Narod
; • Т> 0^0
солун. уторак лули ипх год.
БГ’0.1 15 ДКПТА
»1 ;ирод« иапази ссакога данл по подне. Штампај-пја се идлази у улици Колг.мбо број 6. Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ.
ГОДИМА II. —г—итм.1 БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукопкси се ке вра-ћају.
Огласи и белсшке наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 6.
рЈЉс
н
До с к о р а )едан од рај м ирниј и х фронто ва, Солунски фрокт, почео привллчити пажњу Џко војних ауторитета тако и штампе, у (шштс, и савезничке и аепркјатељске. Док на једној страни гмамо, преко Париза, званичне извештаје ауггријске у којима се признајс пораз, који су претрпеле непријатељс.чС трупе у Албанији к »гдс операције савезничке војске заслужују нарочиту пажњу«,—дотле и парискилистови, »Фмгаро« и »Матен« са осталима, погвр-ђују важност тих операција, јприписујуки им могуће и врло значајне последице. Као што се види опажања су ис.та, ма да ,се са разнихтачака посматра. И, још јуче, заузеће Берата дошло је да то к ]аче потврди. Десно крило непријатељског солунског фронта, као што је познато, било је поверено аустриј ским трупама и из војних и пз политичких разлога. Донекле, оно представка претензије Аустри^наца у том крају. Сем гога помишљало се и на ранију агитацију, ссја Је имала за циљ да сузбије оно што су И
ју, Југословенима, да кле југословенске дивизије, талијаки ту за себе }'• им Савезници донрссто јест10. и 12. прешлеПја-
чинили. А иитање снао- слободу и правду«. 'Јр* Јевања тих трупа и ре-ј затквна близина помор-; ских база на Јадрануј
Паризијен«, дзојаке резултате. Прво, они ремете стабилност цеитра солунског фронта, где су Бугари, и то каравно, у корист Савезника, и друго, дпју прилике Аустријанцима да утврде своју најскорију репу т тацнју са Пјаве. За нас ови успеси и*Ј мају нарочитог интереса, и као догађаји у непосредној близини наше земље, и као могућност, да се једном од наших верних савезиика, Есад Паши, да шире, и тиме и успешније, поље рада. Немамо претензија да предвњђамо м о г у 'ћ е стратегијске резултате ових операције, ако се оне у овом темпу и снази буду развијале, али, без претеривања, може се рећи, да оне чине једну могућност више за наш скорији повратак у Србију. На крају, овде има места и предви-ђањима једког познаваоца прилика дуж Јадрана. У једном југословенском америчком листу речеио је: »најзгоднији ударац могао би се Аустрији задати са Јадранског Мора. Ту би секрозједан продор могло реки, нспосредно и живом реч-
псзу хг у Плозднву на-јречено, да је 12 дивизија ио је ПОЗДрављен посадемонстраната је про-.такозвана »ћаиолск.т диви- клицима: Живео крал. лазила улидама внчући зија.« Није истина. Тако-јПетар! Живела Италипротив Немацаи Немач-јзвана »ћаволска дивизија« јд! Живсли Савезници 1 ке. УСоФијије маса па-‘је Ј2. која није никадабн-' пала нзмачко посланс- ла на Пјави, а која је већ
тао и морали су намачки Еојннда прискочитд у позтоћ да заштите посланство, пошто су бу-
неколико месеци на висоравнима. Затим је чланак тврдио, да ово ћаволско име дола-
гарски зојкидн одоили зи то ј дивизији због њеног да то кззрше. против италијааског беса. ј. 7 Пловдизу је некс-.рЈ^ то не сто ј и> Ј а ј е ди _ лндо Нехгаца Ј бкјено и аиз .,ј а добила имепридаруненачкомЈе консулату ским маневрима 1910, К ад био избко пожар. . , . 1 Можта Бугара „ро. ЈеФраиц ф ер»ина и д, ввди' ши да Је од два дана мар тиз Немачкв све вкше Ј 1 расте —каже »Будапештн Хирлал« — к на немачке примедбе бугарска злада одговара, да није у моћи дато спречн.
ша та дивизија превалила 118 километара, узвикнуо: то је »Тајфелдивизиов« (фаволска дввизија). Тада је њен командант био Боројеваћ.« Натим Уго Ојеги додаје: »Знајулиоии
ског одбора Анте Трумби'ћ и цела српска колонигја у Риму.
