Narod
КРОЈ 375.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
„Народ« излази сваког дана по подне.
Ш т а м п а р и ј а сс налазн у улици Колоо број С.
В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИТл
СОЛУН, ПЕТАК 24 АВГУСТ 1918 ГОД
ГОДИНА II.
БГОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра+.ају.
Огласи и белешке папла“ћују се по погодби.
Редакција је V улиди Доломбо број 6.
НАРОДКИ ВЕЛИКАНИ ЈУНАЦИ ИЗ ДРУГЕ БИТКЕ НА МАРН!!
Последњи судбоносни дани избацили су џ површину поред ве К ■.-авних војсковођа, и имена нових, готово ош младих ђенерала. 1оред Фоша, Петена, )а]ола, Ембера, Гуро-а Манжена појавњују сс у ореоулу славе: Де 1естр, Дегут, Деоенеј Де Митри. Ратови стварају вс,шке војсково-ђе. Није,
том времену пуковник, а Дегут и Дебенеј потпуковници. Садашња битка истакла је, поред Гуро-а, и имена Манжена и Дегута. Они су ти, којн су својим противнападима претворили другу битку на Марни у сјајну савезничку победу. Страховита нгмачка офанзива разбила се дакле, ништа чуднова-јвех првог дана о сјајто к необично што сејну тактику ђенерала после четири гбдине Гуро-а. Познато ]е како ита појављују новали-'је он примио тај први а да замене старе ше-јнепријатељски ударац. 10 ве, који су нестали СтрахоЕита неггријатеми који су се истро ј.ЂСка припремна артиШИЛИ. :љеријска ватра и јуриОд свих армијских шне колоне, којеје не-
једну 'сјајних 1 Кв ара1иЈв 7 Руси Ј и те '
1 е ДН-' с у' : ' ; леграм, који гласи: [ос.судица и страх од буду-жиКсмо м шљеља дс пољ-
енерала, који су командовали у првој би-
приЈлте.в свом жести ном и нечувеном бртци на Марни у 1914;Зином бацао једну за едини су остали на друком, успеле су“да у својим командантскимјсамоме почетку препвложајима поред Фо-Јплаве само мања и и-
ша, још и Кастелно,
Јанилац Нанеијаипоедник на Гран-Куроне Франше Д‘ Епере, сада командант Источне Војске. Што се осгалих ђенерала тиче ево укратко њихове каријере:
стакнути)а одељења
француска али су се задихане и изнурене зауставиле пред главним положајима, који су били методички у твр-ђени и поседнути. Сада беше на Немце дошао ред да ее изне-
етен је још у авгу- наде. Пошто су дакле
сту 1914 био пуковник
и у септембру исте године добио за ђенерала. Веђ у том времену показивао је све особине великог војсковође.
извршили Један страхо-
вито силан ударац у празнину, Фраицузи их поткачише тако силовито, да им нису дали ни тренут времена да
Фајол је био пензио дођу к себи, и да се од |«сан још у 1913 као изненафења поврате
бригадни ђенерал. Кад је наступила мобилизација он је одмах добио команду над једном резервном дивизијом. • Кмбер, Манжен и Гуро били су пре рата ђенерали и комаидоваж јединицама у Мароку. под врховном командом ђенерала Лиотеја. Де Митри био је у *Д- -'Ц-
Терен, који беху у свом првом налету заузсли беше покривен лешс вима и рањеницима армија ђенерала Гуро-а не беше мсђутим изгубила ни неколико хиљада бораца. Поред изврсних особина, које красе великог војековођу, ђене рал Гуро има још једну врло ретку, а то је
утицај, који он има над евошм војницима, који га безгранично воле и цене. Манжен је тако исто из колонијалне војске. Овога тренутка он оправдава поверењз врховне команде на нај сјајнији начин. Дегут је такође из колој ијалне војске. У почетку рата командо-
одмазду и псвету за сва свиреп^тва, којих се јсторија грози. Усуд је хтео, да баш ти људи у рату, који је изаззат Немачком, казне проузроковаче н ајужзсније катастрофе и да баш они при.меае на Немцима принципе закона освете и брутал ке силе, и против којих се дигло цело чо
