Narod
БР. 238.
СОЛУН, ПОИЕДЕЛјАК -(} МАРТ 1918 ГОД.
ГОДИПА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА
БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакоЈп дана 1 ш подне.
Штампарија се налааи у улици Коломбо број 0.
Нлаеник КРСТА Љ. МИЛЕТИТч
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешке наплакују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 0.
И)
\Јг
Пишуки о пароднЈЈ соллдарности Срба, Хрвата и ( ловсмаца па.ол полмати нациома.ши рндмик г. Јонан 1>:нканин, овако излаже у ме.му лежи с.нага и неличина ј}Тоело1-еиског покр-п ц: »Снага и велпчина онога покрета лежи у томе што мисао парод-.о:' јединства Срба.Хррата и Словенаца овалј одиажно брани народ сам баш опда, кад ј( монархија Хабсбург/ напрегла сву своју м и вешгину да је VЛМШ1 I, и докјош трајс рат покренуг против те мисли. Заноснародни 1912-13 потекао је несумњиво из најидеалнијег оеекања. Данас овај покрет значк м;п.тО више, јер га је ! ло мучениш гво, какп ..'М нема примера, а 1 јан.ва се у час} т када би слабс душе лако могле да се иредаду очајању ггрепеки пред безнан. :ом оудукношку. Сј)бпја је још увек прегажена, неГгријатељ сс- осека у иуној снази. јср јс дочекао канитулациј јластројене 1’усије. И \ гом часу народ наш поносно диже својс измучено али ведро чело, ;; збијајуки редове свос пркоси непријатељу л нутар његова фрон га опда, кад он верује да је победпик". МисаО једииства не јавл.а се оовде да буде слављсна китњастим фразама у вссслом и безбрижном располбжењу, пего да покаже несломл»ену вол»у и веру у будукност, и да навести борбу након несравњених страдаи.а. Стар че ви кс ва пранка нс- проглашава
јсдинство са Србима онда !шд има да дочека од Срба параде и овације, него онда кад само име српско значи за Аустро-Угарску проти пдржавни злочин.Тре си к-Павичик. Корошец, Равнихар, Спинчњк, Кианкини, Рибар и други не устају да пожњу буран пл.есак раздраганих слуталаца, него излажуки себе дижу еи лан глас као неусграшив I тужиоци крвника свога народа. Патњс Србл њих не болс ништа мање него патње Хрвата и Словенаца;болови и муке, заједнички трп.вене и заједнички оескане, сједињују Сј)бе, Хрватс и Словенце у једној мисли и једној тежњи. У гоме лежи морална величина овог покрета. И раније је мисао нашег јединства могла да издржи разноврсне борбе и насртајс. Данас је она прспорофена и пј)екал.ена у најтежем искушсњу. Никад један народ није могао лепше м а н ифес п > ва ти с воју со лидаркост и једнодушност. И никад се потпунмје ниј.е виделоблагоррдетво ду.ше нашег народа. Мисао нашсг јединства прошла је век многе фазе. Давно се век говорило о духовнрм и културном јединству нашем. Ова је мисао дала век многи организован покрет. Понека покол>ења снивало су век и сан о заједничиој будук н ости. П ол и ги ч ка бо|)ба у појединим земл»ама нашим била језадахнута и поткрспљсна
(ово.м мишл.у. По данас I је онаг постала много вишс. Онда кад јој је непријател, с п р е х. а о смрт. она једобила праву животворну снаг\\ Данас је она државнД мисао целога пашег народа. Она јс данас довољно јака да се на њој изгради организована вол>а еједињених Срба, Хрвата и Словенаца. Сад може да види сав свет, да се Србија није заносила неким фантомом, кад је 1914 цроглаеила да се бори за ослобођење и уједињење наших племена. Сад зна свако да југословенска смиграција говори из душе чигавог народа. За то и С рбија и емиграција могу да продуже рад охрабрени вером, да у ослобофену отаџбину некс унети ништа што народ не схвата и не прима. У своје кемо доки, и своји ке нас разумети. Они су наС разумели.«
СТРАХ од лсгока Цирих. — »Франкфуртер Цајг\ г Н1« нише, да се. упркос мира са Румунијом, не сме сматрати, да је задатак нсмачких трупа на исТоку завршен, пошго, и после уговорл у Брест Литовску, руска сигуација остаје тако неодрсЈјспа. да захтева трајиу опрезноет.
