Narod

Б1\ 201.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Нпрод« излази сипкога дана по поднс.

Штампприја се налази у улици Колдмбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИ1Б\ !П. Рукописи се не ира+жају. 0'гласи и бслешке наплаКују се по погодби. Рсдакција је уулици Коломбо број Г).

Глаипи уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

хи.када људи дуго се задржало прсд зградбм врхонног народног одбора и полупали снс пуозоре. У бечким иарламентарним кругонима много су забринуТи због онакног обрта у Галицији. Сап напор минисгра предссдника Сајдлсра, да приволи Пољаке да гласају за нровизорни буџет, остао је узалудан. АТШАт лд т&т Цирих. »Локал Анцајгерсс тн])ди да јс мекленбуршки иојнода Адолф <1>ридрих ггогинуо као ж])тва анархистичкога атентата. ^ еуботу после поднс он се шегао у близини свога двора у Нај Стсјјлицу кад је неко непознато лице испалило неколико метака па н>ега. Једап метак погодио је ггриица у Срце и смрт је одмах настунила. Полиција иде :;а убичиним трагом и изгдеда да је ои то извршио по наредби.

тт у аустријк Цирих. — »Арбајтер Цајтунг« поново се бави дјвкавном кризом у Аустрији. Не сме сетежити, всли, за привременим рсшењем кризе, век се мора изнети на јавност сва тежииа ситуацијс и потражити згодна средетва да се она реши. Нс можс се више подносити овако сгање, у комс толико народности смергично и са страш Ку раде против државе. И ако је већ давно било познато да ‘1 1 е до бвога доћи, ипаксе кјнгла етварност и приказивала у ружичастим бојама. Данас, кад се истина показује у свој својој сграхоти, меке хвата страх. Хтели би да окрену поглед. Али кориеније би било да искрено и дета.кно испитају ситуацију, ма колико болна и тсшка била. Државиа криза постоји и она захтева одговор.

3А ЈЕДИНСТВО

II Наравно, није изостао ни Троцки. За њега има дпа документа, од којих прни гласи: Штокхолм, 21. септ. 1917. Г. РаФаелу Шауману, Хапаранда. Поштовани друже, БанкарСка кућа Варбург по депеши председника синдиката Рајна - ВестФатија, отворила је рачук за предузеће друга Т[ оцког. Адвокат је добио оружје и удесио транспорт, а тако и за новац до ЛулеаиВарде. Означите прима.оце кући Есен и Син у Лулеа, а тако исто и поверљиво лице коме ће се предати сума као што тражи друг Троцки. Братски поздрав Фиретенберг. 11 у другом документу за 'Гроцкога се опет везује само новац. Лулеа, 2. окт. 1917. Г. Антонову, Хапаранда. Комисион друга Троцког свршен је. За рачун синдиката и министарства дигнута је сума од 400 хиљада круна и предата другарици Соњи. Она ће са овим писмом доћи до вас да вас види и да вам преда означену еуму. Братски позорав Фирстенберг. Поеледњи докуменат односи на цсо бол>шенички главни штаб. Гу с\ т поредЛењина и Гроцког, Козловски предссдник револуционарног суда, другарица Колонтај комесар за јавну помоф., и сви остал и. Царска Банка пред-

ставницнма немачких банака у Швајцарској, наредба бр. 7433 од 2. марта 1917. Извештавате се да ће се налози за исплату новца за пациФистичку пропаганду у Русијидостављати преко Фннске. То ће издавати ова лица: Лењии, Зиновјев, Каменев, Троцки, Сумензон, Казловски, Колонтај, Сиверс и Меркалн, којима су отворени рачуни нашом наредбом бр. 2754 у приватним немачким кредитним агенцијамау Шведској, Норвешкој и Швајцарској. Сви ови налози имају да буду оверени једним ое ова два потписа: Диршау или Молкенбург. По виђењу ових овлашћених потписа за оверу, налози горе именованих пропагандиста из Русијеимају се сматрати као исправни и одмах се извршавати Ц а р с к а Б анка. н и з в о д7Лондон. — Немачка влада наредила је свима немачким индустријским и бамкареким установама да обуставе евако плакање. Берлин емагра ову меру као преко потребну. Век неколико дана ее шапућс, да Ф.е Немачка оетавити 1у])ску самој себи. ПРОТИв ЗЗЕРСГА^А Женева. — На])очити одбо]), еаставл.ен од народних савстника, пол и т и ч а р а, к њ и ж е в н и ка, гимназиских и универзитетских професора упутио је цслом циви-

