Narod
БРО.Ј 370.
СОЛУН, НЕДЕЛзА 19 АВГУСТ 1918 ГОД.
ГОДИНА II.
БЈМ)Ј 16 ЛЕГ1ТА
»Народ« иулази свакогз даао полне.
ЦЈтампарија се малази у улиив Лџо
Власнив КРСТА Љ КИЛЕТИТ.
1>РОЈ 16 ЛЕПТА ••'кописи се не врпћају.
Огласи и белешке наплаћују се по погодби.
* едакцијајс у уллци Коломбс орој б.
Ш МШСТАРСТВО ппш (ПОЕОДС1; ЈЕДКЕ НОћФЕРЕНЦМЈЕ, 13 АЕГУСП 191В>
'Ш'
I ју век встакаутом и у Цигање о организа- јаваостн цледираиом |,;и 1-анмтета, једио одј в јистакнутијих пита| 19 н.ние будуке држаџ организације, до| ц10 је најзад да се н 0} стране званичних 1рЈаваих фактора појМ и проучи и да ■етражи његово што " авилнијерешење.Мо
питању о образовању код нас Министарства Здрав.1>а. Покретано код нас већ раниј.чх година и пре рага, не одвећ сре-ћно, — оно је у току рата остварено, и.ти је на путу остваргња и код неких великих европских наро[<се жалитм што се, да. Пример њчхов мојо толика друга акут- ( же нам биги само јед-
јапитања нашег др- но од јемстава за цваог жинота, и оао тову оправданост.
гоЗа- IЈоста доцкан Јавља,;иста, ако ]е здравље Пиожда у дванојестомтрафана једна од главчасу, можда ве-ћ поштојних брига државце орпрошао дванајестиЈганизације, као и аротас. Можда је и иао.света, трговина, агри питање требало знатно култура и т. д. не мо-
раније не само поставити но и решчти, и ва његово извођење иеЕ све припремити, све учинити да се приступи остварењу иостав1^них и решених зазатака. Но будк.чо за1ВЗЛНИ надлежнима што [су ма и у последњем часу схватили и прихватили о»ај проблем, и што се обраћају на лекаре као најаоззаније да о оргавизацчји сааитета даду своје мишљење. Настанимо сви да надлежнима дамо сву своју искрену по моћ, своја најбоља објективна мишљења и савете и своју најпреданију добру вољу за решење питања које
же оити сумње, да 'ће та брига бити најефакасније, најцелисходније и најекономније во^ена, ако буде поверена једном нарочитом великом државчом фактору, који 'ће својом важношћу, као засебно аутономно министарство, мо'ћи да одговори аажаости саме те гране народног живота, а ие-ће је остављати, као досад, да буде спореднн аднекс и споредна брига других ресора, где је често сваки рад еанитета бивао парализован, обично стављан на последње мест.« VI тако доводио до бедних резултата ко-
тацију у погледу орга- грађански санитет Анизације санитета у мерике могао дати посвима државзма. Што,,требну санитетску орсе код овако дугог, ганизацију, преносећи тсшког,изнурљизог рп-се и прилагодивши се га здравђс војсака и за велике циљеве рата. народа одржаза повољ- у овим најтежим врено, заштићено од оних менима искушења по»бич-ева нзродних«, ко- каззло се несумњиво је су у ранијим рато- д а је само у хармоиичвима чаниле заразне
ји су нам ]ош сувише је, будимо горди у том у свежој успомени из газнању, много шире блиске прошлости. но лично питање по-ј }’атна искуства мејединаца, много шире.њају и у овом погледу но сталсшко лекарско, многа стара, [>'ђнва но које јејсдно велико на-;ухсорењена и тешко отше државно и нацио-јклоњива мишљења. Не нално питање. сумњиво је да су она Као државно питање са свим битно утицала оно се скристалисалоЈна правилнију оријен-
болеоти, то се лма ари писзти било стварном било ма и само формалном пбдложењу свих људских маса сталној, сконцентрисаној санитетској контроли, и томе што је санитет стављсн у службу своме главном цчљу, који се у добу мира често губио из вида пред са свим мањим и според нијим иитересима. Треба истаћи да сејда да покаже сву ево]у улога коју је у овом 1 «ажност и делатност. рату вршио и вршијСтварање јединствено гра^ански санитет, по-јаутономне санитетске казала тако велика да се још не може довољно оценити. Цкзилни санитет показао се несумњиво не само на висини свог лекарског позива, него је пссведочио и своју апсолутну способност да најефикасније потпомогне војни санитет у његовој тешкој специјалној функцији. Није само пример Србије тај где су грађанскк лекари показали се у војно) служби сасвим дорасли и равни својим војним друговима; убедљивији је "још пример Енглеске, где жене лекари својим организацијама, и грају у овом рату врло видну и похвалну улогу; и можда још уоедљивији и нзјсвежији пример Америке, где се у току од месеци створила огромна оојска, за коју је само
