Narod

БР. 196.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по прдне.

Шгампарија се налази у улици КолоМбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИК

СОЛУјј, П()ПЕДЕЛ.АК 12 ФИЈ1 »_УА1 1 1918 Г()Д.

ГОДИИА 1Ј. Рукописи се нс нра1п1]'у. Огласи и бслешкс напла'ћују се по погодби. Редакдија је у улици Коло.мбо број (5. Глаинп уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ.

| иа уиија Чешкој неких де! лопа Мађарске; 1) Да се из,беГапа евака

Многобројни догађаји који се у оном дуготрајном рату ређају као у калеј доекопу, створили еу неку нрсту засиФ.ености утиецима, те се често пута и не анализирају довољно добро поједини крупни дога!)аји, који наилазе нп дненни ред. Један од актуелних догађаја те нрсте то је држање По.кске, која је предузела поеледњих дана црло оштру и енергичн\’ акцију и пОставила се отнорено п р о т и в Беча. Према нашим концепцијама и према нормалном реду етвари који влада готово у свима земљама, овим појавама не би се морао да придаје неки велики значај, али у Аустрији они не могу да ее схва-

агитациЈа против савеза са војеку и у еве државно | Немачком; правне односе. А при ј "Н Д а ее не манифеетују гаквом току ствари по- и Д е Ј е мспријател.еке Аустјавл.ујс се Пољска као Р И Ј И 11 Д а се ие »оди про-

држава против Ауетрије као државе, што са упорном акцијом чешке и југословснеке опозиције лреде.тавља на ј крупније услове за прави слом Ауетрије. Разноврсни бечки каоинети једино су ее помоћу Пољака и одржавали у животу, то је. веБ опште позната ствар. Само Пољацима Беч има да благодари за одржање своје владавине, и поред огорчене опозиције Чеха и Југословена. Пре.ма томе може да се замисли колико је Ауетрији догорело до ноката, кад је могла да се одважи на то да оштети Пољаке, и, с друре стране, ко-

паганда против државних власги, протин аустријских савезника и нарочиго нротив Немачке; 6) Да се ие расправља о миру с другог гледипгга сем оног, које заетупају Цен гралне Силе и да се не прагге мапифсстацијс прогив саданш.ег засебног мира еа Русијом; 7) Покрегачи састанака морају дати апсолутну гарангију, да ће се ови услови испун»авати. Овај оглас право је признање од етране Лустријс о озбил.иости чешко-словачлсог покрета и Аустрија му. условно описује зиачај и п рецизује програм. 0ДГ0В0Р НА ЗДБЛУДЕ

те као ооична парламентарна опозиција или ако хоћете, као парламентарна опструкција. И по својој државној конструкцији, која је прави символ народносне хетерогености, и према свима својим традицијама, Аустрија је таква’*земља, у којој овакво држање Пољака ни у ком случају не може да се сматра као ситан, безбојан дога ђај. Не треба никад забораг.ити, то држање није израз једне незадовољне политичке партије, веЈ, израз једне незадово.вне народности, због чега оно може да има врло крупних последица, стварајујш прогив овакве државе читав народносни антагонизам, који 'ће се из па]Јламента пренети и у

лико мора да оуде раздражење Пољака противу толике аустрмјске незахвалности” ШТА СЕ.ЈЕ Ш Рим. — (Јвде је стигла копија једнс парсдбе, коју су аустријске полицијскевласти излепиле по свим варошима Чешке. Ј наредби се вели; »Према наредби цесарско кра.т.евског намесништва краљевине 1 1сшке, полицијске власти дозвол.авају збоЈ)ове политичке природе само под овим условима: 1) Да се пе дају изјаве, којима се показују осекан.а наклоњена Споразуму; 2) Да се не дају изјанс, по којима постоји и неки други пуг за ]>ешење унутрашших пигања, ван власти аусгријске државе; 3) Да ее не т|)ажи држав-

ЈЈ ондон. — На конфс[. >е н ц и ј и са везн и ч ки х сои.ијалиста у Лондону 10 фебруара, вофа енглеске странке Рада, Хендерсон д]>жао јс један дуг говор са овим крајњим закључком: »Ја сам уверен да се овај рат може завршити само на ова три начина: Или апсолутном превла шћу м ил ита р изма, или исцрпљењем свих противника, или споранумом мећу народима. Ја осећ.ам да 'ће јед номе од ових метода морати. :п])ибећи сви зараћени а никако лојединци меЈју њима. ,Много ее глулчости рекло о циљевима Странке Рада, као да -ми само желимо да лоднесемо масл и н о;.'у гранчицу непријатељу • Ништа није даље од и-‘

