Narod

БР. 209.

»Јкфод« иатави сиакогп дана по поднс. Шгамнарија се налааи у слици 1 \оломсјо о[н)ј ().

Нласник КРС.ТА ЈБ. МИЛЕТЛТ)

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. . Редакцијаје у улици Коломбо број 6. Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

РУСИЈА

I истап Ервс објавио је\ '-.1а Викгоар« један инторесангаи чланако Русији чије јс еиже ово: До екора јејош било нешто лл-ди, који су имали некакву веру \ бол.шевпке, па чак \ и.има гледали л.уде од енергијеи галента, Дантоне социјалнс револуцпје. Али данас штше не може бити никаквс лаблуде. Иетина је синула пред свачијим очима, када су бољшс:пки, место да гледај\ евоју земљу, нашли за најпаметније да нападпу Румунију, а загим, |.лда су бедно направи-П 1 споразум \* Брест . 1:гговску. Н)П.чова жалоена слава одјекнула је широм целога света. 1 ■ |и макар колико бноправдана л.угња, ■| !_ју код Савезника изапва против руске управе овакво држање, ппак прапичности Зц)ав разум на.гажу, да се са им не бркају сви 1’\ На к етран\ бољше- жи, који су ее пона пали као издајници I прсма општој ств;јри, али V Русији још и еада

има до< часних гсшко и рамоте, њимовој човом на[к>д\ еадашњи.ч на

га вал.анич и -уди, којима је претешко због која је нанета зсмл.ц и II, ии због силу V-

прав.кача и нович државника и великодостојника. Лош су у животу јунаци борбе против царизма: Крацо^г кин и Савинков^ ц ' гава легија Ч ес -Г револуцио^ ; Толико време да спг

ГО.ЈИКЧ ваР

моте

)Иитич ,оји ве к покуша,Су ове сраи Русију и демо-

кратпју. Постоји племснита фалан 1 а руске оуржоазије и ш)сд н.ом Мил.уков и Маклаког.. I у јс КорннЈтов и чи тав кор руских офпци ра, којм еу две годннс пошгено водили руске т РУпе и до последње[ часа указивали им пут жртава и часги. У осталом, макар како била сурова издаја бољшевика, она ипак пе може много да нам начуди. Наши непријатељи неће моћи у намирниЦама готово ништа да добију од бол.тсвика, Ј е Р ее услед политчкс ситуације није пјкоивводило ни онолико ко|ика је минимална пот реба за домаку потрошњу. Ш го се гиче чиото војничкич последица, оне с\' заиета непоереднпје, јер се неп[)ијател,ека војска са >уског ф[)онта пребаци|ла па зацадни фронт, 'ли данае, када је Енглеска поегала велика војничка сила, Савезници су надмокнији од непријатеља бро 1 гго, финаненеки и ек<)номски А кад сс имају на \ - .м\ г и силне америчке 1 зе[)ве, полпуцо јг уЗдано да је п. < на ша. Да би себ и да би (+• здаји оољшеупуо у лице, чо, .жели да у овом ,енту увикие »Жио цар«. лагд неутрдлннх Године 1915 основана ;е Лнга пе\ гралних замал.а, која је непрекидно, преко новина целога света, . бранила ствар нашп\ Слнез-

Г е ' поб е д а

олакшао

I ипк.ч. < )ца јс нротествова1:1 вр<пнн свих спиреп )С 1 И иочии.ених од стране Немаца. а поред тога радила на еве Могу'1'.е иачине, о чему епедоче многобројнс публикације на разним јеаицима, конфереВције у Шпанији, Швајцарекој п Швсдској. уметничке иаложбе \- Мадриду и Амсгердаму. ^ оста !ом, и.ена акција није била само беседничка и књижевничка : она је посреднишгвом Шпаније обавеш гава.Та породице о несталима и старала се да се олакша судбина нашцм заробљеницима. Пајзад, она ее старала да ангаж/јо и зсмљс које су остале ван. Опа сс са успехом заузима)а за иитоЈ>иенцију Америке н Грчке Али није могла да измели држан.е Хо(андије, и норед свег заулиман.а код крал.ице Нилхелмине. Лига са опгимизмом предвиђа време кад неке више бити не\тралних: она ке тада под дру-' гим именом лродужи г ,1 ев оју борбу за ствар прав',|. зТезТзц! - Знаге ла оне, ццше ловце хонорара, којн С у снмпатнчпн п.о то.ме што ' СВ у Д СТИГН у, и нпшта им се ии)с отс , ло ) З а н,пх .еме; онн су уиек »свекног једног носла« м прмаају куражмо. П - лача на 1 оаачч'е м;(мче, али јо о^Ј) иесчмо. I 'аргинтца.