аом дејству свих сани тетеких организација Ј а и пож&р*. аа развнм пајвиша сума корисног рада. Баш то искуство изгледа, учинило је дч се и у вслаким државама бпло оствари бнло најозбиљниЈе пројектује стварање једног ауточомног, централног санитетског тела, уоблику Министаретва Здравља, које ће иматп и после рата да траје, или боље рећи, тек тд-
8 августа в ноћу зз- пао у пламоЕу. Другнјв ^еђу 9 и 10 авг. многп.бно лркнуђвн да се спусавезничкп апарати, из-,сти на земљу. међу којих неколико а- ! — наричанх,бонбардовалн ГДЕ ГЛДД ОЛАДА су војзнчке радове у| Пуљу, а напочнто аеро- 1 Ц Ф нх> Како је већ дроме н сумаренске ба-! јавЈ,ено ' 5 А УСгро-Угарској зе. Бачеао је 4000 ки-1 се чесго Дешавају тешка ла едсплозива. Ириме-| 1,ааб ° 1ииштвн П Р ()ТИВ се - 1а ћено је јдного експлози-| и 'Ф 0 ™ 1 * »ОЈОва. Ових се даца догодкло једно раабојништво. које је нзазвало велику сеизацију. У предграђима 1>еч«, управо у Флорксдсрфу, једна на-
тачкама Јаке лталијанске ескадриле истога дача су бомбардовале, у даа матт ортжиа Оандо, од 10 разхр , Драч, бацивши 1500 Ј: А д ( . _ '00 ник; ;е натставила 1 екила експлозива. Пого- Ј Ј ддн тср< нн воз и опљачђеки су војннчки радо-, ‘ кплц дв.1 ;<агона са начирви и изазванк многн по-, 1 л ницама к затим побегла. гкари. Гакође емо бом- . бардоаали војао оО|оитв 1 1!оЈ " и '" е " аг! ’ оле >' с ' ва Кориуди. ;" е ' с » Ј Листовч рстичу да оваквс Бнглеска је авватика! наоружм1е бав ' де ие напа . снажно напалаБокуК 0 -ј дај ' саковоаове са п - срску, оштетизши аи- ницама, вгћ и путиичке
органазације образовањемМинистарстваЗдра- вља, можемо сматраги као једну од тековина овог ужчсног рата, која 'ће тек у миру донети своје најлепше плодове и можда онда тек најбоље послужити као једчо од великих счашења из страшног светског крвопролића. Др. Св. Ст
гаре и тнељезнпчку станицу у Зеленнци. Непријатељски апаратико ји су со дегли дп спрече акцнју биле су снежно нападчути. Један је
возобс и терају путнике, да ск *ну одело и да им га предаду, као и невац. Пљачкају и пошгансц.е вагопе. У Галициж овакве су ствари на дпевном реду.
3 А П А Д И И ФРОНТ —«ш»Париз. —Јуче је Кде-|стао нсти. Енглеске су
ДНЦ^ЗЈД НА ЈАДРАРјУ Рим. — Беепрекидна је активност италајанских и енглеских хндроплана у Ји.дранеком мору, којима се прадружпла и агиернчаа хндроавиаткка. Једна америчва ескадрила прн извиђању је наишла на, аустријске аероплане близу нстарске обале, енергично је напала аустријске аеро-
мансо прооавао дан на фронту, честитао нским дивизијача, којесу учествовале у счавним подвизима последњих дана, и ]ош једном утврдио изврсну издржљивост и полст наших трупа, које усхићене победама, упркос умо-
трупе на северном краЈу начеле познату, Хииденбургоку линију. Смд 1 се ана да је центар линије битке сачиљавао гроугао Шолн - Роај Нел. Али кад је троугао разбијеп морала је н цела линвја да понусти. Лондои. — Допчсниј: ђДе-
ра, прнпра вас су да ј ли Мела« на вападном наставе оорбу гонееијфронту јазљн: »Из дана у непријатеља. Свуда вла-|д а ц наступамо. Немци тврда велико одушевљењејде, дд сеониповлаче у ции веома висо.ч морал. Љ у^ д ;) би привукли СавезПариз. — Доласком ау-!иике у опустошене предестро бугарских контигена-јле п да бч чм нанели ота на западак фронт; Лу-тромне жртве у замену за дендсрф је са аемачкам е 'задлбијеи тереи, који је
плане и натерала их да с и л н о организовани се повуку у Пуљ.
