Narod

БР. 260.

СОЛУН, УТОРАК 17 АПРИЛ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. —».т~ ■ ■ ■■ и ■ БРОЈ 10 ЛЕПТА V) Рукописи се не вра^ају.

Огласи и белешке напла^ћују се по погодби.

Редакција је у улици Колом бо број 6.

ЗР11ИСК11II ФРЛНКОПАН

Две главе падоше на данашњи дан, две главе, — жртве своје љубавњза отацбину, свршише животи двојице хероја у историји хј)ватског народа. Хабсбурговац побојао се за свој престо, побојао, да му се измакне раја, коју је држао насиљем и злочином у својим р} г кама, видео је на југу своје монархије озбиљан и опасан покрет, који је имао само један циљ: слободу народа. И па челу тог покрега стала су двојица најје^ћих синова тог народа, бан Петар Зрински и Фран Крсто Франкопан. Слобода свога нароДи, то је била девиза "сликих завереника, I )боде оног народа, који је био везан теш’ 1 М ланцима робовања, ног народа, који је војим животима, својом крвљу бранио и спаао Хабсбуршку монархију. И у захвалност подих Оше Хабсбурговци гј 7 билнште, на коме пау.ше две главе! Свршише два живота, а мисли осташе! Мисао нису ; зглиубити: Мисао, за коју у м р е ш е Зрински и Фолнкопан осгала је живи. она је јака, као ник и, данас, кадјењено с стварење пред прагом. У ^ринскоме и Франкопг ну ми данас не гледамо само велике мученике хрватског народа,

Вируј Нимцу, да знаш бане, као сунцу зимску. ; Петар Зрински. не, они су данас симбол нашега рада. Колико жртава је пало од смрти хрвагских великана па до данас, колико невине и племените крви пролише они исти Хабсбурговци, али свој циљ нису постигли... Данас се отварајугробови, устају жртве, народи, свесни своје снаге, траже обрачун с онима, који су до сада огњем и мачем владали над народима! Идеја Зринског и Франконана идејаје данашње борбе нашегтро именог народа. Као шго је њиховл идеја ”ражила своје жргве, тако и идеја данашњег дана тражи своје. Али спокојно су умрли хероји, спокојно умиру јунаци по данашњим губилиштима и тамницама Хабсбурговаца! Али узалудан је данас отпор, што га даје Беч, јер пробудила се душа народа, пробудила се народна свест, коју нс могу ућутати сва насиља, сви џелати бечког двора. Као таласи реке, која се разлила из свог корита и поплавила својом водом брегове, развија се у народу, који је данас још роб, покрет, који мора донети слободу. И тако постадоше данас Зрињски и Франкопан симбол нашегнационалног покрета, симбол наше борбе и симбол наше победе. Зато прослава овог

историЈског дана има свој в е л и к и морални значај. И ако јетужна, она има свог дубоког значаја у томе, штодоказује данаш народније заборавио оне, који се жртвоваше за његову слободу, да није забацио у патњама имукама идеју, за коју падоше његови јунаци! Прослава овог историјеког дана је у данашњим приликама највећа манифестација воље и снаге нашег троименог народа... Не помогоше нитамнице, ни џелати. Народ је сачувао своје идеале, народ је сачувао своју душу, напа-ћену и мученичку, решену за борбу и достојну за победу. Данас се не боре против насиља само поједиици. Данас воде гу борбу народи, који еу у својој историји дали толико доказа, дасу достојни тога, што траже, за што се боре. Ову бујицу народногпокретл не могу зауставити Хабзбурговци, јер она јеузелатаквог маха, да су се све масе народа. ујединиле подједним барјаком, који носи симбол Зрињског и Франкопана. Можда поробљена наша отаџбина не прославља данашњи дан, јер јој не дају, али мисао целог народа концентрисана је данас око једне гачке, али наш народ не сања данасвише о трагичној ирошлости, он огворенимочима гледа у своју будућност, за којујеподнео толике жртве, и који мора да буде велика и славна. И у надама на ову велику будућност сав

