Narod
БР. 302
СОЛУ11, ЧЕТВРТАК 31 МАЈ 1018 ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по поднс. Штпипапија се налази у улици Коломбс орој 0.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.
Огласи и белешке наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број ().
т У
и
Док се француске идвих губитака, доноди емглсске армије боре|Савезнике у могућност, ваДчовечанском снагом да могу успешно иско-
л краЈшим пожртвован>ем одолевају надмокнијем непријатс-љу, дотле се у Француску искрцавају свсже снаге америчке, које треба да учсствују у побсди над Нсмцима. Министар амсричке марине изјавио је на једном митингу радни
ристити неисцрпне нзворе Америке у људстзу и материјалу. Једно значајно повећање у тонажи извршено је о в и х дана уступањем •100.000 тона шведских бродопа. Кад је век омогукепо и осигурано притицање силних америч
ке битке на западу не могу обеспокојавати ма оне и не давале за сада позитивно повољних резултата. Све ке бит ке бити добивене кад се 3 'спс не даги противнику одлучну битку и у исто време, не дати му да брзо по својој вољи заврши рат. Ту част и славу ито зздовољство, завршити победоносно рат, резервиш}’' Савезпици и за Американце.
чком у Пансилванији:јких снага, онда Савезвда ће кроз неколико ницима и Америци омесеци америчких вој-јстаје само дужност, да ника бити у Европпјих згодно и на време преко два милиона, иупотребе, и осигурају да су Сједињене Држа-!непрекидно развике саве у стаљу да пошаљу мих снага.
у Француску десст ми лиона војника.« Овом се изјавом до некле показ} т је шта нам може донети скора будукносг, и какве се промене могу очскивати у односу борбених снага на Заиаду. Најскорије иак зестн јављају приближну цифру искрцаних амсричких трупа IV Европу за врсмс месеца маја. Нека се и не овсрујс потпуно у ци>ру и тврђење, да се едсљно искрцава око 5.000 војника, ипак постоји факат, да је у току маја пребачено у Француску преко 400.000 савезничких вој ника и то добрим делом Американаца.
Бацили се ма и површан, поглед на резултате које је Америка постигла у времену од априла 1917 до априла 1918 може се и са те стране бити спокојан. Гигантско напрсдовање се опалса кад се види, да је од 9000 официра амер порасла на фицира за годину дана, а од 200.000 војника на 1,600.000; у марини исто тако од 78.000 људи пење се иа 330.000 људи. Рашћење се продужује још у појачаној сразмери. Ратни кредити су најочитији докази тога напредовања. Кредит од 1,500.000 долара пење се на дола-
Самим тим успелим Р а 691,000.000.
исталним искрцавањем оглашено је банкротство немачких претњи сасумаренима, који нису моглн постати »машина за свршавање рата«. како су то Немци огласили. Сгално обнавл>ање савсзничке тонаже, поред досадаш-
&АСАРИК 0 ВА АКЦИЈА Рим. — Стижу нове вести о покрету потлачених народности у Ау стрији. V северној Америди има веома јаких југословеаскнх ичгшкословачких центара, на које агитације у Чеш кој имају веома великн утицај. ПроФесор Маеарик,који је сада у Америци, изгледа, да ће преко Енглеске и Француске доћи у Кталију. Он је обелоданио једанлеппроглас, у коме позива влацира америчка вснска ’ _ 1 1 19[00(Ј о- ду с Ј е Д ињеннх Дрзкава да отворено призна права потлачених аустријских народа наслободу. Он убеђује америчке политичаре, да је Аустрија Ахиловапета Немачке. Чехо-Словаци почели су јаку агатацију, да увере Американце о своме праву наслободу. Њихова пропаганда даје одличне резултате, амерички народ почиље да схвата важност чешОваквим рашћењем и ко _ СЛ овачког ослођења. притицањем снага са- д ад С у се Американци везничкнх дефинитив-' ворили 0 непоштељу но је осигурана не са_ ј-ч е рниново 1 м, који је, мо могућност да се 1П рема традицнји аустснаге према противни-|р И ј Ске та ј не дипломатичким уравнотеже него ,је, наст 0 ј а0 да превари и да се надмаше. јвилзона. То их је најПрема оваквом стању више разјарило. ствари садање и буду-!————
Лондон. — И у Амсрици почиње да се осека потреба интервенције у Русији. »Њујорк Тајмс« позича, да се одмах пошаље у Русију један савезнички експедициони корпуе, ко ји би могао служити као концентрациона тачка за све здравеснаге у землш, које хоће да спасу Русију од немачког јарма. У истом смислу пише и Тајмсов дописник из Пекинга, који јавља да се реакција у источном Сибиру против бољшевика шири мефу свим класа.ма. Он тврди, да би Руси са одушевљењем примили један. савезнички експедициони корпус, који не би отишао у Русију да помаже неку политичку странку, већ да сарафује на успостављању реда и на одржавању безбедности. Они мисле, да би и мала савезничка војска била довољна да прикупи и доведе у склад растурене руске енергије. Кад би се почело у Сибиру, покрет би се постепено раширио у Русији и уза њ би пристале све класе, које
гериторлје, у које су Пем цн пре извозили производе своје иидустрије а из којих су узимали сировипе. Меморандум описује сад)шп>е стање спољне трговинс и предви1>а жалосие сгвари за будућиост. Кад после рата Пемци буду опет излазили у свст, наићи ће на мо]>е можн.е, а мало их је у Пемачкој, који о томе имају прави појам.
