Narod
БР. 284
СОЛУН, НЕДЕЉА 13 МАЈ 1918 ГОД.
ГОДИПЛ II.
БРОЈ 10 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога да на по подне.
Штампарија се налазн у улици Коломбо број 6. Власник КГСТА Љ. МИЛЕТИЊ
БРОЈ 10 ЛЕПТА
IV.
укописи се }:;• нрат.ају.
Огласи и белешке наплаНу ју се по погодби.
Редзт бо бро
ГИј:’. :с у у к.
лицн Ко.пс>:, 1 -
0
СЛ0ВЕНК1 У АМЕРНЦП
Врши се прибирање.ома јаког утицаја на и осећа се акција Сло-Јамеричку с.пољну поли-
(Сааезнвцл мо.гли ство- ; »Фрауенлоба« само седам; Т ај као опаспу јрити мост и комун‘и-;и'х је остало у животу. кациоие везе са народ-јценим да јс у овој битци ностима, које су спрем- Јубијено 2.000 наших људи
•!о аар-.-
рена и с оне стране Атлантика. У слободној Америци дала се прилика и њима, да манч фестују своје тежњс, своје идеале, као и готовост да поднесу и највеће жртве. Тај покрет Словена
тику. »Америчкојавно мњењс — наставља дописник — сваког дана је све више вољно, да поведе енергичнију акцију против Аустрије. Нарочито сс истиче, да 27 милиона људи, који
већ има дејства и на траже своју слободу и јавно мњење америчко
1л | жаву. Лондои.
не на побуну. Аустријска би војска клонула оног момонта, чим би дознала за ово напредовање савезнико, а ау-
и да Је ис.крцан врло велики број рањених. Болнице у Вилхемсхафену нису биле довољне да их све приме. Преостали бродови врати-
стријска флота, чијије ли су се у пристаниште у
ној америчко] војсци. Дописник »Тајмса« у Вашингтону, расматрајући овај покрет, наво успсх против ње, ди, да Словени, којисујкопну или мору,
као што има и ствар ног израза у учешћу Вести о побунама у АПољака, Чехо-Словака устрији стварају увеи Југословена у народ-јрење, да је Аустрија 'најзгоднији терен за савезничку пропаганду, и да би евснтуални на сисе до сада губили у а- 1 гурно изазвао општу меричкој маси, ствпра-1 револуцију. Америчка ју у последње време јфлота, која тежи за умногобројне организа-јспехом, могла би се коције. И те организаци-; рисно употребити у каје делују. Тако Чеси се, са своје стране труде, да у правој боји прикажу аустријску владавину. Тако исто раде к
екипаж у огромној ве- јжалосном сгању. »Сајдлиц« Јшни наклоњен савсзз-ј који је имао на броду 200 ницима, растргла би ла-; мртвих нратио се са крмом нац Хабзбурговаца«. јизван воде, и са потпуно Игалијанска штампа, ј иск Р и “ љеним кљ уном. »Кекоментаришући овај по ј ниг<< Ј е ^ио цео огољен независност, стењу под крет у америчком јав-| свс до ДРУ ге палубе«. хабзбуршким ропством. нои мнењу, истиче да ’
Југословени и уверавају америчко јавно мње-
би било добро, кад би се и амерички Италијани придружпли ЧехоСловацима, Југословенима и Румунима, иа да сви скупа воде интензивнгу и непрекидну акцију против Аустрије, заступајући потребу да се' с.ве народности, на основу донетих закључака у Риму ослободе аустријског јарма.
КОД ЈИТЛАНДА
квом жестоком удару у Јадранском мору. У Америци се држи, дај би успех такве врсте; Лондон. — Сваки се сећа јлике, да укаже помоћ изазвао побуну у ау- познате битке код Јитлан- : или да прибежиште г-ђи
ИЗ РУСИЈЕ
Па|)из. — Јављају из Базела:Према информацијама из Кијева социјалист Дорошенко наименован јс за помоћника комесару за спољне послове, Сјеновски је постао министар просвете, а Лерш директор финансија. Париз. — Јављају из Штокхолма: Једним декретом Лењин забра|њује свакоме без раз
Од иочетка рага у Одеси се број сгановништва попео од 600.000 на 1,000.000. Живот постаје из дана у дан све скупљи. Варош издаје сама новчарице, али публика нретпоставља »банкноте Романова« па тек онда »новац Керенсков«. Ресторани су прешли по скупоћи све границе. Парче меса које је било 0.75 копејака, кошта сада 7 рубаља. ШеЛер кошта 6 рубаља, чај 35 рубаља, али се то може добити само са картом. Улице дају чудан утиеак. Виде сс демобилисанн руски војници, велики број сестара црвеног крста, офипири немачки, румунски, бугарски и турски. Париз. — Зароб.веници аустроугарски у Русији имају све веЕу и веку слободу. Постојс још логори заробљенички али због рфа-
По др-јКрећу смободно мпима. С.пецијалне пемачкс к;мисије дају ааррбљрмици.ча иове уииформе и уиукују их у Петроград и Москву, како би се брже вратцли у своју земљу и да бн што бољи утисак са новим униформама направили.