наш троимени н а р о д клања се успомени Зрињског и Ф р а н к оп а н а! ЈАДРАН Париз. — Фернол у »Пти Журналу« поздравља у италијанско - југословенском споразуму први акт дипломатије народа. Белики број италијанских парламентараца слаже се у принципу. У стварности, пред Аустријом, која је увек водила политику да их раздваја, оба народа кажу: Ми нећемо да се свађамо због Јадрана. Ето то чини велику част политичком духу н а ш и х пријатеља Италијана — Бакључио је Фернол. САЈДЛЕР ПАО Берн. — Из Беча јављају, да је Сајдлер дао оставку. Узрок је, што су странке уставна н умерена поднеле интерпелацију у Господској кућн којом је додирнЈТ и цар Карло. Сајдлер је одбио да одговори наннтерпелације. Члановиумерене и уставне партлје послали су делегате за обавештење, али Сајдлер је одбио да даје објашњење већ је изјавио да прима сву одговорност на себе, а не дозвољава да се у такве ствари уплеће цар Карло. После овакве изјаве све су се странке удружиле противу Сајдлера. ОРЛАНДПВА ИЗЈАВА Рим. — Интервјуисан од дописника »Журнала де Деба« председник владе Орландо говорио је са великом симпатијом о Чесима и о пријатељским осећајима, које Италијани гаје према Југословенима. Он је изјавио, да, када су се водили преговори за

лондонски уговор, Италија је предсобом имала једну Аустрију као непријатеља, против које је било потребно уузети највеће гарантије. Сада пред могућнонтћу стварања једнејугословенскедржаве пријатељице, мењањем ситуације мења се и италијански дух. и д е о л о г Бдрн. — Први »дипломатски курир« бољшевичке владе, Холцман, који није могао успети да добије визу свог пасоша од француске амбасаде, наставља бољшевичку пропаганду у Швајцарској. Како суму власти забраниле јавне говоре, оц је дошао на идеју да се помогне једним чисто буржоаским средсЗАПАДН Лондон. — Дописник Рајтерове Агенције код француске војскејавља: Колики су немачки ефективи, које још може бацити на нас? Знамо, да Немци имају око 240 дивизија. Морамо затим очекивати, да "ће на бојно поље стићи других 70 дивизија. Узимајући у обзир начин како Немци употребљују своје дивизије, може се рачунати, да ■ће ових 70 дивизија бити исцрпљене за 6 недеља борбе. Кад је започео битку, непријатељ се био припремио, да поднесе врло велике губитке, нарочито у офицлрима. У овој је битци било нарефено официрима, да иду пред својим људима и да их воде, што до сада није било. Тако сразмера официра, међу заробљеницима, расте. Морал немачкцх тру-

твом: отворио је себи кредит од десет милиона рубаља у злату код петроградске банке, да би тиме могао да шири благу реч анархистичку. Од ове суме три милиона су намењени за пропаганду у Швајцарској. ХОЛАНДИЈА Амстердам. — Односи холандско - немачки си врло затегнути. Коњица Немачка се концентрише на фронту холандском, да примора Холандију на примање немачких захтева. Хаг. Председник министарског савета и министар спољних послова већали су са шефовима политичких странака у погледу тешкоћа са Немачком. ИФР0НТ па много трпи због три важна узрока а ти су: губитци, надмоФностнаше артиљерије и хладнокрвност. Што се тиче губитака знамо, да је једна од дивизија у резерви, које су напале Ласињи и Плесие де Ноај, оставила 2000 лешева на терену, поред непознатог броја рањеника и поред 800 заробљеника у француским рукама. Дивизија је напала у пуковским колонама, то јест два пука су нападала упоредо са трсћим у резерви и дивизија је била потпуно уништена. Губитци других јединица, о којима имамо подата ка, та кофе су стра шни. Наша надмсгћност у артиљерији држи непријатеља у непрестаном грозничавом стан>у, које се увећало услед рђавог времена.