пију измеЈју Русије и Украјиие али оставља овој последњој потпуиу аутономију у законодавном и дипломатском смислу у би рању Атамана, предвиђзју■ћн само заједницу акцвје у случају рата.«
вао јз једном марокан-.вечанетво. \ Г- 1 ском дивизијом, а за-|“ ' Т 1 " тим га 1917 видимо на ЧЕХ0‘СЈ1ОБАЦК
ЕТАЊЕ » НЕтАЧИОЈ
Париз. — Нсмачки канцелар јеизјавио у Берлину: »ТеЖина рата, тешко тишти наш народ. Ја нећу покушавати, да то ублажим својим речпча. Поред жртава у крви и у живоИариз. — Чешкосло-'тима, од којих нмјепоште-
челу 21 корпуса где осваја на јуриш познаги положај Малмезон. „„„„„ „„„„„„„ „ Ова во 1 нч ва1К0 На Р° ДИ0 - еће Д°-1зена ни Једна породица „„ 1... .. ‘ бнло је од чехословач- постоје тешкоће око ис
мачке дивизије на исгочни фронт. У 1919 годинп Исмци ће имати да се одупру, не једнаком притиску ■д 2:1 на целој линији, в . ђ г.о нцентј; ац; ; ји двеју или трију великих ударних маса које ће претити сломом на више тачака фронта\ г један мах
ПЗЉАЦИ 0 ФОШУ
Париз. — Аусгријски и пруски Пољаца посматрају другим очима догађаје који се одигравају на западу него ли званичии кпугови
гп • ■'* имена. о јс у осталом „у име Ч ехоеловачкв'ћности « увек тако бивало кад армије која данаС1 с -_
год је франц) г ска отаџбина била пред опасношћу. 1914 на Марни маршал Жофр биојеокружен низом сјајних сарадника. БехутуДеКастелно, Монури, Дибај, Франше д‘ Епере, Сарај. Фош, сви без разлике
1 највећим напором учествује у борби за заједничку победу ка огромном Фронту од Вслге до Тихог Океана, противу
ска лнста, од крјих Један излаза у Кракову а други у ПознаЊу, који то врло
и пока-
због њене изјаве. V испристалице војнеупо-1 крету и ученици кла-ј сичне школе.
Бројни однос . |карактеристично Њујорк. — .»Њујорк Ј '; ,, ... Евенинг Пост« пише: I »Глос Народ«. од 12 агусга посвећује свој уводудружених Аустоо-Не-! »НОЈПИ про! рам аме- ни чланак офанзини мармацд, молимо вас, да , Р ичке владе предви ђа шала ф оша: »По тре4и чзјавите нашу искрену| КОНИС . н грацију V () ранблагодарност Енглеској н У ско Ј Ј е Д не а Р ми 1 е 80 дивизија почетком
Битка на Изеру избацила је име Фоша, Д‘ Ирбала и Модуи-а,
изјављујемо вам захвал ност у име армнјачехословачке за ваш велики рад у корист наше независности. Немамо по
За нреме дугог 1>'Н тре Сс, да васуверавамо, вовског ратовања, којс, ^ ћ0 се армВја ч „ осдо . |е истрошило масу спо -1 ' * у !вачка борити у РуеиЈЗ ССОНИХ ВОЈСКОВО'ђа нојављују се каоновезве-
зде, имена: Петен, спасилац Вердена; Нивел, који му је био десна р5 г ка; Фајол, који је први пробио фронт на Соми затим Местр, Ембер, Мишлер. Сви ови сјајни шефови имају изме-ђу 30 и 60 година. Сви су они би чи још деца у страховитој 1870 години. Сви су они тада осетили ужас пораза и сграхоту инвазије. Г1уних 40 година радили су они предано и у тишини, спремајуђи не-
под вашом удравом до краја и до потпуне по беде. На здар!«
УНРАЈМНА Н РУСИЈА
Базел. — Украјинска министар председник, пово дом руско украјинских преговора је изјавио, да важ по пигање граница није још уређено, али сс може предви-ђати да 'ћс иреговори довесги до повољних резултата. »Шго се тиче будуких односа изме-ђу Украјинс л Русије — каже председиик — зближење се
