године, ни бивши крал> ни њсгова околина нису друго ништа ни раДили веГ, само јели и пили, и то нарочи го пили. Кад сс као животни цил> има то да сс добро једе и још боље пије, онда сс лако прометнути у философа спикурејца; тако је грчки двор постао епикурејски центар пар екселанс. И док јс Грчка трајала најграгичнијс дане, грчки двор миелио јс само на ])учковс и на свечаности. Из историје со не опоммп.См да јс билб много гаквих двбј)ова као што јс агинеки. Пикада" и нигде није било гакб 1шске вулгариости око прсстола. Вулгарџосл нп нгцн'клу, по схва-

УЛОГА ШСИИ ПАБЕЧИИА о01»»»Корисрс дс ла Ссра«

ГРЧКИ ШР ПРЕЛ ПАЛОМ