Ф Е Љ Т 0 Н К РС: јуј ЗАВЕРА ЗРИНСКО-ФРАШПАНСКА

»Навик он живи ки згине поштено«. Фр. Кр. Франкопан.

Тек по смрти овога, Хабзбурговци суовладали свима угарско хрватским земљама. У завереницама које су давали ступајући напресто, они сусвечано обе-ћавали, даће Царском војском бранити преосгалеземље краљевииа, Да ће повратити и краљевинама придружити одТурака заузете крајеве; очуване све привилегије дате племству »златном булом« Андрије II и чуваће неокрњена уставна права здружених краљевина. Дакле још ни стотину гоДина није било старо владање Хабзбурговаца, још су биле свеже успомене на

владавину народних владара Запоља, свежа мржња и ране задобијене у династичким борбама прогив гих истих Хабзбурговаца, кад је на престо угарско-хрватских краљева сео Лсополд I и већ првих година владања јасно испољио правац своје политике: централизацију и апсолутизам.из,једначавање свих земаља под његовим жезлом и уништење моћи великаша и племства. Као изборни цареви немачки са наследним правом у земљама аустријским (Горња и Доња Аустрија, Штај'ерска, Корушка, Крањ-

ска ит.д.), Хабзбурговци су тежили, да пониште у Својим многобројним земљама сваки траг засебнога државног живота где га је било, и да ову велику унију средн.еевропских држава прегворе у једну и јединствену државу са наследним правом Владања за своју динасгију. У тако уређеној држави, сва би власт била у рукама царским по угдеду на Луја XIV а према принципима онога времена, кад је још свака власт била од Бога. (Како се види пројекат грандиозан, и ко зна како би данас. сает изгледао, да су на престолима тих држава ссдели Генијални политичари или војсковође уместо Хабзбурговаца!) Такав је политички програм наследио Леополд од својих претходникн, и он је са пуно тврдоглавости и

упорном вољом одмах почео да га приводи у дело. Но и ако је у том правцу имао и знатних успеха, ни он, као ни његов доцнији последник Јосиф II за време просвећеног апсолутизма, нису имали дефинитивног успеха. Како су засебни државни живот и стара уставна права краљевина Угарске и Хрватске, подржаванаод свемоћногаплемства, носиоца државне идеје, били главна препрска на том путу, то се Леополд одмах почео припремати за борбу против њих. Од свога претходника Фердинанда III наследио је мир са Турцима под врло тешким условима (мораоје чак и данак да плаћа, што је била нечувена срамота за нсмачкога цара), и прва му је брига била, да посгојећи мир по сваку цену продужи, како би имао од-

решене руке у предстојећој борби. Племство пак са своје стране није престајало слаги представке, у којима је подсећало цара и краља, да су Хабзбурговци изабрани за краљеве само зато, да би својом војском, угледом и родбинским везама са осталим кршћанским владарима, помогли, да се поврате од Турака отете земље а Турци протерају из Европе. Кад је већ долазило до отворених претња и буиа, Леополд није имао куд, него огкаже мир и почне скупљати војску. Турци такоће скупе велику војску и провалеуземљу. Па штајерској граници, код Св. Готарда, дочека их лепо опремљена кршћанска војска, сакуп;Л.ена из целе Европе, и до ногу потуче (1664). У целом кршћанскомсвету прим љена је вест о тој победн

са великим слављем, стари бојовни дух опет оживе и сви су мислили да је дошаочас да се Турци отерају у Азију и ослободе кршћанске зсмље на Балкану тешкога ропства. Но сад доће оно чему се у општем одушевљењу није нико надао; царска војска уместо да поће у потеру за разбијеним Турцима, да доврши њихов потпун слом, разифе се, и пошто се Гурци опет прикупише, рат овако славно почет, заврши се срамотним миром Вашварским (1666), у ком су Турди задржали све што су до тада освојили. Иједна и друга сграна обвезује се, да неће проваљивати преко постављених граница за време док буде трајао мир (30 година). Овако закључен мир *апрепасгио је цео крпЉански свет* а највише плем