Narod

БГ. 310

СОЛУН, УТОРАК 10 ЈУЛИ 1018 ГОД.

ГОДИНЛ II.

БГОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« иалази свакога да на по подне.

Штампарија се налази з' улиди бо бртј 6.

Коломбо број

Власник КРСТА Љ. МИИЕТИЋ.

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не враћају. Огласи и белсшке напл.тћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (5.

Велики догађаји сгварпју вслике људе. Ова изрека могла би се потпуноприменити на Клемансоа председиика министарског с а в е т а у фронцуској. Само за н,(Та се може реТ,и да је и пророк. У будној бризи патриоте, који свом жарком љубављу воли сноју земљу, он је у пише махова правим пророчким надахнуТем предвиТао ове догађаје, исвусвојусилну енерги ју, своју пламену реч и оштро перо употребио да их отклони, и да отвори очи свима патриотама, и да их све позове да се прикупе и буду готови за одбрану своје отаџбине. Још у мају 1913 он јс писао: »Под изговором да се осигура од нашег напада, Немачка Те продужити наоружање све донде, док јој се учини згодпо да сврши с нама. Ако је катастрофа неизбежна треба да се спремамо, да је дочекамо неустрашиво. Ето зашто сам вољан да помогнем влади,да добије од парламента срества за одбрану која тражи. »Док се ти разоружаваш чујеш ли рику топова с оне стране Вогеза! ? Пази с.°! Исплакао би сву крв срца свог, а не би могао пскајати свој злочин. Атина, Рим, — највеТа дела прошлости беху избрисана са лица зем љиног онога данз, кад им страже нс беху но својим местима. »А ти, твоја Француска, твој Париз, твоје

село, твоје поље, твој пут, твој поток, цела та гомила историје из које произилазиш, дело је твојих предака, све то, — је ли све то ништа? Зар тако безбрижно хоТеш да предаш бесу непријател,ском душу, која је твоју створила ?!« Најззд трсба се сстити поред ових пророч-

ментарног живота, он је још у почетку бележио сјајне успехе и осетио сву сласт победс. Од њега су стрепили како ониу парламенту, тако и они на министа рским фотеља ма. Његова јасна, кратка и ошгра, а кадкад и заједљива реч, његови »ударци маља«, — изазвали су дивљење и страх. Кад није био на власти његовим страшним оружјем, пером и реч

ких редова и онога ш го ју, обараше немилостидиректор »Слободногјво следбенике, каошто Човека« писаше у мајујје рушио предходнике. 1914 г., — он се не о- У ту борбу уносио је

даваше, као многи други, сновима привидне сигурности. Он је знао врло добро да немачке социјалдемократе иеће спречити рат и да ће се придружиги пангерманистима да помогну ствар немачке превласти — »1)еи1сћ1апс1 иђег а11ез.«

сву снагу, коју даЈе чисго убефење, да сс ради ираво и за доброогаџбиае. Али се нађе, да та снага личи на свирепост и Клемансо доби надимак »Тигар«, који му за увек остаде. По објави рата удвојио је своју енергију. Набрајаше погрешке,

»Социјалисте с оне откриваше неуредности стране Рајне нису били и злоупотребе, исмевапитани за савет, нити шс немарност админиће пак бити, и кад вар- страције. Сви ти напаница б} 7 де синула, при- ди, кадкад и сувише осталице социјалистичке штри, беху увек надахкао и осталих странака, нути жарким патриотпримиће или -ће бзрским осећањем. Патриота, — то је став у коме се појављује, кад га неодољиво јавно мнење и ток догафаја доведе на власт. Енергија овог старог борца, његова вјјсдно-

трпети офанзивни рат кајзера и иоћи ће на француску границу наоружан топовима и пушкама....« Овако је могао говорити човек, кога је љубав према зсмљи својој и своме народу извела из мрачних и сит них догафаја свакидашњице и пророчкомсвеглошћу осветлила му будућност. Његова педесетогодишња политичка борба учинилаје, да га цео свет већ зна. Сграховит и енергичан борац, вичан борбама парла-

ћа, његов моћни рад напо]) његове заповедничке воље, полет који ареноси на народну одбј)ану, његово спсже и младићско срце задивљује свет и оправдава нзде у њега полагане. Због свега овог, треба разумеги са каквим су добоким осећањем францускипобедоноспи војници предали Кле-1Кеманда, и стигле су