Комоидаит југо-словенског добровољачког одреда, који припада армији на Грапи, упутио је следећи телеграм: »Југословенски одред, у братском друштву италијанских, чехословачких и пољских одреда прослављајући рофеидан краља Петра обновио је осећаје сзоје дубоке оданости заједничкој ствари«. Рим. — Приликом ро'ћендана краља Петра, у Риму је била свеча-
СОЛУИСН’ ФРОНТ
Ркм. — У последњем свом чланку један болоњски лист учинио је омашку помињући непријатељско д р ис ањ е југословенских аустријских трупа прсма Италијанима за време последње проп-але аустријске офанзиве, и довео то у везу са акцијом V корист потлачених народа. Због тога италијански комесар у централној комисији за пропаганду код непријатеља, Уго Оје ти, упутио је том болоњском листу ово лисмо: »У вашем чланку се тврди да су »две Хрватске, да
БУГДРИ И НЕГЛЦ!
свакоЈако су руководи- ( Ци Р дх. — »Будапеш.ш Атстријанце, да оваЈ ти хирдап« објазљује, Јео фронта за сеое за-Јд а С у уВугарској изби|ли нереди протиз немач-
:у код Сан Дона, и опасно загрожавале Тревизо иеколико дана«. То није истина 10. и12. Аустро-Угарска дивизија састављене су из
Рим. — Сви листови на широко коментаришу италијапске операције у Албанији. Констатују се, са задовољством, симпатије у коментарима савезничке штампе, која је дала операцијама праву њихову вредност. Дознаје се, да се аустријске трупе концентришу на положајима код Елбасана, који домикирају д о л и н о м Шкумбе, да би одбранили равницу Драча. Исправком италијан-
на служба божја у руској цркви. Присуство1 вали су бивши рускијскелиније задобили смо ко и овакве неистине пв -1 Ј | ТО а ( . ј :амбасадор Крупенски, 1800 квадратних кнлошу, да чине услуге непри- 1 • 1Ј 1 . Ј . Ј • ’. председник југословен-метара терена. јатељу, знвју ли оии да •ће ' Ј ‘ г Немци и Маћари ове вести докети у својим лаеговима најкрупнијим словима, и да ће се растурати у листи- Лондон. — Како је по-|шевизам држи широм оћима по аустријској вој- знато> пре неколико данајтворена врата гермаиизму, који постепено заузима нове руске крајеве надирући ка Истоку.
сци ?«
ЛОГАЂАЈИ У РУСИЈИ
била је величанствена мзА I? нифестација уХарбину, где ШУ1 ДГЛиШидУ С У Миљуков и Гучков о—:— 'бразовале провизорну влаРим. — При једној|ду. у манафестацији су уиталијанској армијској честзовале спе организакоманди један одред ју-|ције оног краја као и пугословенских доброво- тници, којн су се ту заљаца славио је рофен- текли
Војска је бољшевичком пронагандом потпуно унишгена и није више у стању да сз одупре немачкој акцији, која иде на то, да (војнички, политички и е-
дан српског краља Пе-ј Том приликом изгласана! кономски завлада Русијом. тра. Били су присутни је ова резолуција:
представници чешких, пољских и румунских добровољаца, као и неколико италијанских, енглеских и српских официра. За време церемоније изводиле се јуначке утакмице. Измефу самих добровољаца, који носе своје карактеристично одело, раздељени сумногида-
Немаца, Пољака, Русина и нешто мало Чсха, као што'Р 0ВИ » к0 .! е .1° ПОКЛОИИО ( се може чигатн у регисгри-1 комзндант армије. 1 оУспеси савезнички ујкиг елеменати., које Бу-ј Ма заробљеничких логораЈ в °Р италијанског пуАлбанији имаће, како ( гари оптужују да ихмо-јпри Ш армији. јковника команданга из-_ Депо констатује »ПтиЈре глађу. У Софијп, Ди-| У истом је чланку такоће ви1јачкихбатаљона,бур- стоји се у томе што бољ-
»Велики број руских грађана, представвика разних група и социалних и политичкихорганизација,због терора, која врше бољшевици, састао се у Харбину да ислита садаатњу ситуацију у земљи и донета је ова одлука: Бољшевизам, који тлачи Русију, потпомаже Немачка, која Ј'е притекла том среству пошто је изгубила наду да победи руски народ на бојивм пољу. Трагична страна ситуације са-