стине, него што је то. Твјјдило се да ће британскиеоцијализам преговћра-ги са непријатељем са м а с л и н о в 6 м г]>анчицом у руци док он држи мач. То је исто толико далско од истине». у ллздиоЈ Лондо.ч. — Војни догшсник из Палесгине јавл,а да јс врло значајно брзо 6ј)итанско папрсдовање даље од Јсрусалима. — Крстањс трупа омстано јс нс са.мо рћави.ч времсном. него и особито тешким терсном. Оцим напЈ)едовањем, којс је оства])сно по цену најмањих ЖЈ)тава, британске трупе су се спустиле у плодну јорданску зсмл.у, која ће им олакшаги снабдсвање: Железница у Хеџасу која иде на 2л мил.а источно од Јордана такоћс Ке повољно доприиети снабдевању. Преко Мртвог мора Енглези долазс у непосредаи додиј) са А])абл.анима. АУСТРИЈД И П0ЉСНА Берн. — Политичка ситуација у Бечу је врло критична. Прегово]>и који су повсрени графу Тарновеком сматрају се као да неизбежно морају пропаети. Лољско 11 роти вљење дост.иже таквс ра.змере да се V мсродавним кр>говима говори о скором ултнматуму . Пол>ске, која 'Јће тражити од централних сила да бира измсЈуу Пољске и Украјине. Н е м а ч к и листови, присталице а не кс иј а, оп тужују Пољаке да раде у саГласности са Споразумом. Ауст])ијски лиСтоеји пак констатујуда је берлинска политика

увукла Аустрију у поној) п])отив]>ечности и тешкоћа, чији је крај врло тешко предвидети. Аустријска влада забранила је митинге и манифеетације у Пол>ској, што изазива нове нереде и даће повода многим инте]>пелацијама V Рајхсрату. Граница измеЈзу Пољеке и Аустрије затворена је. Прсма обавештењима »Цирихер.Цајтунга« V Галицпјп иуАустрији одигравају се догаЈјаји од историјске важности. ФРАНЦУСКА БШАПз|)из. Пј)см ;1 изјвештају који је подиет акционаЈ)има, Француска Банка попела је свој улаз злага, који од почетка рата износи 2277 милиона, у току 1917 са још 11 милиона, који искључиво долазе од добровољних улога публике. Излаз је до 20 милиона и то за неутралнс зсмље; овоме треба додати 435 милиона позајмљених Британским Трсзо])има а на основу конвенција о кредиту које је какључила Француска влада. На крају рачунске године било је.3313 милиона злата у каси и 2037 милиона у иностранстну. За есконт је било 9198 милиона према 0548 милиона у 1910. Портфел. мораторних нреднос . л сведен је на 1141 милион према 476 милиона у 1914. Више од трећине француског трсћег рагног зајма улисано јс посредништвомФринцуске Банке: Она јс прикупила на својим касама за ову циљ номинални' капичал од преко 5 милијирди. Укупан износ бонова и облигација Народне Одбране шго свсга износи

од почетка рата близу 15 милијарди. Привремени аваиси дј )Јкаве били су у 1917 око 12 и по милиона а об]>т 22335 милиона.

ОМЛАДИНА_У БОРВИ Цирих. — Прашка »Народиаполитика«пише: Југословенски 'ђаци на арашким иншим школама послали су југословенеком клубу у Бечу на адресу др. Корошсца о 1 $у де пешу: »Југотловенски ђаци у Прагу: 1.— Топло поздрављају изјаву југословенских народних по сланика на Царевинском Већу о јединству Срба, Хрвата и Словенаца ; 2.— Падују се п])вом ступању југословенског клуоа уз чешки савез; 3.— Узда се у трајну и чврсту узајамност свих словенских народних посланика на Царевинском Већу у праведној бо|)би за ослобоћење словенских и романских народности испод немачко мафарске влаети.« ПЕСНИНОВА СТРАНКА

Колико је свесг о истоветности српског и хрватског народа, била развијена још пре више деценија, најбоље се види из једног писма највећег хрватског аесника Петра П])е])адовића, коЈе је он писао Игњату БрлиЈуу још крајем 1862. У том писму каже: »Чујем да и код вас тамо та несретна распра своје зубе кези и да брат на брата режи; чујем да и мећу католицима некаква с.рпска сгранка бива. Хвала Богу сад имамо једну странку више. Ја се још једној надам, која ће се склопигн на слози и братимству измеЈзу Срба и Хрвата и која