ПОСЛЕДКЦЕ КОНГРЕСА
тост бечких званичних кругова. Пота нарочито истиче: »Било би безаслено мислити да једна стара држава, као што је Аустрија, пс би могла за време рата имати средстава и снаге да угуши покрет. Агитатори треба да знају, да влада зна за њихове циљеве и да она не може бити изнена•ђеиа. Парод не треба да се брине због евентуалности од каквог револуционарног покре-
Цирих. — Бечки ли-та. Опасностза Аустри-
стови публикују дуге коментаре о Римском Конгресу и додају једну службену ноту, која показује вслику забрнну-
Ју ]е више у унутрашњим политичким дискусијама него у насиљу љу које би покрет произвео.« ЗАПАДНИ ФР0НТ
Лондон. — Ратни догшсник еиглеског радиа јавља: 11а сектору Мондидие Моајон непријатељев напад постизава тако слаб успех према крвавим жргвама ксје је поднсо да се борба може сматрати као врло важан успех Савезиика. Французи настављају да дају огорчсни огпор нај двама крилнма Вила. 500 заробљеника доказ је да непријатељ очајаза. У центру напредоваље од 6 миље, које је непријатељ постигао у првом налету,
други дан је продужио још глсдцју да реагују про-| за 2 миље ца једнои в Ј рло уском фронту. Али ове вр-
тив бољшевика.
УИНШТЕ&Е ТРГОВИНЕ 10 огра “ ичене добитке ’ и . _ до сада без\ т спешие, неприЦирих. - Један мемо- Ј атељ јеплатио тако скупо,
рандум вароши Хамб} т рга о трговини у иностранству нризнаЈе, да се пројекат непријатеља, да унишге немачку трговину, приближио много више осгварењу него што то многи и замишљају. Само се у теорији може тврдиги да би Русија, Балкан н Турска могли
да је напослетку био принуђен да доведетрупепринца Рупрехта, које је тако брижљиво чувао у рсзерви. Ово је чињеница од велике важности. Пепријагељ овом офанзивом имао је циљ, да се приближи што внше Паризу, али према првим ре-
донекле заменити огромне зултатима борбс, он ћемо-
рати или да призна свој пораз и да одустане од предузе-ћа, или да ангажује трупе у таквом броју, који •ће компромитовати његове оетале планове, које је већ припремио. Париз. — Битка се развила до крајње огорчеаости. 11емци су увећали притисак на целом фронту и употребили сав напор да сломе јаки отпор противника. У том циљу су аигажовзли нове снаге и извршили бесне јурише, које су јуначки француски војници задржали, уступајући тек незиатно терена и напоссћи нападачима огромне губиткс. Немачко напредовање било је нарочито у центру и на десном крилу. Па левом крилу непријатељев је неуспех погпун. Французи су задржали све своје положаје између Курсел и Рибекура, упркос поновљених немач* ких јуриша. Ако се упореде ови резултати са онима које је непријатељ постигао, у истом размаку времена у пре-
Ф Е Љ Т О Н
Еп. нехов:
?Ј
НЗ БЕЛЕЖАЕАЈРГАВА ЧОВЕКА ^ Стенице, мислећи да је на улицу. Још много чсга *астала нсћ, измилише из бешс, о чсму не смсм да Са сјих ћелија, и стадоше вам причам. Уједати оне који спаваху.ј — Ах, страшно! циче Вакон, којн је у то време разнолике девојке. Ах, “°зио краставцс из баштс,!то је ужасно! Јплашен скочи с кола и са-Ј — Дамс, осматрајте ! ‘1'и сс под мост, а коњи довикујем им. — Преме је
"У зађоше у туђе двори1цге > гдс краставце поједоШе свиње. Активни чииов-
скупо: А сам хитам да измерим дијаметар — Сетих се н ик, не ноћивши код сво- ! крупе, и зверам за рање1 е куђе, већ код »комши-^ним официром. Он стоји Ц ицс«, излете у једном до-ји иишта пе ради. оделу и, грунувши ме- А шта ви? — ничем. % гомилу, продера се див- А круна?