иДуђег лета. Према општој сигуацији једна армија од голико дивизија, више је него ли довољна. Једна америчка ди визија има 40.000 људи и три пута је јача од једне немочке дивизије, по томе 80 америчких дивизија дреетављају јачину од 240 немачких днвизија.« Зна се да су Немци извршили свој велики напад у М рту са 100120 дивизија, и гмиелили су, да -ђе дсбити одлучујуђу битку Па овај начин немачка врховна коман да лма да рачуна иду ђе године са бројном надмоћношђу Савезвика, не узимајући у рачун шта све може да донесе промена ситуа
пут, кажс овој краковски лист, западни фрон 1 је претрисо потрес, који је такве природе, да је могуће да се доврши светски рат. Први потресбио је на Мир ни 1914, други је био за време великог повлачења Не аца па Гоми; трећи је садз, ова последња офан-
. припремили своју офапзиву. Тек даиас сс разуме зашто је Фош чупао своје реаер .е и ззипо је дозволио Немцима „ ј ћу так > дубоко у Француску. Маршал је чекао исто тако долазак Американаца и Енглеза у довољном броју, и тек тада је отпочсо своју офанзиву, која је крунисана успехом. ('топу по стопу, Немци губе добитке својпх последњих офанзива.« »Позиањски Дневник« од 15 августа паше: »У јуну месецу ств рила се погпуна еволуција на западном фронгу, нарочито у ситуацији стратегиској. Савезницл су п)>ешли у офанзиву. Од тада њихов притисак траје беспрекидно па не само то већ изгледа да 1че се овај притисак повеЈшвати, како по јачини тако а по ширини фронта. Сваким даном офанзива прслази на нове секторе борбене линвје.«
Ј0Ш ОВЕ ГОДИИЕ
Лондон. — »Ренолд Њус Папер« каже, да је једна висока војничка личност ове недељеставмла ову чримедбу: »Немци ће још ове
године отиђи са фрчнзмва маршалаФоша. Сзве- цуске теритОрпје.«
ЗАПАДНИ ФР0НТ
Лондон. —Дописниг »Асосиетед Преса« каже: Три с ктора, ла ко јима се развијају операције, износе 105 километара фрвнти. Циљ наших м.невара није тај да епремамо општу офаизаву, већ сатате, које су Немци били постигли почетком мартовске офанвипе, и да их спречнмо да се бслањају на положаје којс јошдржс и којима би се они могли по-
може извести једиио на о шппи, иши™о|уии .к- СНОВИ УГОВОрН ОД 1554, КО ЦИЈС V Р\ г СИјИ, 1- 'ЈЈ*. МО пријатељу рода људскогјји уређује пријатељску у же ; -Р одвуч** многе не-,служ .1 гј* . I, -л
операције великог обима. Париз. — Бигка се н лставља са огорчењем н<; на огромнгом тиасиву Оаае. окруженом Оа .ом. Елстом и Еном, г 'суприро нипгложаји врло згодни за одбрану. Непријатељ се утврдио са дивљом енергиЈОМ иа ПОЛоЖајишу ма Ку. и и Сен Г бем, које су сгубоии н, оас одбране. Овп ан ше борба заштитница, које имајуз»да-
Ф Е.Љ Т О Н
франсоа копе:
ЗЛАТНО СРЦЕ
0
Да 1 розне ноиембарске вечери! ТрепсреГа светлост (асних фен.ера одбија се °Д површине безброј бариЧа, којима су улице оре[плављене. Кроз полумрачн с сокакс, чешући се с ма1а на мах о већ затворена Д)4анска врата ишао је не^•Урпим кораком и иосрЦћиједан нссрећпик, млаод својих двадесет гоДина. •Мимопролазећи се освртах У за њим осмејкујући се ' Држали су да је сигурНо нацврцан. У самој стваР и несрећни младић беше Иа измаку од глади и уи °ра. Ј °ш од ране младости Осет ао беше Леон Берни у
себв
свету жицу пссничку
нремс, које овај нзда-
иак једне побожие и просте породице, проведе у ссминару свога родног места, где је стекао основне појмове из грчког и латинскогјстомака језика, беше мећу оним лењим ученицима, који с времена па време изненаде својом интелигенцијом своје професоре и покажу се бољи пего ли и иајбољи ћаци. Кад му је 'било седамиајест година паде на матури јер није знао на изуо све датуме из Пелопонеских ратова, што је врло нажно за снакидањи живот Доброћудни свештеник краспа и отмена душа, који му предаваше реторику пошто га јс при полазу пољубио рскао му је, ди га очекује сјајиа будућнссг у