Ф Е Љ Т О Н

0д Стев. Матијашевића

ХИЉАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Н01

Рсших се, да и дал.е будсм иажл.ив према старцу, јер сам, по псодољивом чонечијсм самољубл.у, осеЈзао.да »над иамалсбди јсдна велика љ у б а н, која памти«; И која награћује... ...IЈроЈјоше ненолико дана. Био сам спрецен неко нреме, а управо иисам ни хтео одмах огићи, да нам познанство ие би убрзо извештало. Али у току нсколико недсл.а, миЈ.ајуЈ.и сс неколико пута, обојица осећасмо као неку потребу један за д]>угим. То је приРодни ток сиаког позианст иа које нас интересује. Интерес сс убрзо претвара У саучсшће са заједпичким

6 ) патн.ама (и ])адостнма) па иосле постепено прелази у симпа гију, која у свакодненници понова ишчезава, ако ин герееовање п])естаје, или се разиија до повсрен.а и пријагел.ства, ако сс интс|)сс појачава. Једног иредвечерја он ми рече: Ја сам само по старини из Кршнс Арабије, јер су ми. всћ претке били п])огпали на обалс Тигра, а мснс и отуд. Нисам пи из племена Азра, јбр је опо давно изумрло. Рекао је то својим дубоким, чистим баритопом,заетајкујући код сваке речсницс и одмахнувши руком. Као да ј‘с хтео рећи; куд

| би могли данас да остану :живи они, који знају само за љубав. Затим продужи. Али о томе,како је то племе изумрло, иосгојн прсдање, и ја бих ти га испричао, кад би ти то жслео... ^ Ти зпаш, господару, да ја то желим, и ти ме ниташ само из учтивости. Ја ћу ттт бити захвалан ако ми дозволиш, да твоје речи замиамтим и забе.тежим. —■ Зпао сам да ћеш ми то рећи, а ја баш зато хоћу да и ти знадеш за го прсдање, је]) јс то јсдно од оних, која ес допадају душама слгппима гнојој. Ја чеках на његове даље рсчи. У Персији су жинсле причс о »Хил.аду и једној иоћи«, а ово овде из Јемена, го је предањс о »Хил.аду ма.ње једиој ноћи«.

Ја се спремах да га слушам напрегнутом пажн.ом. И с-Гарац огпочс своју легенду' и говораше од прилике оваг<о: , V Млади Абцулах, стаситр и весело момчс, дижући се ј"сдног јутра с одра, осетио јс, да му је глава тешка, а с|)це немирно. Мајка његоиа, Дајра хапум. сгаја.та је пред н.им и као увек, чскала је док се пробуди, ослушкујући еваки његовдах. Тако јс она то чинила од рапа му дитин.сгва, али никад гако б()Ижно, као у поеледње врсме. А Дајра хапум је то чинила свс брижније с гога, што јој |"е Абдулах дорастао годинама, у којима почиње да се л.убн. Он је,, мећутим, био из илемепа А.зра, које ууш])е чим по-шс да л»уби. Ето, због тога му ра ма-

ти, — самохрана удовица из великога рода, царска рођака из каЛифова дома, брижно стајала сваки * иут, од праскозо])ја па до позна јутра, пред постељом свога јсдинца, уздрхталим с оцем очекујући : хоЈге ли ,се пробудити? Даиас је била брнжнија неге икада, јер виде да јој јс син узнемиреи, да му је лрп дцзаи.у с лежишга глава тешка, а срце немирно. Тако му јс умро нскада и отац, славни шсјих Даут иби Едип, којн сс дуго борио са срцсм своји.м, јс]> је он морао живсги, и није .смсо умрсти. Дау.т иб 11 Един наслсдиб је био скоро читаву д|>жаву: дваиајсст оаза у Ел I ихаму и гридесет потока у Хадл'|)ском кршу, па је, прсма Лророкову примеру, имао задагак: најпрс да ослободи -своје заробљено пле-

ме, састављено све од младих момака, најлепших и најстаситијих од Хеџаса па до Хадраму га, и још даље, од Ел Хасе па све до Омана, а најјуиачнијих широм свег Арабистана. А који сви умираху у млаћано доба... Требадо јс најпре поћи на Вахабите и А])иманиде, па тек тад иомишл.ати на еебе. Она, Дајра султанија, била је заручена са Даут Едином, оцем Абдулиним, чи гавих дссет годипа. Дуго би го било испричати. 1Биховој су се вези противили висока молигика на Ефрату и у Ел Миеуру и потајпе замке околни.х поглавара, А иајвише је смсталото, шго се он није смео одлучиги. (Наставиће се)