добравољцн Вашинггон. — Уписксиваше страних поданика у америчку војску као добровољаца достигло је 25 од сто. Енглеска канадска регрутна комисија извештава, да се од ночетка немачке ОФанзиве, између енглеских поданика у Сједињеним државама. пријавило највише Шкотлав-
Ф Е Љ Т 0 Н
пима. То ке запимаги ма-
ИИГУЕЛ ЗАКАКОИС :
ДВА СУПАРНИКА
и
Дозволите, госпођице, рсче, отегпу гим нагласком, к • \ нол рсбл авају жандар> г у комедијама. један од ^војицс младих л.уди у ири< чојном чииовпичком одслу, сч двјуЈ.и на клупу. 1епа бона детиња подиз,с обруч који запремаше кл\'пу шг > дозполи и ономе другом да седне. ПознаПство одма.х наира више. Једпо четворогодишње мушкарче коврџавс косс, које, \ близини,-припрСмашс посао чувару пугева растурајуфи у ширипу једцу гомилу оиштанског пескп, иослужило је као лак и ул.удан изгонор да се уђс У разговор. Младики дознаше уско-
|>о да се њипа мила сусетка зо 1 .е Франсоаза, да је из Пормапдијс, и да је сада у служби код ј диог великог фабриканта теста, чија је жена мало штедљива у погледу хране млаћих. Лепа оона гакоЈ.е сазиаде уб|)зо, да су ова два млада човега нежењени, и да су помоћпици у Надиком ' Ботаиичко-Лоолошком Нр. у, где живс угодно; да су сигуј аии довол.ним приу.одом, „а су овога дана у1 к елободпи и најзад, да је мала сусетка са клупе пцтпуно по њиховом укусу. ■ Треба да нае посститс. Доките да видите животиње. завЈјШи љупко један од двојице л.уди, црномаи.аст са освајачким брко-
лог. Извеено ксмо до.ки, одговори 1 сла бона. али шта ви ра гге тамо у том вашем Зоо." шком Врчу? — Ми смо чувари животин.а, одгоиори исти. И додаде полако, са истицањем, насла г.ују ки се упапред сигурним дејством. — Ја чуиам слона! Слопа! Лепа дсвојка, сва очарана, погдеДа зади: л.ено човека лсиих бркова: — Ни чув.тте ту ве.-шку жинотинлЗначи да сте ви јак и храбар! — То је поеао такта, благости и иптелигсмције, Одговори чувар скромцо. — А ви, упмта бона умиљато другога чонека, једног плавог симпатичпог малих бркова, који је изглсдто сгидљивији. — Ох, ја, ја нмсам никада имао среке...
ђа,на. Такође се пријав љују Руси, Сирци Грци и Скандинавци. Т1 ако се американци не могу примити као добровољци јер подлеже редовном рекрутоваљу, то се ииак многи од њих нуде, из жеље да цгто нре стигну на Фронт. ИЗ РУСИЈЕ Рим. — Према депеши иа Петрограда, амбасадори Америке и Лаоана, обекали су своју помок Троцком. Влада руска у јсдном крминикеу датом штампи жали, што се аалази у бедној ситуацији финансијској. Штокхолм. — Према свима веетима из 1 Ј усије ситуација Немаца у Русији иостајс из дана у дан свс тежа. Њихова је бојазан у погледу једног новог напада од стране Руса толика, да су иочеди да правс одбранбене линије за сваку евентуалност. Вашиагтоа. — Амабасадор Сједлљехшх Држава у Петрограду јавља евојој влад-и, даТроцки слхатра као неизбежно предузпмање пепријатељетва протиа Немачке. Дисциплина се у споотз вља у р у с к о ј војоци. Берн. — Шеф кавкаске републиканске владе. одговарлјуки турСкој влади у поглсду уступлњл Карса, Ардахана и Батума, изјавио је, да Кавказ нема ништа зајсдиичкога са петчбградском владом и да нема иикакве обавезе да призна уговоре које је зпкључила петроградска влада. Овај одговор произПајзад, шта ви чувате? Извините, ја чувам мајмуие!... — Пих, ме могаде се уздржати да не викне млада служавка. Е добро, ви ме некеге често видети у посети! Како су то прљаие животиње! Па гаднс! И бе 1 зобразие! И тако грозно заударају. Ја уислим да би ми позлило оиога данц кад бих ишла да их видим. ,1едино се од гуја и крокодила иише гадим. П.шви чувар С. 1 С/КС рамени.ма као чонек крјк јо.паучио да прима ув|К’де ове нрсте и рече жалооио : Кад ее нема протекције!... Растали су сс. Л е п а Франсоаза се удаљила једиим правцем а два чувара одоше у супротном правцу, један испупчених прсију, победоносног- изглсда, као што доликује у-