фективама покушао да најзад органазује отпор. Његови су се губитци увећали, али резултат је о
без вредности. Ова немачка правдаља су смешна, јер трупе ћенепала Монаша и -ћенера-
■? ‘■■УУГ ■•Ч.ТТвИГЧЛРГ
<• М. ФЕД0Р08;
Ф Е Љ Т О Н
У ЗОРУ
/
Она подиже трепавице Д8 се увери, да то није еан в већ их хтедс опустиги, 8о у том је заустави кре г &н>е непозватнх лица у ЈШјни. Окренуо свм се. Две су прилике ишле с *отарицама на лефима. 0се одстрани од мене ^тресе главом и још је неп рестано дубпко, узбуфено *исала и поправљала косу. Они су ишли полако, ди*)’ћи босим ногама малу срашину, која се светлила "8 сунцу као пара, као дим. Осетио, сам непојмљив Вв иир и оштру, готово боЈ ешљиву чежњу: светлн та а ае готов да се излвје на Душу, упао је у тамии без
3 дан и никад се више не.ће подпћи одатле. Ћутап.е пре једног минута било је тако значајмо за обадвоје, и" једаред се отворише мећу нама као пустиња. — То су неки дсчаци рсче она. — И одлично, даћемо »м хлеб и сланкиу. Фигуре се приближише — дечкци с празним кота рицама. Сигурно иду по рибу. Кад су се већ поравиали с иама, гурнуше један другог. засмејаше се и отскочише у страну, као да су наишли на нешто неочекиваио. — Покварили — аикне старијв и пискљико се за смеја плазећи језик.
Други, коме није билојке ухватиле за моје, биле више од четрнсест година/су хладне и дрхгале су. 1<>
аазвижди к потскочи. — Охо, доиста покварили. Стратном силом ускипсло је срце. Стиснуо сам пе
је дрхтање прслазило и на > 1 сне. С бесном срџбом, од које се очи закрвтвчле, гле-
снице н хтео сам потрчати дао сам на дечаке, но го за дечацима. |> 5Х је још више раздража Они отскочише десет ко-јвало. јрака и стадоше, видећн, да' Они су правили неверо се њснс рукс дрхћући ух- ватне гримасе и претње, 'раздрзжујући своје з г ображење отровом пробуфене похоте. И напослстку, једпп од ших викио бесрамну реч.
Погрчати за њима, осто-ј (_’пе је процоло, све је вити је саму? Дечаци ће
затиле за мојс. — За Г>ога, за Бога! Тада старији, дасе освети за претн.у, завиче још јаче, безобразниј'е: — Ми смо видели, мп
кој а сс пронела чвстим васио видели! здухом као комад блато, и — Видели, видсли — по- као да га је одједанпут закаљала. Она је тихо цикнуло, управо застењала и сјежила
нављао је млафи. — Ево.зогризи, охо-хо-хо. Он учини цинични покрет и оба се опетзакико-јсе, и чак њена рука, кој«. , гаше- 1је с таком силом држала Она се сва склонила каојмоју од једанпут је ослацвет, но кога су стале не-|била. Није било револвера, чије злобне ноге и бојала није било шта пвше кр <’С помакнути. 1Бене ес ру-!кпмена.
се разбећи и у то време. кад потрчим за једним, други може да јој прнфе и увреди још ужасније. Дн усгаие.мо и одемо? Али ош* ће трчати за нама и бацати се тик истим чу0 њвжових речи . слатои. Зашкрипио сам зу- гј зк сс 1ЈИ најмање ни-
пропало. Да сам их чак и убно, размрскао као гадовг, не бих могао повратити ни сеике тогз, чиме сам ;кивио неколико минута пред тим. Осећао сам се погатеним и сад их већ нисам гледао, ниоам слушао, ни-
сг.м зачудио, кпд сам поднгао главу п нксам ихви-
бима и једва да ииСвм заридао од немоћи, од очајања, толико исто за ту >пе нашао на месту. немоћ, колико и в;» оно, Лишће дрвећа на свет што је бидо кзгуб-.ено г лом, зелеаом месту као вовишс се никад неће ара-[дд, цриило се као тешка, тиги. сливепа слова, као надДечаца метнушс котари- гробни стих и сва се земце на земљу, и спремзлијља чинила као један огро-
се, како се чинило, да про дуже с тим издевпњем, колико им је воља. Сад су се већ сасвим ра зуздали и обасули нас ч: тавам градом таких огавних речи. Они су као } пнјаном безумју скакала, викали, пр.чвили беетидне кретње, као два ћавола, ксји су излетили из емрадне јвме.
ман гроб. Негде далеко чу се пуцањ. Она задгхта, освестк се и подгже се ве глсдајући на мене. Хтео сам устати, али >-<с она задржа слабом кретњом. — Не. ;»е, за Бога, ие треба. И тихо се удаљи.