То је опасноет која прети не само Русији већ и савезницима. Савезничка оружана помоћ једино ће моћи задржати поход Немаца и допринети моралном оздрављељу руског народа, потпомажући стварање једне нове руске војске што би била великд корист за све Савезнике у њиховој борби против немачког милитаризма. .Тапаи, наш суеед, једини је у сгању, да нам уз сарадњу Савезиика пошаље трупе. Упућујемо Савезни-
«. федоров:
Ф Е Љ Т 0 Н
П Р И Ч А
/л
Ка заласку сунца, они су Мпли у парк преко Мастирског трга. Требало избирати где је сувље, 9 стазе су често биле тако ?скс, дд вмје незгодно би'о нћи једно поред другог. Он пусти н.ену руку и °ка поће напред, придржа^јући мало сукњу десном 'уком. Њена фигура, танц и њежна, изгледала је ^тово дечја. Особито у Иима л раменима, било миого девојачке кра«Ле. Она је ишла тек мало 4 У*ајући се и напомиња•^ је витку, пролстну гран ћ У њој је било нешто слично томе пролст«ом вечеру, баш као, да је
1 она носила у себи његову душу. Он погледа на све унаоколо и на љу, и нијс могао задржати свог усхи•ћења. — Погледај, како је дивно! Мени се чини, да свс ово први лут видим. Она се заустази, погледа и просто одговови: — Кад сам с тобом, све ми се чини, да никад нисам видс-ла тогл, или, видела сам, но не овако. Од сутона, који се увек особито засвстли пред сумраком, тако се засветлило и љено лице и њежно светло блистало је у очима, трептало на угловима усана и гаснувшим пољупцем
дрхтало у кос.и, која је је са сваком гранчицом устидљиво одлазила од сле- пијао у себетс неисказане поочиица и врата под о- преливе боја
круглу капицу. Право пред њима био је женски маиостир, опасан каменим зидом и округлим торњевима. Од сутона се све осенило л.убичастим тоном, чак и само блато на тргу и пут око манастира, свс се исто тако лацрвенило. По л.убичастим облацнма, у којима се сутон светлио као златне провале и пруге, цео се град представљао као привиђењс. По дану безлични •горњсви и зг.онаре, руменили се тако лако и ваздушно, као да су хтели полетити у висипу и слити се тамо с облацима једнакс боје. Али, особито нрекрасан и њежаи у тај минут бејашс парк. С још голим дрвећсм, но које је већ успело оживити, парк
И она је казала с том наивношћу: — Знаш лл, парк је сада свет... После неколико минута, кад су ушли у њега, сутон је некако од један пут потамнио, и то опрсделење било је непојмљиво, но тада се о парку пије могло лепше рећи. Зато се сада парк испунио радосном и важном тајном. Од покиснуте земл.е у алејама, од голих, танких гранчица, и угрејане преко дана коре дрвећа, излазиоје чист, једва осетљив мирис, који је слатко узбуђивао; таки ксто пролетњи мирис излазио јс из љених груди, кад ју је он први пј т т пољубио. Овде су могли ићи једно поред другог.
Он је узе испод руке ијкоје је оживљавало, као зао она, као да је одједанпут дух причвршћен за земљу прирасла к њему, а оп је и у немоћним трзајима по-
по свему телу осећао пеобичиу лакоћу и свежину-
Обадвоје су иетовремено вајући вечерн.а светла на
ступали по влажноЈ зсмљи која је била посута песком и угибала се мекано под иогама; било је тако лако ићи, дајесваки корак принашао физичку насладу. Гране се нису мицале. Њихова мрежа са страна и иад њима, чинила се бронзаном и кроз њу се расијавао, мекани, влажки СЈ г мрак. Сад је њено лице мало поруменило од су мрака и од тога пије било више рветло и јасно, на лротив, постзло тајанствено. Небо је било још светло и пуно зеленкасгих и наранџастих светлих псга, а у иарку је већ било тамно. 11о каткад су наилазили нутем на дрво обрасло кором,
кушава се ослободити. Ишли су полако, исчеки-
небу и земљн. Први се показао месец са звездом. Срп месеца био је танак и прозрачан, као од кристала. Ол се још није сиетлио и звезда је гакоћер била слична комадићима кристала, или на задрхталу капљицу воде. И месец и звезда стајали су управо над заљубљеним. — 0 чему си се замислио, мили мој? — љубоморно га упигала, кад је он бацио поглед од светала земље на месец са звездом. Он нијс одмах одговорио: — Наставиће се —