нема дм рни т СТУ

ВИКП ПЉ’ ВСК ЗТ мо; цг

0Г0РЧ2ЊЕ пољднд Бизел. Билп јс ве лика гфотестнп мпни<[)сстација у Лавову. Рн.. јс био погпуио обуставЛјСП а школс п матази пи затворени. Огромп маса света напунила ј< ц|жве, у које се еакуи љала да чује п[)отеетн< говоре против устуиа ња Холма. Говорили с\ предста лгици свич пар тија. Многобројне гру пе п[)олазиле су кро;

варош, певај\ки пољеку чимну и изражава• укизачтев да се изврши потпунб уједињење краљевице Пољске и свих крајева у којима Пољаци живе. »Фраикфуртср Цајтунг« јавља, да су немачке власти упутиле врло енсргичне опомене пол.ском регенсгву, мипистарству и општинској управи у Варшави због њичовогпротеста против споразу-

ма са Украјином. Забрањенје пољски з в ан и ч н и лист »Пољски Зесник«, чији је први број изашао тек пре неколико дана. ИЗ ШПАНИЈЕ Париз. Шпански листови \ главним потезима доносе француско-шпански трговачки уговор, који важи целу 1918 и који јс поднст обема владама на одобрење.

БЕЗ НАСЛОВА Упутили смо били. из појмљивич разлога, опакво писмо директору овдашњсг листа »Ел П у е в л о«: Урсдпиијтво 23. фебр. 1918. „НАР*јДА“ Солун. Господине, Поводом Вашега написа »Српска комедија у грчком театру« ствара се кбд публике заб.луда на рачун нашега лигга (пошто реч: ел пуевло, у преводу на српски значи: народ). Због гога ми је, као двоструко заинтересованом, часг молити Вас да будете л.убазни и да ме обавестите, шта вас је побудило на тај напис, кад га нико од српскич грађана, ни званично ни приватно, никада није изазвао никаквом неупугношку. Примите, господине.увсрење могпоштовања Власник »Народа« К. ЈБ. Милетић Па ово писмо стигао је на адресу нашег власника овакав одговор: ,.ЕЛ ЛУЕВДО " лист јудсјско шнањолски* 21 фсбруара 1918. Сол\ н. у Солуну. Господице и драги колега, У одговору на Ваше писмо од 23. тек. м., имам част да Вас извесгим, да наш лист није објавио, и не би могао објавити, с обзиром на срдачне односе измсђу Србије и Грчке с једне стјЈЈне и 1свреја с друге стране, никада нишга неповољно о Вашој земљи. а још ман.е чланак; »Српска комсдиј I у грчком театру«. Нама је всома непријагно, што нам се неправедно приписује гаква апсурдна публикација. Примитс, драги колсга, наш иајискренији поздрав. Директор Елиа Веиси.

Ф Е Л> Т 0 II КАТАРИНА ЗРИНСКА 0 Голуб Гкчис ерце Потрптше ЗринекД д . ша јој еоко III н) Л 1 'Ш високо. Гппрнн ООПЈС ту 1'П Што долстс С ропског Гнеада љенл Друг;..

Даиас, када хрватски пи(ци у ратној крспи иечујно прослаал.ају днссгопедесетгодиши.ицу судббноспе ; кције Катарине .Зринске, чриступамо и ми с пијете1 ом сспомеми ове славпе шчности, да јој посветимо нсколико слабих редака. ()г.с године је равпо чстврт тисуће годииа, када је ова нелика жепа, а са њом и н.ена отаџбина, била на ирхуицу, на прагу да обнови нскадањи сјај братске нам Хрватске. Катарина Хрватска је је-

.1 ок. Дран>. јдна од најчувенијих и пајистакиутијих појцва ааједничке историјс срсдишне Евроне, а поглавиго заједиичке југослоисиеко - угареке повеснице. Тада еу сс ове историје еливале у једио. Го бсху јуначка времена. Код нас Срба почегак, \' Хрвата обпавл.ањс митског и илирског доба народног: ( тари дсспот Ђураћ зашгићује и одпегује нејаког Јанка од Сибина, доцнијег војсконофу сви.х европских армија, потомка славног преисторијског сло-