*! 0 Љ С К А Лондон. Рпјтсрова Агенција добија из службеног пољског изворл, да су централне силе овако решиле пољско питање: Велики део руске Пољске биће устунљен Аустрији и сачињаваће засебну државу под скиптром Хабзбурговаца. Пемачка ћс из војничких разлога задржати за себе један део нољске територије. На сврм последњем сасганку пољска скуп-
штина се изјаснила за ве страже, зарсбљсници се ! независну Пољску. УападнифТонт
Лондон. — Ратни до-! писник енглеског РаНРР . . кјдиајавља: Неактивност ње о потреби стварања ј ница, који би се затим | гл ' С Ј КИ и Н емачки ратни?тога јављају за врло! Н а западном фронту, и југословенске државе. јнеминовно разбукталаЈ бродови . Поједииости о А-;интересантне детаље. поред лепог времена, и Ове пропаганде при-ј по цело; Аустрији«. јходу ове битке биле су ве-|1*'ђ а Александра Колон- немоћ Немаца да искокле нпрочиту па- Коментаришући овај ј 0 ма разповрсне, иНемципој та .ј Дибснко је дуго го-'
стријској флоти, и да ј да која је била 191(5 и у |Колонтај и њеном муби то била^ прва вар- 5К0 -* 0 ј С у учеегвовали ен~*жу Дибенку* Поводом! ница, који ои се затим; т . 1 р Г 1 /г Т и нсмички плтли тога јављају за врло;
»Пост« пише:
вукле су нарочиту жњу амсричке владе, која је одлучила, да 21 . јуна ове гсдине, о нанародном и р а з н и к у, пружи нарочиту прилику америчким држављанима, рођеним у дру- 1'Енглеској, Францускбј гим државама, да обно- и Италији. Али, савезве своју обавезу лојал-
г , _ . . . . ристе причике, којс су покрет јавнога мњења, својбј навици, одрицали су јд ипц помагала Лсњина.јим се указалс прошле вашинггонски листј С ве своје губитке. Данас је ј Али ове везе и ако сујнедеље, доказују са ка-
(публиковано једпо аутен-*биле пријатељске, п р е-|квим се тешкоћама они
»Немачка је избаци-'тично писмо једног немач
вањем Русије из акције задала тежак удар
ности према демократским принципима, слободи и правди. Како јавља овај добро информисани дописник, који је у одличним везама са председником Вилсоном, ови ће покрети имати ве-
ници могу задати тежак, а можда и фаталан удар Немачкој, ако Аустрију избаце из акције. Далматинска обала пружа савезницима могућност за акцију, која би била мање опасна од оне на Зебриџу и Остенде. Ту би
ког маринског официра, који је присуствовао битци и који даје ове појединосги : »У овој битци — каже немачки официр — ми смо изгубили »Фрауенлоб«,»Померн«, »Росгок«, »Лицов« и »Бисбаден«. »Лицов« је био тек спуштен у море 25 априла 1916. »Висбаден«је био погођен у депо муниције и један једини човек се спасао. Од целе лос.аде
к и н у т е су услед про -1 боре. теста против уговорај План Савезника, мсо миру у Врест Литов-ј-ђутим је да искористе
ску од стране Г ђе Колонтај, којој је Лењин поверио министарство
што више ове прилике у зони, где су надмоћнији, а то је у ваздуху
за социјална питања. Извештаји показују да После њеног протеста, је Споразум пмао још Лењину је изгледала вр- један срсћан дан. Енглези су оборили 18
ло сумњива. Поводом тога била је и једна преписка врло жучна измсфу њих. Није никакво чудо што Лењин
сада сматра г-'ђу Колон- на непријатељску поза
неприЈатељских аеро плана а 22 друга оштетили. Бачено је преко 18.000 кила експлозива
дину и на унутрашњост Немачке. Париз. — Време је лепо, топло и суво. Према свим обавештењима м о ж е се предпоставити да је иепријатељ морао већ довршити своје припреме за скору офанзиву. Артиљеријски јс двобој постао ових носледњих дана нарочито интензиван. Активност у ваздуху се удвостручила. Излети и извићања, који су предигра великих догафаја, понављају се и увсћавају. Очекује се иалчд непријатељске пешадије. Мишљсње је да су Немци потпуно приправни и да гледају да изненада почну офанзиву. Ипак сваки дан, што проће у ишчекиваЈву, долоси Савезницима драгоцене ко-
Ф Е Љ Т О Н
0
НАРОДНО 0БЕЛЕЖЈ2 УМЕТНОСТИ 1.) Црква у Драгоманцима") престављали су символ и цркве и архитектуре. Давно
Са контуром од четири оронула зида без испада, скоро без крова и прозора; са вратима од тесаних дасака на кушацима, без браве; зарасла у корову и она и одграћено двориште; на крају, одвојена одсела—то је била црква у ДрагоманЦима првих дана нашегдоласка овамо.— Њена унутрашњост одговарала је спољнем изгледу; запуштена и сирота. Једпа преграда од обичних дасака — иконоотас и неколико нримитивних ликова —икона ‘) Поводом нашег ч л а н к а »Народ као пропагатор—наша уметност на фронту,« добили смо с положаја овај напис који радо публикујсмо Ур.
