Narod
СОЛУИ, ИЕДБЉА 27 МА.1 1918 ГОД.
ГОДИИА II.
ПГ. 2Г/8
ГјРОЈ 15 ЛЕПТА
»Иарод« кзлази свакога дана по подне.
Штвмпаријп се иаллзи у улици Коломбо орој (5. Нласпик 1СРСТА Љ. МИЛЕТПЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не праћају.
Огласи и Селешкс наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број б.
Кј
Ш ОФАВЗМВЕ
II.
Немци, увиђајући, да је време савезник на ших Савезника, чине покушаје, да његов дејство, као повољно по Савезиике, негирају тиме шго се труде да га 113 са-везничких планоса избаце. МсИјутим целокупни садаљи напор савезнички своди се на то, да се, добије у времену, и то потпуно и искористи. Познатим догаћајима у Русији Савезници су били доведепи у такав лоложај, да је требало наћи отпорне снагс, која би могла примити ’на себе ударце наме њене Русији, и тако да се понова дсгђе до иадмоћности, која би дала позитивне резултате. Уласком Америке у рат доводи се до оствареша могукност васпостављања надмокности али само под једном предпоставком: времена
које није употребљсно, нити има места на које није ударено. Почевшп од сурових битака од Северног па до Јадранског мора, па нрелазски на ирску побуну т , покушај Немаца није се зауставио ни пргд убијаљем невине деце да би се до циља дошло Почевши од јавних знаничних двосмислених понуда за мир прелазило се патајне посебне понуде и завршавало се неморалним поткупљивањем и прибирањем несолидних и слабих карактерау противничким зе м љ а м а. Време пролази, а средства су при крају. На другој страни имамо стално, прибрано и мокно прикупљање снага. И раније, а нарочито у овом критичном периоду, у свима савезничким земљама изведена је концентрација снага, а у унуимати] т Р ашњим питањима :слрово'ђена је такозВа
БРЗА МНТЕРВЕНЦИЈА Парнз. — »Тан« под насловом: »Друга битка«, вракајуки се на на ја-
ствено и по нас
.4 V.--' 1 ,Ј
Тај део времена од иа>) Р°^^Ч ие ЈесПшНопо
разорења Русије до вас-]^ а Р КЗ Р аз концснлрапостављаља могуке^ В0 Ј НИХ снага има ' надмокности јесте кри- мо - Јединство комантичан период ио & а . Д^; а јсдинство екоиомског фронта изражено
ји је плод патриотских спела да резсрвише |Снапора наших Савез- ! дан милион тона броника н крваво задоби-јдова, који ке бити увеног — времена. Да- потребл>ени за превоз нашњи савезнички от- а м е р и ч к и х трупа у пор изгледа да је пре- Француску. теча оног судбоносног »поеледњег чстврт сата«, што га је Клемансо, парафразирајуки фенерала Ноги, прогласио као фатално пој Немце, а поведоносио питање „ по Савезникс, па слсд-|^ нску антервснцију> | !да би поткреиио своје ’ тврђење, да ситуација у Русији захтева данас брзу интервенцију, публикује писмо једног фра нцуеког оф и ци ра, који се пре неколико дана вратио из Русије. У пиему се каже: »Ако се не номаже Русија, гако да се спречи да се ова огромна зграда не сруши на страну Немачке? Пазимо на Финску, Еетонију, Ливонију, Курландију, Литванију и Украјину. Ако ове земље оеете да ми хокемо да Русија и даље постоји, оклевакс да се баце у наручје
'су један манифест, оптужујуки Нсмачку и Аустрију да због нмпе[) и јал исти ч ких циље ва продужују рат. Бечки политичкикругови очекују врло енергичну акцију ауетријских власти, које кс под притиском Перлина покушати, па било и крвавим мсрама, да прекину агитацију Југо-
ЈХоидон. — Саветник поеланства руског Совјета у Берну, Сокловски, кога је интерјвуисао дописник »Дељи Крокикла«, каше: »К ако је у Кемачкој незадовољство врло велико, знаци резолуције су невндљнви; али у Аустрији, ја говорим не као револуционар, већ као чозек који има више годишше искуство — све иде ка скорој револуцијп.« »У озон ^тренутку покрет и побунау Аустри
