Narod

БР. 213.

СОЛУ11, ЧКТВРТАК 1 МАРТ 191« ГОД.

Г( )ДШ 1А 11.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »НароД« излази свпкога дана по поднс. парија се налааи у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

јРукописи се не вракају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакдија је у улици Коломбо број 6. Главни уредиик ДРАГ. С. ГОГИЋ

ЈУГОСЛОВЕИСКИ ЗАХТЕВИ «Е*СРАКДУК ЈУГОп/.ОВЕНСКОГ- КЈ1УБА

При крају јануара Југосло!,. пски Клуб у бемком парламенту упутио је прсдседнику аустријске делегације у ,'рест Лиговску један у. морандум, чијеобјављивање је аабрањепо у А устро-У гарекој. Добили смо текст овога документа, којцје једно дуго излагање кривица што их јс Аустро-У тп ;ска п о ч и н ил а против евојих југословенских поданика и енсргично тражење права југословенског народа. »Југословени еу тражили од бечке владе чисто и отворено остварење права марода да одлучују о својој судбини. Али аустро-угарска влада ме само што јс катего[)НЧКи одбила да дозволи народностима, да присуствују на преговорима о миру, ве1\ је одлучмо изјавила, да нвгје расположена, да призна мародима који живе у АустроУгарекој право да одлучују о евојој судби| ни изговпрајхЛгН сс г да | постојсћи устав даје | '■довољно гарантије за | њихов слободан развиЈ так у монархији. Услед тога представ‘ иици југословепског наI рода сматрају за своју ] дужносг, да изложе своје гледиште изјав.вујући, да се, упркос гроз| них прогонетава, сачу\ вала у народу жива исI кра идеје о слободи и ; стална тежња за наци| оналним уједињењем. Светски рат донео је | нашем народу нова и [ тешка иекушења. Под страшним вој-

ничким притиском у.ништен је цвет наше омладине. На хи.вадс наших породица је искорењено, а њихова имовина опљачкана. Ми имамо право да изјавимо, да је југоеловенеки народ од свих оеталих највише претрпео. Морамо евечано да п ротс с гвуј е м (> п роти в владиног твр-ђења, да тако звани устав монархије даје народима могукносги за слободан развитак; на против овај устав даје немачком и мађарском народу ереетва орга-низоване државне силеда тлаче и експлоатишу друге народе. Тврдиги.да аустро-угарски устав гарантује народима слободан развитак значи ругати се са правом народа за слободно еамоопредсл>ење. То може да тврди еамо онај који злонамерно хође да превари прогивника. Због свега тога ми захтевамо: 1. Одмах опш ги и дсмократски мир, погпуно разоружање, гарантију и међународно осигурање за слободну трговину свих народа, великих и малих. 2. Признање и потпуну гарантију праву народа да одлучујуелободно о својој судбини, и да се то право слободно примени нарочито у пигању, да ли ги народи хоке слободну државу и под којом формом треба да буде га држава. 3. Ми нс тражимо за нашу државу .ништа, што би припадало ко-

јем другом народу нити што нам не припада; ми трижимо за нашу државу само територију, у којој живи у ко.чпактним масама и без прекидања српскохрватско — словеначки народ. 4. Море, нарочито море Јадранеко, мора бити слободно. У елучају да би еаобраЈ.ај преко лука севсрногЈадрана, у којима живи у компактним масама наш народ, био од велике користи за економски развитак уда.кених народа, ми бисмо били приправни да са тим народима закључимо уговоре, који би им гарантовали слободан трговачки промет преко ових лука. Мир, који не би био на овим принципима, није мир за народе ове монархије, веђ почетак борбе ауггро-угарских Словена на живог и смрт и био би непремостива препрека економском развитку ович народа. У исто време оваквом си гуацијом међународни мир био стално у опасности.«

НЕВАМЛСТВО Лонјдон. — »Дејли Експрес« објаил.ује један нечувеии пример немачког невал.алстна, за који су дозналс британске власти. Мајор Друфсл, упутио је персијеким поглавицама једно писмо, у којем измеЈју осталога пише и ово: »Пажл.иво ступите у незу са курдским поглавицама, који имају за задагак да, нспрестани.м п.вачкан.ем и заседама, убрзају руско повлачење. И ако постоји примирје, треба да повлачен.е кошта