мансоу цвеће у једној чаури топовској, гсад је био на фронту код војника 'ђенерала Гуро. »Тигар« је био Пророк. Његов звучни глас оглашава победу и подиже храброст фанцуског народа. Његозе оштре канџе растргнуће како спољашњег, тако и унуграшњег непријатеља. » \ ’ НОШЕНОВЕ кзшг Рим. — »Ђорнале д‘ Италија« доноси разговор са Денисом Кошеном, који је с а д а на италијанскоме ћроиту, о важности италијанске победеиа Пјави.Кошен јс казао: »нас Французе задивљује победа, коју су однели Игалијани нпд јаком аустријском војском. Ми се њоме поносимо у истој мери, као и нашим побеДама на Марни и Вердену. После изласка Русије из рата, Сиоразум је морао да издржи напад свих непријател,ских дивизија које је непријатељ пренео са исгочиог фронта. Италији је био намељсн те жак удар, који је она отклонила својом епекотл издржљивошћу. Дакле, ја се не устручавам да признам, да јс италијанска победа отворила нов низ среКних догађаја у судбини Споразума. И галијанска победа много је допринела коначној победи, с тога споразум треба да буде захкалан Италији. ф и а о н а Лондон. — Све је очевидније, да је Финска Јзешена, да ради за Немачку. Финске су трупе већ почеле офанзиву према Мурманској железници у правцу Кандалакса и

10 километзра од пру-!кви није била тако славна ге. Фински диктатор као штп и сами бољшевиСвинхуфвуд је отворе-

но изјавио, да Финека мора анектовати источну Карелију. Сем тога финска је влада позвала под 0 ]>ужје ^ класе од 1892 и 1890 и рекпирирала 8 руских торпнљера и 7 пароброда са по 0090 гона сваки, који припмдају руском црвеном крсту, као и царски санаторијум у Кали, који је намењен да постане војна болница за време скорих операција.

ИЗ РУСКЈЕ Лондон. — Док бољшевичка влада растура взоапредне коминикејс о победама против устаничког покрета, с друге се страие сели из Москвс у Муром Ово премештаље бољшепичке владе мећутим показује, да бољшевичка победа над устанииима у Мос

ци изЈављуЈу. Муром је мала варош од 13.000 сгпновчика у владимирској губернији, на 230 километара источно од Москве. Сигурно ј’с положај лељмииста све тсжи. Више нереда и демонсзрација било је у Петрограду против бољшевика. То изводе радници иарочнто из Обукоае и Путилове фабрике, који су више пута поаивали револуционарне социалисге, да их воде против б( љшсвика. Поводом •гога путници, који су стигли у Шгокхолм из Петрограда, доносе вести о једној правој битци измећу више стотина војника црвене гарде и радника, предвоћенпх од чланова странке револуционарних социалисга. Радници су заузели арсенал Парски и внше сати су се борили против црвепс гарде, која је у 7 спела да их савлада тек онда, кад јс управила пољске топове против арсенала.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Лппдон. Ешлеска жаа штампа поздравља с. одушевљсњемпротиз напад којим је управљао •ђенерал Фош, као једзн од најсјајних иодвига овога рпта. Овај нротив напад може се упаредити са чувеном битком иа Урку из 1914 врло тешко, да снабдегод., коју је тукао 'ђе-јвају намирницама свонерат Манури, и која јс трупе дуж Марне.

железнички чпор будз под француском взтром, дотле ће Немцима бити немогућеда преносе огромне количине материјала, потребног за напад на Париз с те стране. Исто ће им тако бити

Је довела до пооеде на Пзриз. Марни. Ђенсрал Морис у Т0К у

— (Званичио). ноћи непријатељ

пише у »Дејли Крони-ј Се ограничио на артиље клу,« да је против на- р И ј СК у акцију северно од пад Француза извршен на делу немачког фронга, на коме се приаремао напад на Париз. Французи сада пот пуно доминирају Соасоном. И докле овај ва-

Урка и између Марне и Ремса, а нарочато јако у шуми Куртон и шуми ди Роа. Између Урка и Марце Французи сусломили јаке непријатељске кон-