ји је у ослови карапте-јЦ ент Р алиих сила. Инара националног и имај 41 -, за кратко време, врло шкроке размере; видекемо на францу
ИА ИСТОНУ Цирих. — Бечки дописиик »Национал Цајгунга« јјавља, да бечка влада чнни све могуке напоре, да реши источио питање. Измсђу кијевске и варшавске владе дошло је до договора. У ието времс упућени су преговори измећу Пољака и Русина, у којима су као поередници бивши аусгријски министарјсловена и Чеха Бернрајтер и лавовски надбискуп Шеприцки. Бечка се влада нада, да ће тако моки да створи јсдан ие- Лондон. — Телеграфишу мачко-маћарско-пољско-ру -„3 Москве: Турски генерасински блок, који ои имао лисим известио јс председда служи као основица за ншса транскавкаске репуурећење сигурних односа блике, да је стигла делегаса Пољском н УкрајиномЈција северног Кавказа }' Цариград и прокламовала са пристаиком турске вла—:— 'де иезависност северног Цирих. — Чсшки ли- Кавказд. Преседник је тестови жестоко иападају'легра.{)исао новом Совјету председника Сајдлера,*севериог Кавказа ову вест тражеки да Ј '
ИЗ РУСИЈЕ
ЕРВАВИМ МЕРАМА
сазове парламенат. С др} г ге стра не аустријски социјалисти објавили
се одмах Совјет је најенергичније протесгвовао и нзјавио да он није никакву делегацију послао због овог питања.
ЗДПАДНИ ФРОНТ
Париз. — Успостав-
период везнике, а најповољнији по Немачку. Посматрајуки напоре Немачке, којс је она учинила у том периоду, добија сс уверењс, да је она потпуно схватила важност његову, и да укоси напорс крајних снага да би га искористила. И што мањс времена остаје до тог великог тренутка повољног по Савезникс, у толико се пише осска фатална нервозност Немачке. Пема срсства,
револуционарни покрет! ском фронту литванске * ена : 1 е Ј .Р а ^ отељ ' а л сна изабраће нпсткктивпо фстонске и фииске пунајсла.бију тачку владе; коке , а можда и украа најслабија тачка Ау-Ј инскез< »Тан« тражи стрије је несумњиво по-ј^Р 3 У одлуку америчке
Је у економском савезмичком Савету. У том периоду Америка, због које та добит у времену постаје нарочигодрагоцена, чини веаичанствене напоре п } т спсхс, који ке бити пресудни и дефинитивни. По силним напорима немачким изгледа, да пас још врло мало времена дели одтог великог тренутка — тренутка надмокности, ко-
ложаЈ аустрисккз: народкости. Мпоги догађаји еу се већ догодилз којн сзедоче, да више ке може доћн до споразума шеђу народностима. Беч је нарочито заражен ово!л клнцом. Тешко је доћн до дотаља, јер је граннца затворена већ десет дана.
ЗА тш ТРУПА Лондон. — Енглеска јс влада предузсла мсрс, помоку којих је у-
дипломације, да би се гштање јапанске интервенцијс привело крају. »Судбпна светског конфликта — пишс »Тан« — решава сс на истокуједнако као и на западу. Док се дискутује о сходности савезничкс интервенције у Русији, ствар Савсзника, тамо губи јсдну невидкиву бигку, која би ^могла бити одсудна у овом рату. Трсба делати по сваку цену»'
га између Оазе и Мприе. Кронпринчеве масе биле су принуђене да прекину својс напредовање пред огорченим отпором савезничких трз т па. Сит} т ација је у опште боља. Влада и врховна команда имају потпуно поуздање. Све с} г предузели да изиграју непријатељеве планове. Лондон. — (Званично) Врло повољно време дозволило је нашим авиатичарима да развију јаку акцију. Бачеио је 20.000 кила бомба на разне објекте нарочито на депое, жељезничке пруге, зграде и ста-