веиског владалачког дома, Iузимају хчешка тадање ве-

| ватополка и Матијс 1рснчинског, доцпи_,ег роћака С, р И II г I, п I 'акпцијсвих, Ма]линовика, 1 < кслија, »Кранкопанових п миогпх других приакл карпатско балкапских. Оида јс зајсдНИЧ1.-Т опасност са исгока п запада сједннила свс ог.с локрајине, чак и опс са (»бејх Морлва на далском сс нсрс и далеком југ\. 11а ма џарском мресгол) је најнонуларнији њихов крал., Матија, ( рбип по оцу, чијије син хрватски бан; Пољаци бирај\' . Маџара за крал.а (|јат Ј|)и), Маџари Чехс, Пољаке, ( рбс (маџарски владаоци Срби јесу Јован Хуњади, Матија 1. Јован Лапол.ски, ЈелисаВсга. Јовап II нејаки); Јелеиа Нринска брани хрватско-угареке земл.с, аСибињанин Бсоград. У том општем сјајном метсжу, у тој јуначкој вреви

леснле, а мсћу њима Пол,СК'1, >Т'Л ]Л' !-'. 1 , < ' р: >: I Л 1 (ДаНтс и\ п.тводп \ низу тадањи\ евј)Опских нсликих сила), а порсд њи.х појавл.ујч с • н вслике жснс; Јелисавста Си.такијспа, Цецилија Розгоњи, Катарина и Јелена Лрипска и др Катарина, изданак стародрсвис в.тастслипске, управо нладалачко породице Франкопаноних, чувсни.х и ио својој телеспој леноти. роди се у држанини енојнх предака П>25„ једие године пре мохачке иогибије. у Трсату близу Ријскс, као кћи гро(ј>а Вука Франконана и гро([>ице Хилер, н])ло лепс и вр.то богатс жене, као и н.ен муж. Вук, сјајна појава и по јунаштву и помушкој појави жени ее три пуга. увек одлично, и трека му жепа ]>оди Катафину, која Ке до-

цмије као супруга Петра Зринског, као мати Јеленина и неко време као \])ватски самодржац ући пс само у нашу, псћ н у светску историју. Породица Франкошшових је на западу, на приморју и острвл.у, уживала ушед првог властслина, шго бис.мо ми данас рскли, кнезп. Јсдан од највекр.тл.сва угарских, Всш 1X', таст нашсг к])ал.а Драгутина (и Милутина), мослс иораза у битци са Татарима ирибегнс Фраикопаиу на осгрво Всл.у, где под заштитом моћног покрајинског г.тавара сачекујс одлазак урагана, да се праћеп са малбм свитомугарских, а великом хрватских великаша и хрватском гардом, врати на престо.У дал.ем току историје иидим<> нмепа овс породице на уговорима са млетачком

ЛАКОМИСЛЕНИМА Париз. — Гонерал Дапвињ, француски војпи аташе у Мадриду и н.егов помоћник, поручник ЛевиМирепоа смењени су и стаи.т.епи нод истрагу, зато што саопштавали садржину повер.т.ивих дипломатских акта некналификованим лицима, и што су возећи се заједно кроз Париз, заборавили у такси-аутомобилу читаву групу поверљивих акта, која је после нашла једна глумица и предала власти. Није у пигању патриотизам ови.х официра, јер се обојица сматрају као одлични официри, али је ипак њихова лакомисленост врло тешка с обзиром на важност садржине догичних докумената. НАД ЛПНДОНОМ Лондон. — Седам до осам немачких аероплана прексиноф су се упути.ти на Лондон:дна су успела да дофу над нарош и бацили су неко.тико бомба; остали су би.ти натсрани да промене правац. Од бачених бомби има 11 мртвих и 46 рањених и неколико приватних кука порушсно. ИЗ ДУСТРИЈЕ Берн. — »Фосише Цајтунг« саопштава о једном заиимљивом инциденту, који се одиграо 15 фебруара у бечком Рајсрагу. 11|>едседник Гросбио је објавио да је седница закључена и т.шан се спремао да напусти своје место, кад један официр изложеослови парламенг. — Господо, може ли војник да говори у парламенту? Нећу да се занимам вашом данашњом дебатом. Долазим са фронта, од Пиаве; борим се већ неколирепублико.м и осталим об.тижњим државама. Из тог поносног соја, Катарина, несравњепо лепа, по оцу богата и силна, по мајци неизмерио богата, постаје на далеко жељепом удавачом всћ у својој 15 ГОДИ11И. П])ОСО јс жспици 113 владалачких домова, мли ома се загледа \'младог јумака, Петра Зринског, кога всћ у седамнаестој, а затим у двадесегој години узраста краси цареко при.шап.с ла витештво. Гроф Петар.царски коморник, напусти двор и у евојој 20 години ожсни сс у Карловцу Катарином шсснассгогодишљом с-сстром њсговог милог друга. (Насгавићс се)

»Народ« прима огласе по умереној цени.