Русе што је могуће вишс н;])т; 1 ва. Изложите плсмспима незгодиу ситуацију Руса и кажите им како 1.с успсх шпи лак. Прсдстоји н.ихово повлачеи.е у Псрсији, и док се оло изводи, треба нанети Русима највгке губитке. Примирје у осталом не сме нипошто сман.ити акцнји Кувда.« ЗАГУШЉИ 8 И ГАСОЗИ Дондон. — У Дон.см Дому питно јс јсдзн посланик, да ли је истина да је Немачка прско једне неутралнсвладс предложила да се забрани упргрсба загуцхл.ивих гасрва, и шта о овом предлогу мисли енглеска влада. Понар Ло је одговорио, да о томс никакав предлог нијс учињсн од немачке владе, ни у којој форми. Другије посланик питао, да ли ке влада да напусти употребу загушљивих гасова у рагу, и заш го кукају Нсмци, ако није тачно да ми имамо најбољс гасовс и најбољу заштигу од њихових гасова. Бонар Ло је одговорио, да су Немци мислили како су они уовоМ поглсду јачи од нас и зато нису нидолазили на идсју да се прекине са употрсбом гасова. али данас они, изглсда, V том поглсду само симулирају. СНАБДЕВАЊЕ МЕСОМ Нашпнггон. - Мак Адт саопшгио је фраицсском високом комссару, енглеском амбасадору и предсганнику Италије, да ће по шест возова сваки даи преносити наапанска пристанишга месо за савезпичке земл.е.

ПРОЦЕС ЛАЗАРИ Ним. — Процес прогии Лазариа и Помачиа, секретара социјалистичке' партије отпочео је ономад. Лазари је оптужен да је у својству политичког секретара социјалистичке партије хтео да саломи земал.ски борбсмн дух и да унесе прејудиције \ моглоду унутрашње и спољашп.е ситуације. ( см тога оп је 20. маја Г.М7. прсд палатом Монтечп горио оргаИИзовао једну минифестацију против рата. Помачп, мдафи секретар нпртије опгчжен је као саучесник у свима овим дслима. Бранилац Лазарисв тврдио је да је предмет дошао пред ненадлежан суд и тражио да се оптужени пусги у слободу, али П 1 је суд одбио. СЛОВЕНСКИ влок Цирих. — Цела је аустријека ттампа пуна жучних коменгара о еадашњој парла ментарној кризи. »Наје Фраје Пресе« напада на Чсхе и По.ваке, који неке да гласају за војне кредите, и траже, да Чешка постане независна држава, а да се Галиција присаједини Пол.ској, »Арбајтер Ц а ј ту н г« напада на немачке странке, које се противе, да се одвоје војни крсдити од редовних, »Пајсс Винер Журнал« пита се, да ли је жеља аусгријских народа да обезоружају Аустрију, ускракујуки јој војне креди ге, и то баш у моменту, кад се приближујемо миру. Цар је позвао Станска, Ко|)ошсца и вође нсмачкихстранакаи покушавао да отклони криву.

Ф Е Љ Т 0 П

Морис:

ВАТРА У ЗАМКУ

1)

I Прошае године преводен јс капетан Ла Бергамот цо свом тражењу из 110 х\сарског пука у 127, пошто је азурнн ју-г био много погоднији ац н.егов темперамент него маглошгги сенср. Фирмен, лепи Фирмен Ла Бергамог, висок, стаоАт, светла ока, био је \ обичном оделу диван, а V празничном сјајан. Усвима варошима где год је служио, модискиње су пЈмзстб биле луде за п.им, а н.егова иелика еаб.ва као да је пробадала жепска срца. Поврх тога, он није био глуп; био је богат и врло добар младнћ. Елем, он се премесгио.

Али разлог ово.мс била је л.убав. А' своме животу он јо е.вега једном мислио на брак. То јс било пре три године. Био се упознао са једном лепом, дивном девојком, која се знала Мишлина. Ои је знао да јој није недопаджив и хтсо је да иде чак дотлс да да оставку, кад му изненада, као гром из всдра нсба, доће невероватан глас: Мишлина се удаје за пуконника Латишо, ново наименованог управника и команданта историског замка Бриканброл у Шершусеи. Фирмен се меланхолично покорио судбнни, и тешио се колико је могао. Али ус-