нице Армантиера и Роаја, као и на базу хидроплана у Зебриџу. Ссм тога наши аероплапи за бомбардован.е напали су на железничке станице и бараке у Треву и на станицу Мец—Саблон, као и на жељезничку пругу Картхаус, код Трева. Братили су се без губитака. Оборено ј'с 7 немачких аероплана и 3 балона, а три аероплана су пала ван контроле. 4 наша пема. Исте ноћи наши асроплани за бомбардовање поново су напали на сганицу Мец—Саблон и Тионвил, бацџвши 5.000 кила бомба са добрим резултатима. Сви су се апарати вратили. Жесгоко с.мо иапали и
катил шдес:
ф е љ т о н
ПУТ У РАЈ
ЈЈ
Лјмерп
се веома зачудп
- Добри анћели, да ништо ш;је већ мртав, и бијсте случајно погрешили Јсхићсн кад сазнаде куда П У Т ■ га водс; оп се збуни у
захнаљивањима, шго сс доиадс и.стовим спасиоцима; иријатно је увек, кад чоаск кога задужи, да нс на»1)0 иа незахпалност. Изнад кућа и палата, виш- ах од илатана из башта 11 јела по бреговима,
11а овс речи, опи сс не могаху уздржатк а да се нс насмеју. — Мислиш ли ти, младићу... — Да ми не по.пимемо... — Г 1 уг за рај? Лјмери, малко посгићси, јодговори: овиј — Опростите ми, добри •штачи пролажаху кроз нс-!. ш .). сли _ Ј а сам нам постаоескоплавет'нило,исветлост’ иио бесмислеио питање. °блака; опи ићаху такобр-ј обећавам вам да ми се а °> да ветар по))ед жел.е да то ие .). е ДО годити више. »Де за њима, би принућеп ) >ела К р И , а удараху по паДа се тога одрекнс и за У-' 3 духу, непрестаио; рамииСгац и се иза н.их задихан.',,^ шуме; брсгони, исчезаАли, ускоро, кад варош ваху у свим дубипамо; Ај«счезе, доле, у магли. Ај- мерн спази пајзад, изнад «ери се забрину. рблака, врх једне куле.
Ах! рече он у узвику од радссти, ми смо стигли! — Још не! рај...
— Пије тако близу као што ти мислиш... — Мрачне куће људи. — Кад будемо прошли... На десно од сунца, горе... — Кроз пламснове снсжне боје... — Бићсмо још миого даље... — ()д свстлећег нрага што га чувају... Анће.тн златпих оклопа. Ајмерн повика чнрсго стежући псрја божанских гласоноша: — Стигли смо, кажем вам! иа овој је кули рај, па овој кули гдс Билхслмина подиже рукавс од своје хаљине, бс.ве нсго ваша кркла! Анћели сс чуђаху све пишс и нише.
Шта! Лудо дете, ти — Твоју апћсосну' свад-
нећеш. — Да идеш с нама до стана... — Вечитих уживања ? — Ти нећеш, раван изабраницима. . — Које се бсскрајно уживају... — У светлости и музици... — Да видиш једииствену величапствеиост... — Чудноватих башта... — Где цветови, који су звезде... — Опијају светлим мирисима... — И мирисиом светлошћу. — Онс иебесно. челе,душс' — Ти нећеш, ме1> девицама... — Које еу лепши кринови од кринова... — Чији брак рлћа руже... — Ди избереш себи вереницу... — Која ће посути бесмртним сновима...
јбену постељу? Али Ајмери, копрцају ћи се. — Не! Ис! ја нећу да идем даље! Тада со анћели размакоше.управо наљућени што виде да он тако мало полаже па радости рајске, и, кроз ваздух, ои паде тешко на илоче, на врху куле Сломљеппх удова, разбивене главе, јадни Ајмери лежаше; к))в му течаше ин уста, из чела; осећаше да Ј.е умрети, и, по целом тслу, оссћаше таквс болове којс пе би никад могао замислити да се могу толико подносити. Аиј Билхелмина, расплетене косе, грљашс га око прата, милујући му ))аие, љубећи му крваве усне... »Ја сам до бро знао, речс он, да познајем боље псго они пут за рај.«
ШАЛА Н ЗДБАВА Странац: Кажи ми, мали, шта у овој варошнци парочито да се види? Малишан: Има. Иаш кпс.апнп Макса може да мрда ушима а Јулка клонферка има бркове. џ астроном; 1а сам дошао до уверења д.ч је месец важнији од сунца: месец сија ноћу кад је мрак, а супце дању кад се ипачс пиди. Послс кишс дсца та селу скупе се па улици и од блата пране [шзпс бине. Баш у томе пролани парох и пита децу шта раде. — »Зидамо ЦЈжву.« »Онда паирпвитс унугра н попу!« — »Немамо вишс блата!«