лизованом свету апел против зверстава, која су у току овога рата починили Аустријанци и Вугари у Србији. »То је, вели се у апелу, једна од најетрашпијих оптужби V исто])ији која је подигнута против једнедржаве. Ти злочини немииоено морају изазивати најдубл>е негодовање. Незавиено од сваког политичког схватања, ми гштамо: Зар цивилизовани свет нс може да па ђе начин, којим би се учинио крај овим чудима?« ~1ГШттГ Лопдон. — Хидеман је д])жао једну копференцију о Пољској. Паглаеко ;је, да је за демокраддку. Европу неопходно потребна: уједињена и независна Пол>ска. »Преговори за сеператан мир е Аустријом нсмсгућни су«. Упоредно је еадашње пољско пиган.е са италијанским питањем из шсздесетих година. Позвао је Пољаке да истрају. Ако се осећају слаби, нек се сете Кавура, који јесвојом вештином учинио чуда. Поздравља вести из Италије г кбје наговеШтавају потпун споразум измеку Италијана, Јужпих Гловсна и Чеха, који би скупа са Пољацимн дредстав’љали јаку Брану прогив гермннизма. ~царсШГ1брон Шгокхолм. — .1авл>ају из Гоболска да је бившем цару и његовој породици, којс бол>шевици чувају веома бриЖ.виво, смањен оброк ране. Цар, царица и њихова деца имаФ.е у будуке право на петнајест килограма брашна, три четврти кила шексра и четврт кила маела мееечно.

сно сада видим да чекам н.ега! Ја сва дрхтим, срце учсстано бије у Г|>удил1а од тога нсобичног, узнемирујукег узбуфен.а. Ја сам нреступна мати. Мене не узбуФује ни стид, ни грижа савссти, ни страх. То оссФање јс оио исто, које би ме обухватало, кад год би се срсла са Пјером де Жив])и у салону и. 1 и на улнци, када сс оп враФ.ао са јута])пих всжбан.а, покривен суром прашииом. Нна.м, како се зове такво осећаи.е, али ме је страх да га гако назовем! 1(> јуни Како се спе мало из.Менило од тог премена! И срце мојс изменило се гако мало мало и ортало, у пркос годинама, онакво исто као и у младости! Колико сам једноликих да!га, сличних као две ка-

ШГА диереме ПАРИЗ. Према вестима из Вашннггона, у току месеца јунапозваће се под заставу још један велики контингенат војника. Последњи контингенат пред овим зећ је упућен у логоре за обуку; он има 75.000 људи. Ш У ПОЉСКОЈ Цирих. — Франкфуртеј> Цајгунг« добија из Варшаве о пол.ткој к|)изи ово: »Последња фаза п]>еговора у Брест Литовску изазвала је ) г пол>ским владиним круговима вслико нераецоложење и незадовољство. 1 1им еу у Варшаву стигли детаљи озахтевима Украјине, свима је прскипело. Војни гувериер, граф Шептицки одмах је дао оставку, а цивилни гувернер, Маденски, изјавио је да више нсће да остане на евоме месту. Министареки еавет одмах је сазван у дугу седницу, на којој су расп])ављанс све последпце нетачно повучене границе прсма Ук'рајини. Пред вече, министзр прсдседник Кушаревски предао је јјсгснтском савету оетавку целог кабинета.« Из Кракова стижу детал.и о великим народни.м манифеетација.ма лротив нове поврсде Пољске. ГТред судницом одржан је велики протестни збор, на комеје суделовало меколико дееетина хиљади особа.. Позакључењу збора маса је прошла кроз варош, певајуки националне пееме. Неколико пл.с нодс, провела за тих једапаест година, ссдеф.и поред п])озора којп гасдају на жалосну, пусгу пијацу! Ту сам читала, радила, п])имала позиаиикс, псчиго јсднс и истс. Сваки даи, у јсдап и исти саг, улазиојс к меии у собу муж, праФајуФ.и сс из каицсларнјс, и л.убио мс у чсло. Као и тада, када ме јс Пјср иолсо, и сада је наша куЈ.а празна и као \’ сан порушсиа; оба моја дсчка, који су сс родпли послс одласка дс Жиприа, сада су у Ла ( 1>лсшу. И соба сс нијс измсгпгла. Ја са.м брижл.нво сачуиала у н.ој у истом облику свс до иоследн.с стварчице, оставила истс завссс, нисам промснила пи једне столице. Овдс, у мојој -драгој соби, читаве часовс сап.ала сам о миломе човеку, који је био далеко од мене

