Narod

БР. 286

СОЛУН, УТОРАК 15 МАЈ 1018 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по подне. Штампарија се налази у улици Коломбс орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враТ.ају.

Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

БУГАРСКИ СОЦИЈАЈШСТИ КЈ бугарски социјализам преживљује ппасну нризу

Већ постаје банално писати о бугарским претенсијама на Ма-ћедвнију, у толико више што су и сами Бугари добили по том питању »добрих« лекција и од људи научничког гласа из савезничких им земаља. Али вест: »да су бугарски социјалисти публиковали један мемопандум.у коме траже да ма-ћедонија припадне Бугарској«, — изазива, да се то питање опет додирне. У колико је интересантно по стање духова у Бугарској, што се то питање стално потрже, у толико је и карактеристично, што се опет бугарски социјалисти појављују као запрега званичне завојевачке Бугарске. Што се тиче захтева бугарских социјалиста, доста им је оно што је њима и целој Бугарској Вендл казао. Колико су њихози захтеви основани и оправда) ни били и раније, могло се је видети у Штокхолму, где је било довољно, да се појаве документована излагања са наше стране, и да Бугари буду оглашени као отимачи. У осталом, од бугарских социјалиста, који су врло далеко од гога да могу представљати што идејно, није се друго могло ни очекиваги. Најгрубљи шовинизам, као расна особина Бугара, није могао бити ниуколико култивисан нити облаЈ горођен чак ни на топлоти принципа ме"1)у-

народнс солидарности са којим се тако много оперише. Бугарски социјалисти, оспособљени да сносе без икаквог протеста један рсжим Фердинандов у сројој роЈћеној земљи, не устежу се, да у форми ослобођсња протурају чисто завојевачке прохтеве, одбачене чак и од буржоазије у сви ма демократским земљама. У опште узевши може се реФи, да социјализам у непријатељским земљама преживљује једну опасну кризу. Најбољи примср за то даје немачка социјална демократија, чије држање у ратној политици значи идеолошко банкротство. Јер шта друго може значити: кад се по^ђе од споразума мефу народима, па по том се ти народи нападну и за те нападе изгласавају милијарде, и на крају се заврши изјавом, да само насилни немачки мир може учинити крај не вољама рата. Према томе, нас не чуди ни меморандум бугарских социјалиста. Сиромашни до бескућништва, кад је реч о идејама, они оберучке прихватају н е м а ч к и пример, и срозавају се до најамника бугарских шовиниста и милитариста. Али питање о Ма-ћедонији срећом, толико је пречишЈћено, да се неће ни дати прилике Бугарима ни њеним при јатељима и заштитницима, да у опште и говоре при његовом де-

финитивном решавању, исто онако као што се неЈје говорити, на пример, ни о Мачви или Шумадији. МаЈћедонија је српска, она је наша. Го говори прошлост кроз историју и уста народа, то говори садашњост крвљу источеном, и кроз уста топопска. / То ће доказати и радост, којом ће нас тамо дочекати. ША А НЕ ПРАВО Штокхолм. — Социалистички лист цимервалдиста »Политикен« коменгаришу•ћи о миру измећу Румуније и централних сила каже да је то једна анексија сто пута ефективнија од најграбљивије анексије. Лист додаје да окупација предвићена у уговору потсећа на окупацију Босне и Херцеговине и Румунија је принућена чак и да плаћатрошкове гућинског јарма. Дунав постаје немачка река. Поновно уступање западне Добруџе Бугарској представља једну од оних, »дезанексија« коју Немачка не признаје за Алзас Лорен, што доказује, да важл само сила победника а не право и да оно што се за исток сматра као правично, не важи и за запад. ПОЉСКИ КОНТИНГЕНТ Париз. — Са једнога пароброда, који је стигао из Америке у Бордо, искрцао се један знатан контингенат Пољака. »Екселсиор« је у том погледу интервјуисао делегата францускопољске мисије поручника Газиоровског. Он је изјавио да су сви Пољаци, који су стигли у Француску, живели у Сједињеним Државама. Они иду добровољно да се боре у француским