**ИМ гласом: Спасавајте
се,
ко
— Погледајте ме! пуће она нежно.
метају му посао. Узимам оловку и бележим време на секунде. Ово јс важно. Бе- О, ово већ превазилази лежим географски положај сваку шалу! Дозволићете, осматрачнице. И го је важно. Хоћу да измерим дијаметар, кад у тај мах Маша ухвати ме за руку и рече: — Ме заборавите, данас у 11 сати! Отргох руку и, рачупајући са сваком секундом, хтео би, да продужим осмаграње, оли Варја, као помамна опст ме хвата под
да овака игра са човечЈпм стрпљењсм можс само зло да се сврши. Пе кривите ме, дакле, ако се што сграшно деси. Никоме не дозвољамам да се самном шали и подсмева и, Бога мп, кад се ражљутим, не саветујем, да ми ико прилази, свс ће их ђаво однети! Готов сам на свс! Једпа од девојака, веро-
руку и приљубљујс ми се ватно примстила јс по лј уз бок. Оловка, стакла, цр-јцу да сам раздражсп,
тежи, — свс то вал>а се на трави. Ђаво да зна пгга је то! Време је да зна ова девојка да сам пргав и Да,,
рече, евакако с. намером да ме ублажи: — А ја сам, Николај Андреич, нспунила вашу по-
Он слеже раменима, и немоћан очима МИ указује ^ЗДе! јна своје руке. У јадникајсебе. Миогс домаћице, чак п на обема рукама висс ра-, Хоћу да продужпм ио репом. М1!| Де, лепе, пробућене шу-јзнолике девојке, у слрДХЈЈпомрачсње се вс ћ Лаир ! и тако оцг Мок , бсз папуча излетеше прил.убљују се уза њ и о-.шило.
овако нагло, за час побс-јруку. Осматрала сам сисним, и тада ие јамчим за савце. Видсла сам, како сс једон сиви пас гоиио за алп мзчком, и после је дуго
помрачења ни
ша- каких резуалата. Идем ку•ћи. Благодарећи киши не излазим на балконић да радим. Вањсни официр одважио се да изађе на свој балкон и написао је чак: »Родио сам се у....;« и сад гледам кроз прозор, како га јсдиа од разноликих девојака прати. — Радити не могу, још увек сам л>уг, и осећам како ми срце лупара. У павиљон нећу. До душс непристојно је, но дозволићете, како ћу по киши да дођем?! У подне одбијам писмо од Маше; ирскори, молба да дођем у павиљон, пише ми иа »ти«... У час по подие друго, у два треће иисмо... Треба ићи. 11 о пре иего што бих отишао, да размислим, о чему ћу да говоримс њом. Поступићу као коректан човск. Казаћу јој, прг.о, да палуд уображава да ју волем. У осталом овакс сгва-
ри пе говоре се женској. Казати женској: »ја вас не водем« — неделнкатно је, као и рећи писцу: »ви лоше пишете«. Најбоље, изложићу Варји свој поглед на брак. Обукао сам капут, узсо кишобран и одлазим. Знајући свој пргави карактер, бојим се, да не бих рекао што излишно. Стараћу сс, да се уздржим. У павиљону чекају ме. Пађа бледа и уплакана. Спазивши ме, цикну од радосги, баци ми се о врат, и прозбори: — Једва једном! Ти се играш са мојим стрпљењем. Слушај, сву иоћ нисам спавала... О свему сам мислила. Менн сс чини, да када те боље уиозпам..., заволе•ћу те... — ( вршиће се —