су је напустили њени верни и пред Турцима се повукли из питоме Могленице у брда, а околне цамије као да су је толерирале баш зато, што изгледа овако Оедно. Кад сам је видео после године, нисам је. познао. Окречена и препокривена, са новим звоником, лепим и љупким, озиданом колонадом лево и десно од улаза — она је саскромним гробљем с леве стране и општим спомеником десно будила успомену на слике гробља, која сте давно ви- ј ћали у срећним земљама, | где се поштовање успоме-;
не на мртве одржава и кулгивише до нарочите уметности споменика и ропсла. Звоник од дотесаног ка^ена, узидан једним делом десно од улаза, пресгавља са зградом целпну и по конструкцији и по ефекту. Лево и десно, у равни зпда улаза, доаидане су у висини венца колонаде са по једним отвором, пролазом, тс јс на тај начин, прост и јевтин, дата згради иарочита драж у г.огледу иространства, а утиску архнтектуре модсран карактер дејства масе, линија и отвсра. Исг.ред цркве, до самога пута, је гробље официра са овога дсла фронта. Од надгробних споменика, скромних и укусних, изра•ђсних иојначком руком и постављепих без геометријског парцелисања: слободно и интимно, до лољеког
цвећа на гробовима — све јс у овом малом дворишту толико складно да преставља једиу цслину лепоте у инстикту истраженога и од срца. Као круна свега овога је споменик заједнички, општи, подигнут о н и м а, који: »Жсљнн завичаја и елободе роду, На прш'у су еветом домовннс пали, Отаџбино горда, сети сесинова ЦЈто судушутвојој будуКиости далн.о Ппрамида је оригинална и ио замисли и по форми. Крст је без силуеге, маркиран узиданим мермеро.м V маси изведеној од дотесаног камена. И по пеличини и по срећно постављеном месту споменик са црквом пружалепу перспектнвну слику. Ни један објекат на овом делу фронта није срећннје изведон ниу цоглсду архитрктуре ни по духовитој употребн мате-
ријала. Ефекат је нарочито савршен с тога, што је силуета масе оживљена без шара и орнамената духовитом упогребом матсријала и комбинацијом обраде и боје, те су на тај начин истакнуте и наглашене потрсбие форме и пластнчно и уметнички. Али изнад свих ових детаља, иочевши од врло леце ограде и улаза, нарочити успсх овога посла је у хармонији, који ова архитектона диспозиција има у односу на местоиоколину. Уметник је успео, шго је идеално за ову врсту послова, да остане у складу и са елеменгима архитектуре и са њеним формама а да једновремено оживи у целом оном раду дух сеоске, народне уметности пласираме и као целинаи као детаља.
Све је ово изведено руком нашега војника уз упуство архитекте г. Илад. М. ПоновиЕа, старог мајстора и опробаног неимарм. Г. Попогића на пословима ове в])сте до сада нцје добацио пико, међутим он је и овим радом, ма како он био скромаи, потврдио свој стари белег. —Б.шш К ЗДВАВА »Ти неразумпа жено! Зар не виднш да јс у кадп гемпература 85 гради и ти хоТ.еш ту г да купаш дете?« »Ах, шта разуме опег лако мало дете о те.мператури!« Види, Катице, онај велпки господин преко путл од нас, то јс чувени песник Алфред де Мисе. — Шга, зар онај са великом б[>адом? Јн сам мислила да су велики људи од гипса.