редовима. Контингенат, који је стигао и ако је врло велик, самоје предстража једне јаке војске. Газиоровски додаје, да је уверен, да ће аустријски Пољаци напустити Хабзбурговце. ВАЗАЈ1СТВ0 I Цирих. — Из Пеште: Посланик Урманци поднео је председнику Векерлу ингерпелацију због гога што се у Пешти налази један агент немачког обавештајног бироа, који је понудио 60.000 круна секретару Карољиа, да би му овај издао сва Карољијева документа, како би тиме онемогућио Карољију даљи рад на политичком пољу. Интерпелант је протесгво вао против оваквих уплитања са стране у унутрашње мађарске ствари. Векерле је одговорио да му није ништа познато. Јухас Наћ изложио је од своје странс, да се то тиче немачког мајора Констена који је послан у Пешту да пази на против немачке струје. Он је примао и огварао сва писма, која су долазила Карољију из иностранства. Толики је утицај гога емисара, да је успео да се дочепа аката војног суда. Говорник је протествовао против овакве повреде имунигета грофа Карољиа и гражи да се Констен протера одмах из Маћарске. Председник Сабора је изјавио да ће случај изнети пред имунитетни одбор. ЗА РАТ ДО КРАЈА Филаделфија. — »Раг на емрт«, то је била доминирајућа парола у јодном говору бившег председника Тафта, познатог пацифисте, на једном збору, сазваном

од »лиге за наметање мира.« Присуствовало је вишс сд ЈО00 угледних оеоба, државника, професора и т. д. После позива, да се створи војска од 5 милиона људи, Тафт је у главноме казао: Сву нашу вољу и енергију треба да управимо једном циљу: рату. Хоћемо мир, али да њега постигнемо, морамо ратовати. Циљ ове конференције је тај, да са са ње затруби бојна труба, која ће позвати на рат неумољив, на рат до краја. Нико данас више не може да мисли, да ће Немачка попустити док не буде побеђена; да ће дати

следњихдана видепредзнак поновне офанзиве на западном фронту, дотле други критичари мисле да би ова врста ваздушне офанзиве могла бити главни узрок закашњења. Доиста, неоспорно је, да савезничка надмоћност у ваздуху мора тешко ометати непријатељске организације и његово конценгрисање. Дању и ноћу јаке енглеске француске и италијанске ескадриле за бомбардовање гаћају логоре, трупе у покрету, комору, муниционе паркове, комуникације, ратне радионице, у првој линији као и у унуграшњости. Број тона експлозива бачених иа непријатеља стално расте: у току прошлих недеља француски су аероплани бацили више бомба него у току целе 1917. Разумљиво је онда, како у оваквим околностима, не-

потребну оштету Белгији, повра гити Алзас и Лоред, одустати од својих намера у Русији и пристати, да искрвављени хрингћански народи у 'Гурској дођу под бољу управу. Ако се не попрани стање потлачених народа.овај •ће рат бити узалудан. Циљ је ове лиге : 1.) да прикаже племенитост циља овога рата; 2 .) Да активно суделује у свим дслима која воде до побаде;3.) Да се противи непотпуном миру, немачком миру, који би био само примирје и увод у нови и стрлшнији раг; 4.)да створи основу за удружење народа у циљу, да сеу будуће осигурамир.

Вашингтон. — У министарском савету, коме су присуствовали ми нистар војни Бекер и разни чланови сената, војна је комисија саопштила, да америчкиекспедициони корпус на борбеном ф р о н т у у Француској заузима сада треФе место што се тиче ширине фронта који држи. Део фронта, који држе америчкетрупе, већи је од оног, који заузимају Белгијанци. — Како је познато Белгијанци заузимају онај део фронта, који иде од Северног мора до положаја северно од Ипра, то јест држе линију од преко 35 километара. Лондон. — Нарочити дописник Рајтерове Агенције јавља: Наша је артиљерија у Фландрији страшна. Топовска рика

3 А П А Д Н И ФР0НТ Париз. — Док неки хоћс I пријатељеви пројекти могу да у великој активности са-|бити озбиљно ометени. везнцчке авиагике од по-

Ф Е Љ Т О Н ИРСЕЛ ПРЕВО НЕВИНИ САСТАНАК (1,Е ЕЕИЕЕЗ-УОЏЗ ВЦШС)

