Narod

БР. 234.

БРОЈ 10 ЛЕПТ.А

»Народ« излази свакога ;;ана по подне.

Шгампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 22 МАРТ 19пГгОД.

ГОДИНА 11. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вракају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број ().

КА ПОБЕДИ

У једном свом скорашњем али већ чувепом говору, Клемансо је нарочито исгакао, као .једну врсту ратне догме, стару и познату формулуНогиеву: »Победиће онај чија буде последњп четврт сата.« Ово з учи мало као (ј)раза, али у суштини јс то једна истина, исистина велика и проста, јер та формула другим речима каже: Онај Т.е бмти побефен ко пре малакше. Л ко ће пре малаксати, Савезници или Немци, то би се могло још сада оценити. -Кобна руска неспрсма за рат и у опште несретан развој догаћаја у Русији учинили су, те су Немци дошли до јефтиних успеха, којима се ни сами нису надали. То је, опет, код сваког Немца створило потпуну поремећеност равнотеже у мозгу, и једно тупо веровање у с в о ј у надчовечанску п;|Дмоћност, Богом одређену мисију. Разуме се, то није никаквб чудо, кад се има посла са бедним, средњевековним менталитетом, који сматра за срсћу, чак и то каднекоумре на царев рофендан али у толико теже мора сваком Немцу да падне садашњи неуспех. Никад није било такве касапнице и никад нико није видео толико лсшева иа бојном пољу колико су их сада оставили Немци, па ипак нису могли извести прекидање везс измефу енглеске и ф р а н ц у с к е в о ј с к е, и ако је то

б и о г л а в н и ц и љ б о р б е. То су они први лсдсни тушеви на њихово усијано лудиловеличине. А за овим долазе на ред еве новији и новији, извесно и несумњиво. У борбу улази и сва америчка војека, која се већ налазила у Француској, а у резсрву ће доћи америчке свеже групс. Морал Повога Света, који инспирише једног бившег председника републике да не само ништа не предузима за стварањс неког изузетног војничког положаја своме сину, всћ сматра за особиту срећ.у шго је његов рањени син одликован ратним одличјем, показује да ће амерички војник бити достојан сабрат онима који су витешки одолевали бесним налетима концетрисане снаге. С правом је Клемансо рекао: »Ми смо спокојни, јаки и поуздани у сутрашњицу,« а те речи, како каже »Ом Либер«, заиста значе више него сви коментари о ситуацији. ХАРДЕН 0 РУСИЈН Цирих. - Максимилијаи Харден доказује у »Цукуифту« на основу руске историје, велику животну снагу Русије, и тврди да је садашше стање }’ Русији криза њено! развитка, а нипошто агопија, као што можда мисле пеки немачки политичари. Вели да Русија није реклаевоју последњу реч у историји националног живота, всћ да јс тек проговорила. Политика распар-

чавања Русијс корисна је можда садашн.ој Немачкој, али ће шкодити њени.м упуцима и праунуцима. Исто тако, слабл.ење Русије у садашн.ем момснту штстно је за Енглеску, али ће то у буду ће бити за њу корисно и благотворно. Политици и економији немачкој потребна је велика и јака Русија, а не разједињена и сиромашна. Говорећи о немачком ултиматуму Русији, всли, да ни Паполеон, ни Палмерстан пису покушали ништа слично. Оии који се данас радују пс видс, да је Немачка, ударцем намењеним Русији, погрдила саму себе, и да јој никаква ратна добит неће моћи надокнадиги губитак Русије. У ОАЈЗЕСТнНИ Лондон. - Операције енглеских трупаотпочете 18 марта у циљу заузећа железничке пруге Хеџас извршене су са напредовањем и непријателз се повлачи ка Ел Салту. Више километара железничке пруге разорено је. Непријатељ је дао огорчен отлор напозицијама код селаАмам. За време операција источно од Јордана у времену од 18 до 20 марта заробљено је 700 војника, четири топа, више митраљеза и неколико аутомобила. Западно од Јордана било је сукоба код железничке пруге Тул Керам — Рамблех. БЕЗ ОГРАШНШ Лондон. — Новинејављају да.. и ако влада још нијс донела никакву одлуку, може се сматрати ка . вероватно да ће се за в >,ну обавезну службу укчпути евако огра н и че ње у год ин а м а.