вео јс тсжак утисак у турским круговима, тим тсжи што је младотурски комитет, да би ублажио бол народа због губитка Арабије, ПалеСтине и Мссопотамијс, на ве-тико звопо био о б ј а в и о реокупацију Кавказа. Турци су почели увифати да је немачки дар лажан, јер за окупацију уступљени.х им тсриторија морају водиги крваве борбс. ПОЛОЖДЈ РУМУНИЈЕ Цирих. —. Дефпниливап потпис уговора о.миру измеку Румуније и цептралних сила очскује се после Ускрса. Гллвнс су ствари
већ свршсне. Краљ Ферд> нанд остаје на престолу, пошго је Маргиломан успео, да придобије за своје мишљсње оне, који су тражили краљеву абдикацију. Килман и Чернин напустили су Букурешт. Поеледње седнице. држапе су у згради миниетарства г|,говине у г Букурсшту, а не више у краљевом дворцу Котронћени, пошго јс против тога пролествовала краљица. Нарочиге комисије имају сада да израде тачке уговора и да их преведу. Према »Франкфуртср Цајгунгу« Бссарабија није улазила у комбинацију при преговорима, пошт.о су централне силе биле мишљења да го пидање Румунија расправи са Русијом.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Лондон. —г (Званично) Северно од Соме наставила се јуче до увече жеетока борба на целом Фронту јужно од Ајете. Непријатељ је стално нападао са зпатним снагама, али без усшзха као и југру. Јуче после подне било је такоКе локалних борби јужно од Соме у близини Ангара. Једним контра нападом ми смо хшбоњ шали наше положаје. Утврђеро је да је непријатељ јуче север но од Соме ангажовао 18 дизишја, које су претрпеле пораз. Цирих. Нсмачка штампа рачупа да је број енглеско - француских трупа назападпом фронтучстири милиона људи. Париз. — Дописник Ашасоис Агенције на француеком фронту јавља: После три дана затишја пошто су повукли десетковане дивизије и заменили их ноним, Немци су напали да би
сганице Сен Жист ан Шосе и Б о в. У п |>к о с ж е с т и н е понављаних надада непријагељ наилазс к и на неустрашиви отпор наших трупа није могао да напредује нсго неколико метара. Губитци, које смо нанели 11 емци м а, н а ј к р ва ш 1 ј и су. Иашим батсријама Од 75, као и срекних дана битке на Марни, сппали смо паклену ватру на трупе, које су наступале у густим формацијама и. проузроковали страшан покољ у њиховим редовима. Лондон. — Немачки заробљеници изјављују да су им њихови официри казали: садања офанзива је последњи акт рата. Недосгају нам нЗмирнице, али врховна команда немачка предпоставља, да на фронт поша.ље муииције, а нс хране. Цчрих. — Бечки »Арбајтер Цајгунг« гопореки о
новој офанзиви иа зчпадсе дочеппли | ном фронту жали за уза-
кротитељу чудовишга, други понизног држања као човек коме има нешто да се опрости. * * Дна дана доцнијс лепа детиња бона, пошто је унидеда да днојица чувара имају само поштене намере, отишла је. е детенцетом у ВеДики 1»отаничко-3оолошки Врт. Та.мо се указа пред њоме један величанствени пјж зор, који учини на њу велики утисак: главном але}ом, којој је њена машта дала величанствени изглед триумфалног пута. приближавао се огромни слон одмсреним кораком, љуљају1.и осморо до дссеторо деце на традиционалним носил.кама с једне и друге сгране, пружајуки сурлу КЈ)03 ДВОСТ])уКИ ред посм»Т|>ача, обузетих страхопоштовањем. — СвЈ^шиће се —
С АОПШ ТЕЊ А Угљеша Јоваповић чиновник жељезнички да се јави у шта.мпарији »Народ«. Добровољац Митар Велемир, 4 чета 3 батаљ. тражи брата Илију ВелемиЈ>а. Ведов Александа)) Д. Лазаревић, 3, 2, бр. п. 60, моли свакога, који што зна о н.еговом брату од стрица, редову Јовану Павловићу из Слатине, срез Левачки, да га извесги. ОдКрфа 1910 год. о њему ништа не зна. Пикола .1. Жинковић б)). п. 999, моли Станка В. Вугарешгћа и Јана Бирца, да се јаце на го|)њу адресу, како би им дрставио извешгај од фамилија. Код Сапе Д. Гитарића на))едиика 2 чстс 2 батаљоиа б|> XII има карту Живојин 'БојЊсвиГ,, од жене Ванће из Врбовца, Смедеревског.