помена на Мишлину јавл.ала му се, н мимо н.егове вол.е, и она му је чеето била на памети. Доцније, полагано је дознао да она није срекна и да, уз дубоке уздисаје, често 1овој)и о ње.му. Тада је гражио премештај и, како му је (ђамилија била од утицаја, добио га без икакве муке. Чим је стигао у Шершусеи направио је уобичајене посете. Генералу, који је нежењец и који га је пј)имио срдачно; префекту, који га је век мало познавао и позвао за сутрндан на бал; свима главама хије|)а|)хије, и свуда је био лепо примљен. Код Латишоа није ишао, пошто њихове дужности нису имале ничег заједничничког, а ио|)ед тога, он је зиао да је пуковник човек непријатан и намргокен,

нарочиго од како се ожепио. Али рачуиао је као сигурно да се на балу у префсктури нафе са Мишлином. Балови у префсктури једино и елуже за таквс ствари. II. У еалоннма, енлно осиегл.еп и м био је сакунљен сав Шершусеи ; мајмање трис'га лица, која сачин.авају тако ввано високо друштпо. Било је сјајно. Котарицс циека, свекн.аци, венци, момци у белим рукавицама. Оркестај) добаЈ) и на сиом месту, а све жепс лепс. ("јцјнији и блиставији него нкада, лепи грцјј.мен Ла Бергамот аутао је кроз еветлост лустера. А гфефект је чести гао генералу на п|)инови: ( илан офици)), вал.ан, веле и в[)ло богат, а мора биги и жестоко храбаЈ).

Генерал је одговц|)аб;'" Изврстан; каб цвет; мало је таквих. Мскутим, Ла Вергамфт је био малко 1 тжаи. Узалудје ||])ошао кј)оз сва тј)и еалона; .Мншлину није нигде видео, а због п.е је уцраво и дошао: прво у ШеЈ>ш\сеи, а за- 1 им у префектуру. Какво разочарен.е! Од јсдно.ч, он је угледа. Испод руке са Латишоом, К()ји је био задијан, сцц цј)вен и озпојен, улазила је она бледа и мириа, наздушаста, обучена само у пола у облак од штофа провидног, сјајног и девичацског. А п њен је поглед тражцо, јер је она зиала да је он ту. Њиховс ес очи сус|)е‘тоше и ]>екоше еие. ( једињење поглодима, л.убл.оње очима, миловања из далека, мистсриозне жел.е 1.утека признања, победа и пораз

Међу Пољацимп појавила се јака струја, која иде за тим, да се Пољаци потпуно приближе Чесимц, и да се створи у Аустрији један јак опозициони слоненски блок, који једо данас изгледао немогуђ, и то баш због држања Пол.ака. Немци предвиђају, да би тај блок, под дирекцијом Крамаржовом, био ултјшрадикалан. »Наје Фраје Пресе« на чудан начин негира Пољацима право, да изазинају кризу у д|)жави, из које желе да исгупе. • РЕЧ ЛОРДД СЕСТ" Лондон. — Рајтерова Агенција јавл.а, да је лорд Сесил, говореки о немачкој опасности на Истоку, изјавио, да ке Јапам моки [)адити како буде см.ттјжо за најкорисиије. Ако Јапан пошал.е труле, да сп|)ече германизацију СибиЈ)а, он лично бити вј)ло срекан. НемогуЈ.е је — каже лорд Сесил —схватити колико је опасно немачко продирање у Русију. Немачка је полигика само један магало.мански пројект за светским освајањем. (!вака дискусија у Немачкој о некој демократији није вЈ)едца пажн.е. ,.0СЛ0Е0|И0ЦИ ,г " Бззел. — Граф Хсјгглипг рекао је у еиом говору; »Што ее тиче Пољске, познато је да су њу ослободили Ауетрија и Немачка од угњетача, из жсље да од ње створе.самосталну државу. Главне гачке усгавног проблема још су у етадијуму прсговора ' између т ри заин герссоване ДЈ)жа вс. једнб н дЈ)уге стране, обећан.а за сут|)н, еан зајсднички. просан.ан, почетак л.убави, разлог живбта! Пола сбга доцније, окј)с'ћуки се V налсу, Мишлип и ФирмСН |)^зговарајутидб": — Не, мој муж нц ана иитта, он незна дц с& ми познајемо. Ј остгсТтај, и пс 1иче ме се; то је једно ч' г довишто. Рх, -Мишлино, зашто? ^ животу се ие чипи увек оно што сс жели, нарочито кад се имају такви роди гељи као што с\' моји. <)х, ви сте добро освекени. Још је хтео да стамујемо у за.чку у коме ничсга не.ма осим чегири д\'на))а. Дакле, станујете у вароши. Да, улица станична број 17. Ни Ј.ете доки? — А Латишо? (< вршиће се)