Ф Е Љ Т О Н МОРЖ Д‘ ЕСПДРБЕС: ПОКЈШЧЈИЗ ПОНОРА На један пут цео плато, двоје, калуђер је јечао, на коме се јунаци гушоху. страхом унезверен, главом попусти под љиховим но-Јмећу шакнма, он бешс угама и ти се несрећници про очи у недоглсдну прострмоглавише у амбис. ваду. — 400 мојих л.уди, доба-ј — Даклс, свршено? проци Неј. јмрмља један официр. — 1(НК) наших, додадеј Неј задрхта, подиже се и ћелингтон. Има ли средст .даде руком знак. о0 гласона и начина, да их прона-.па грмнушс у исти мах : ^смо, те да спасемо 6ар| — Ој, ој! један део тих јадника. | Беху већ спустилн 400 Једноврсмеиим покретомметара конопа, још је. врглаве управише сви своје,ло мало п]>еостајало. Све погледе у кзлућера, као да;се утиша у очекивању. С У хтели, сваки за својеј После неколико ст])ахољ удс искамцити што по-јвиго мучнкх тревутака донољнији одговор. Али у|пре из понора војников

Сви зауставише дах у грудима и унсзвереии очекиваху. Најзад, зачу се из дубине поново глас војников: — Чујем људске гласове... али далеко... далеко... З’звик... увек те исти... спуштпјте још. Попустише и последљи метвр конспца, чији крај завезаше о један велики паљ. Чудновага ватра прождираше гркљаи спих присутних. После неколико трснутака поново одјекну глас из^ дубине: — Не може сс више силазити! Још чујем узвике... вичу... Нетар заглуши глас. Оно што је довикивао гренадир из дубине помеша се на једном са другим једним шумом, шумом, који

шта

том треиутку опазише са глас: Сад тек чујем, спуш-је долавио из таме, изпроУжасом како калуђер паде штајте и даље

На колена и отпоче се мод ити Богу. Превијен на

Попустише још иеколико метара. Ианово застаде,

вале из бездана. Пеј се наже надурвином и загрме:

— Војниче, шта чујеш? — Стотину гласова као вихор одјекну: — Шта чујеш ? Као бесна олуја одјекнуше гласови пут бездана, стене их прихватише, па их намах одбише као ударцима руке и сјурише их у понор. Мастадс поиовни тајац. Као у цркки, кад сксшгеник износи свето причешће, тако се и сада све главе погнуше око калућера, који се и дал,е клечећи мољаше Ногу. Оно што сви очекиваху да дође из понора, то беше одговор вечности, одговор царства мрака. И заиста, војник обешен о копопцу слушаше нешто, јер дуго и дуго после тога његов аветињски глас одјекну из поиора, али та-

вичу? ко далеко, да беше изгубио људско обележје... ...Чујем... чујем да кличу: Жнвсо цар!...

ИОВА ИНЖА Изишла је из штампе студија Мнлутина К. Месаровића индустријалцп: »Ккономска организација Србије послс рата«. Садржина је ова: Проблем снабдепнља. Политика снабдеваља. Органнзација снабдеван.а. Организација привредногпреставнишгва. Организација пољоприв]>едне производље

кредит. — Пољопривредни кредит. Организацијс индустрије и њепог кредита. Емисиона банка и регулисање валуте б) Санирање кредатне кризе: Регулисаље главнијих одиоса. Подлога ликвидпције. Акцелерато])и п])одук 1 ианости.Механизам ликвидације. У овој кљизи нисац претреса најсавременија наша привредна питаља и износи мисли које треба да ин • спиришу нашу економску и социјалну реконструкцију. Стога сви они који се интересују тим пигаљима треба да обрате пажљу иа

Услови овЈ__студиј У .

организације. Имоппнски ПРКСЕЉННА КЊИЖАРА. односи — пачини обраде.!^ Р пска књижара М. РистивојсСистематско подизање глав-|" и1 ' а п Р ессљеиа Ј е д0 самоГ |Ссркла франц}-ског улица идуННЈИХ пољоприврсдних гра- Ки од Беле Куле ка Марсовом на. Организација пољопри- ПО л>у, с дсснс стране бр. 6. врсде. Кредитна криза: Органи-

зација кредита. Трговачки

»НАРОД« прима огласе по у»»ореиоЈ цени. —