МИР САРУМУНИЈОМ Цирих. Једна вест из Букурешга каже: Потгшсате су привремено најважније дисиозицијс политичке, територијалнб и војничкг природе уговора о миру са 1’умупијом, као и осповне тачке конвенције о питању петролеума. Делегати дискутују још остала економска питања. Цирих. — До сад се немају још појединости о уговору о миру између централних еила и Пумуније, али према »Локал Анца јгеру« у њему ће бити одређена сва иозната пигања политичке, економске и политичке п |) и |) о д е. »Фоеише Цајтунг« ематра као најважније питан.е о петролсуму, и етога треба да се интересоване Аустрија и Немачка у томе епоразумеју. Париз. — Преговори за мир измећу Румуније и Цснтралних Сила прекинути су због Ускрса. Централне Силе су одлучиле, да даду Бесарабију Румунији, ако прими све услове о миру предложене од њихове стране. ИЗ РУСИЈЕ Москва. — Основан је Савет за одбрану земље, Троцки је члан. Адмирал Вердеревски бивши министар војни у кабинету Керенеког обећао је своју помоћ овом Савету за одбрану. Париз. — 'Гслеграфишу из Пекинга: Око хиљаду аустро-немачких заробљеника стигли су у Иркуцк, нао ружа н и м играљезима-. Они долазе у помоћ бол.шевипима прогив Семенова. Пегроград. —Крваве еу борбе започеле у пределима Батума, Карса и Ардахана, где су Јермени и Ђурфијанци формирали јаку армију за одбрану евоје земље од Турака, који су на осно! {у Б р ест-Л и то вско г уговора почели окупадију. Х9ЛАЧДСК14 5Р9Д0ВН Н.ујорк. — Први холандски пароброд, који је реквирисан од Сједињених Држава, отпутовао је за једпо пристаниште на атлантској америчкој обали под америчком заставом, где ће узети говар за друго такво приетанцште; вршиће наиобалску трговину. У мају ће и други холандски ре-

Париз. — Француски листови пишући о новом немачком политичком топу, који јега■ђао Париз, кажу, према извештају париекс оиштинске лабораторије, да путања зрна изтога то па до ст и же ви с и ну од 35 километара, а да је топ постављен на одстојању од 120 километара, то јест на 15 киломстара позади немачког <})ронта, на једној познатој в и е ој) а вн и. Пј)ема томе, цев тога топа мора бити дугачка 70 метара. Наш војни изаеланик при француској врховној ко.манди, генерал г. Рашић изјавио је да је овај топ био само неуспели блеф који није никога уплашио. Париз. — У »Либерте« потпуковник Ровизе коментарише на овај начинборбу. Енглези су се држали дивно, и пред њима је непријатељ, исцрпљен огром-

квирисани бродони почети своје нутовање и носи ћеза савезнике храну. Посада и официри су искључиво Американци. ПУТ КА ДАИЛАШ Лондон. — Догађаји нам уливају велике наде и поуздање у будућност. Енглеске се т|>упе налазе еада на пола пута од Багдада за А леп. I Јапредовање енглеских група у Мееопотамији и Палестини поколебаФ.с потпуно ве|)у Турака у Немачку. Бнглеске трупе на еваком кораку туку немачку стратсгију и сада тукући Ту[же отвојжле су себи пут ка Дамаску и ка Алепу.

ним напором, задобио јс врло мало терена. Прсма нама, бо|)ба је била страховита. Комииикс подеећа на билетен Беликс Армије, који је јављао о страшном судару на Ајлау и Еслингу. Паши војници су вишс него икада показали извежбаност и храбросг. Наши губигци су безначајпи с обзиром н<( губитке непријатељеве, који је увск одбијен и сваки свој напад у маси платио лудачки. То је за Немце велико понављање Берденских гробница с изгледом на сличан пораз. Изгледа да за ово немачка штампа припрема публику. Лондон. — Пораз непријатељев насеверуод Соме је огроман, кад се узму у обзир ангажоване дивизијеи крвави губитци непријатељеви. Огорчен напад непријатељев сезерно и занадно од Мондидиеа и Мореја па до Ноајона сведочи да је неприја-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

1Б0 т.ипико:

Ф Е Љ Т О Н Ј Е Л А К

Пријатељу Милану Вл. Ђсрђевићу

По жел.и пишченој доноеи.мо сада у цслини 01 ствар, од које јс један део већ оојавл.ем у овогодишн.еи Нојничком Календару. Колиба иод нланинским висом, саделана од јелових дрнета, покривена зеленим гранама, прислоњена уз суру стен.у измећу старовских борова, чији особиги шум буди успомсне па минуло детин.е доба — скроман је његов стан. Свугде, уоколо, докле око допире, царује сурова лепота дивље природе украшена идолски уобличеним внсоким стенама разнолики.х боја, дубодолинама, ждрелима и понорима обраслим густим непроходним

шумама у коЈИма ес вуци ч медведи крију. Доле еува, сива, жедна поточна корита, змијска легла... и скривена планинска врела што, уз гунфан.е, путнику пружају свежу воду. Већ давио над тим планинским висом нс крстаре орлови и ту пе пазе стоку усамл.ени пастири; разбегоше се испред непрекидие топовске ватре. Али, Он, за врсме борби, ту, сгоји чврст, сигуран, приелоњен уз суру стену заклоњену старим бором. Пред њим зјатамни понор. Снажна рука држи доглсд. Посматра... Ослушкујс непријател.ске . пуцњс: пол.ски, брдски... 1и пуцњи

:долазе с планине одаклс оштри северац дува, где тамџе сенке застиру земљу; тамо исиод оних сурих гребенаучопорен је непријател.. Топовека зрна одјекују преко дубодолина и ждрела, оштри фијук зрна прети пад главом; ...а па његову откорсну челу оивичену, тамном, бујном косом и, *у бистрим живим очима, одразује се ведри мир летњега дана. Одједном диже главу. Пад н.им кружи и злокобно зврчи иепријател.ски асроплан... Пастаје предподневно загишје. Природа својом дивљом бујношћу иозива на момачку скадбу. Настаје утакмица у скакању, бацању камена и пењан.у уз сгара дрвета. Он, окретан, витак предњачи... Али, одједиом, нека вест што стижс усрод снажних ига|)а, забринс га и усами. Тога

поподнева чисте крви арапски коњ не ‘рже, иити весело малк ушима стриже; не ноои га оближн.е завојиште, где храбри и теши настрадалс борце, с којим га всжс зајсдиички патнички хлеб у страдању кроз пусгошп иеверне Албаније. Поподце тога дана испуњепо је радом у колиби касно до у дубоку ноћ. Нп оне звездане ноћи без месеца није се као обичнопо вечерииграобриџ. Горео је нраг Отаџбине Битол,. Далеко тамо испод депичанских круна Псристсра, где, када сунцс тоне, последн.и зраци одбл,ескују се низом каменитих чука, втетих од непријатеља љутим дневним и ноћним иапади.ма - чука острих, тврди.х споменика јунаштва, видео се у ноћи одраз немирна пламена као

румени плашт прашумских горостаса. Прислоњен уз бор, у сенки од светдости електричних сијалица, измеђ\' високих силуета крал.ских гардиста, стоји Он, зазабринуг, и већи дио ноћи бд )1 назапаљеном вароши... Тек ослобоћенн Битољ гори! А иад највишим гребеном сурога и крвазога Кајмакчалана што сс диже >1 над Кочобеј и над Ггарковим Гробом и над Фло ком, трепери блага свотлост јата звезда, и вежу мисао за судбину једне вековима етрадалачке расе. Ту, у тој опорој нланини, славној и туЖној, где се диже храм јунацима, нема виса који није окруњен утврћењима, нема ждрела у коме у заседи није стајао човек против човека. Ту је сјш ски борац иза нечувсних пагњи подпесених ширбм тућега света — оживео. Ту

ј пред том гврдом поносном планином око чијих стена, пећина, гребснова, лебди српска борачка душа, стоји српски Божд, прожет светим пиететом за палим жртвама; — и ништа неодрећепа пе о.мета његову непоколебл.иву вољу. САОПШТЕЊА Драгомир Деспотовић каплар 2 завојишта бр. п. <401 моли Јанка Прековића свршеног пит. иинод. школе у Букову, сада ђака нарсдника и.ш п.поручника, да му се јави Ј»ади досгаве извештаја. Нладимир Грујић војник, који је раније био у пуку бр. п. (50, да јави адресу Жики Томићу саобраћај. чиновнику бр. п. 80, ради доетаве извештаја од жене.