Ви ваљда нећете друго изј дање вашега брака, зар не? / Е па добро! Управо, ви ћете гамо наћи у место непристојне и сјајне припреме којима се украшавају званичне свечаности, — тајаственост, сумрак, тишину, што одговара правој љубави. Оно што учичи на мене најачи утисак од свију израза о тајанствености која приличи љубави, то беше Уверавање о дискрецији и сигурности, што је Жилијен просго расипао. , Улица Ноле, рече ми, то је улица Ноле на Батињолу. Да ли сте некад проШли улицом Ноле ? Не, јер

ви не скупљате украсе.... Има у улици Ноле, два или три антиквара исто тако стари као и њихове старине. То је у кући једног од њих. Улаз је закрчен отп^дцима од старих наслоњача... Ви ће те ту ући мирно, као онај који гражи свога Луја XV оригиналног, — ви ће те се уверити да вас неко не посматра са улице и брзо ће те прећи двориште... Вратар у дну, дискреција иста; и у осталом, он је видео много других! Једна једина врата у приземљу, то је код мене... Немате чак потребу, ни да звоните: најодапији ваш слуга биће иза

врата, вребајући ваше кораке, и он главом отвориће вам,и пасти наколена... Већ, нисам казала више, не, са толико сигуриосги као раније, одлучила сам се у себи, и, што нисам признала Жилиену ја признајем теби, моја драга Кло. То што ме је задржавало, то беше мој Бог! сграх, сграх почетнице. Бојала сам се од приближавања састанка, имала сам страх да ме не уходе, прате, спазе случајио, страх од полициског комесара, страх од свију ствари које се не дешавају никада, верујем, ни у романима ни у драмама, а најмање међу људима који познају живот... И затим, имала сам страх чак и од дела. 'Го је глупо, знам добро, нисам свстица, али то ми је било најмријатније од мога венчања. Дошла сам на венчање погпуно невина. А сада, ах! знам!....

Једно дивно надахнуће учини да смањим узрујаност. »Утврћено је, рекох Жилијену,« ићи ћу у улицу 11оле... Он је хтео одмах да се баци иа мене, да би добио мало капаре.... »Дивно, рекох гурајући га од себе. Ићи ћу у улицу Ноле; ићи ћу код вас, остаћу чак мало времена; али ви ће те ми учинити задовољство, да ме будете тамо.« Он одговори збуњено: — Да не будем тамо? Ја не разумем. — То је врло просто. Хоћу да правим једну пробу напразно.... Ја хоћу да се уверим само о вашем склошшту, да видим улицу, кућу, послугу и одељење.... Ако ми се све то допадне, онда добро... доћи ћу други пут и дозволићу вам, да и ви доћете тамо. Без при -1

медби! Ви знате да сам ја тврдоглава!... Он је знао. Покори се. Ми одлучисмо да, сутра, он спреми своје »љубавно гнездо« као да се спремала велика свечаност; да отпутујс у село (ја чак нисам хтела да остане у Паризу!) —и јаћудоћи уулицу Ноле; ја ћу ући у светилилишге остаћу толико, колико ми се доилда, посматраћу изглед куће, разгледаћу позорницу мога будућег пада. — Ја те гледам одавде како се смејеш, мала Кло1 'Ги сама себи кажеш: »Сирота Фани била је врло простодушна; она јс дошла у стан, мислећи да је празан, и ухваћена од непоштеног ловца... Зар није то била прва мисао, која ти је пала на памет! Е, добро! драга моја, ти си се преварила. Ловац је био веровагно глупак, али је био

поштен глупак. Кад сам ушла у стан, он је био празан; он је био такав и кад сам изашла. Али ћу ти брзо испричати ово значајно припремање. Било је око 5 сатиу вече кад, обавијена велом,веломтако густим, да су се пролазници окретали, ја сићох с кола пред бројем 5 у улици Ноле. Изабрала сам овај број случајно, ти разумеш. Догодило се са сним елучајно да сам сишла прсд четири до пет брбљуша, које су седеле пред својим вратима плеле и брбљале, а које се упиљише у мене... Једна од њих, док сам жнво силазила улицом, приближи се кочијашу н почс да му говори... (Наставиће се)