0 збору повереника штајерске народпе етранке, који је почетком јанЈшра, као што смо нећ јавили, држам у Марибору, н на ко.ме је прокламовано оснивање једие заједиичке еловеначке странке — »Словенски Народ« објавл.ујс ове детаље: Сасганак јс отворио прсдседник народне странке Др. Векослав Куковец, који је изнео исгорију странкс у последњим годинама и њен рад за вроме рага. »Кад је влада против нашс дсклерације исгакла круповинску аутономију, народна странка одмах је одговорила протсстом. Она јс одбила и плановс о персоналној аутономији, истичући јавно, неустрашимо и — Ево врага, на која је он ушао у очи свог поласка, ево столице на коју је сео наспрам менс. Ја сам седела на истој овој иаелоњачи. Глаба рум.сн цокрила је н.сгбвс блсдс образе; он сс, видело сс, стао да влада собом, али му је глас дрхтао, када је говорио овс рсчи, које су мс пробадале као муњсвнтс стрслс и одпосиле сву моју спагу: Дошао сам да сс опроетим с.вама. Сугра путујсм. Тада, бацивши сс на наслон.ачу и . а гворивши очи, ја бих у мкслима још јсданпут поновпла целу ту сцсну. Поиово бих слушала тсшкс и мучие рсчи, а опс би понова испуњавале моје срце еамртном ладноћом. Поиово ои Пјер стајао предампом на колени,ма и молно мс са сграспом нсжнош ћу да напуетим све

иетрајно, да југоеловенски на])од хо ; ће да има своју земљу и своју самосталну државу. Сити смо насил.а, нећемо концссије, хоћемо уједињење и слободу. (Бурно одобравнње). Меееца септембра изјаснио сс за ј у го с л в с н с ку декларацију л.убл.ански бискуп и сне странке. Странке су заборавилс раније спо|)ове и сад сгојс као јеДан човек за својом парламсн гарно.м делегацијом. Сви Словснци свих стрннака сложии смо у заједничким пнтшј.има и, као целина, трсба свом снагом да радимо за уједињсње нашсг цслокупногјугословснског народа«. (Бурно одобрапање). Д]). Срћан БудисављсвиФ. и да пофем с њим. Ја би.х осетила ватрсни додир њсгових руку, њсгових усана... Божс, помози ме! Шта ли ће бити са.мном, кад га полова видим? Истог дана у пече Прошлост ме са свим освојила. Нитс јој сс и не прогивНм. "Гонем у успомснс о моме грсху, а го ми сгвара страшну, нсисказану насладу. Да, дужна сам самој себи да прпзпам, свих тих јсданасст година, под маском гриже савссги, нисам прссхајала да га обожавпм. Само једном била сам у његовом наручју, и тога часа билп смо от]>гнути једио од другог; али од тада увск, сваког дапа, свакс ноћи, сваког часа п])ипадала сам њс.му. И ма где он био, на другом крају Француске или тамо далеко за океаном, мисли су моје ишлс за њии п ншсада се од н.ега нису растајале. (Паставићс ее)

Ф Е Љ Т О II

Марсел Прево :

ПРОШЛОСТ Из дневника једне провннцијалке •— . 1) дала сам као неко искупл.ен,с свога греха. И нсочекинани случај открио ми јс моје исхотичпо лицемеретво. Довол.но јс било да ми м\'Ж рекнс: »1 снерал дс Живри доћи ће овде на смотру идућс нсдел.с« -— па да сс опет огвори моја стара рана и као у минулим данима, да мс испуни нрелим болом... Пјер ће скоро бити овдс! Још нсколико дана, па ћу га опет видсти у овој истој вароши, } к °ј°ј сам ја, после њсговог одласка, ирожипсла пуних јсданајсст година, не заборавл.ајући иа н.сга ни за трснутак, нс нрсстају ћи да мислим о н.сму, нс прсстајући тоја-

10 јуни јј рћаво позиајсмо сакако мало можсмо шапл.а. 10 евојим С|)цсм! јзад, зна. ,а сам да -> е мсна на П/еР« с ™ л *° ла у мсни, к ли > 6Н>И сам себе, А а У и,ме , пичсг престу п * ч01 > Д а ) - успомсна на мо Ј ии грсх, и то . г ако да» п, и, после кога иитијс ) 11ИТИ ћс бити буд\-

лона сам била да ,,а ' .1 грижо.м савссти ту гладиву успомсну, којп и више од дсссг годии јсдан једини дан нишустила, тајпо владасвим мојим бићсм. ^ 1'СПОМСНИ штомучи гле-