књижевнссти. Њему беше Леон новерио своју прву свеску песама, межне а прилске стихово, свеже и мирисне као бадемов цвек Чим се опрости школске стеге Леон се пожури у Париз и тамо отпоче к:к> и ммоги други, живот пун идеала, наде али празпог
силнијим комплиментима похвалг.ма. Извештај '.е ■ • вршивао тиме, да је шт;л гшље овог рукописа сасвим могуће, али, разу.ме се, о трошку пишчевом. Нсма сумње да јс био удостојен специјалне пажње јер му стихови нису одлетели у корпу а.ЈИ прп сн м томе пе беше му ништа поможено, јср оа ссм пеколнко рћавих кондицијн
рити сс са иасушиим ио-
Оставимо науци нека <>на утврди, да ли обична кобасица н&терујс песнике да певају елегије или је то суво месо, које у њима изазивљс сонете, главно јс то, дв се другим чим песницв не хранс. Први свој рукоиис сдиесе Леон Берни, као штоје то већ било уобичајено, једном познагом и славном издавачу. По истеку два месеца прими један кратак извсштај из псра »књижсвног ме< л О пржпг т;ш ш ма није смсо пи • ;шл ги!
0, ви, успели књижевници! моји дт г<- одлични садру : ари руку иа срцс ! ко од вас није бао је .-.ном у своме живоху зажа.т) а з;. оним давттшњим времсном када је ретко кад у џеиу одјекппао металан .< п е к дводинарке али сс зато сањало веровало у чисту и пезаинтерссовапу у метност? По ипак заго судба ј»-
и преписа, који су.га до-!била и сувише немилссгдводили до очајања друтихша премн Леону Бсјчп с у. прихода није имао. Дуго’ијИекако укратко једно за дуго му је ваљало још бо- другим изгуби гт.д 1 ције
препис на најзад и место
требама нре но шго ћ< наспгтача у једном ик гс, моћи себи понудити и тај шту. где је уместо луксуз да о свомс трошкујплате имао стан и нсшто штампа књигу и то још са злехуде . ркне елзевирским словима!
Још увек Је морао ути шавати своју глад отпадцима од кобасица и сулог
критичара на служби у кз давачници« у комс јс млади иссник почаствован нај
Оаште узсн проирдно Је цспоспички иот.мен живог
1’ри је всћ дана как > ст налази ич улици. Поћ је иронодио под снелама З 1 'рада, које су се зидале. Ове хлвдне вечери нуне магле кад га ввдесмо како посрће у шцама не бешс нишга окусио. И нко праз-
них џенова нчак је бар за ову ноћ имао осигуран стан код ј.»дног нсто такс [убоГог нозначика. На несрећу стап је био веомв далеко, чак тамо иза М*.нјмартра. Леон да би се ма ло угрејао беше св»>атио у библиотоку Свете Женевијјеве а тога тренугка бешс изашао одиг, е. Ваљало му јс иешачити ђе до стана V коме га очекиваше једно канабе. Несрсћнв млодпћ коме нсге клец јј поче већ очај'ак?.ти да ће’ уопште в моћн ет ћк до с !нч Црева су м\ очјјно кр.чала а слепоочнице му удараху кап добошт?. На једиом ћошку прве попречпс улсцс ослови га један женски, нетто пј>омукао глас: — Леш* гаранн, з»р пећеш мало д>> мсие? МахЈшално управи поглед у П(. сцу одиглс је до-
лазиопозкв п угледа једну женску прилнку. Беше то јодна подебела жена, дилеко од тога да буде млида, одевена у црпо чохано о;ело, без шешнра а огрнута пелерином давала је . зпсд жене из прсдгозћч, обичне раден’ цс. Једипо ш.гаравл.ене трепавице и руменилв на уснама одавзху је за п; • јгсионалну. Наш млоДп нес кбноје чедан. До тога тренуска љубио је само виле и кра. сусрст га згрози. Хтеде да се пожури али га ноге »здчдоше п о;г сс заустав* недалеко и васлони на зид, да не би пао. —- Ио, шга је то? Нгаје то са вама, душице моја? Да г; смо слј чајно натегли
; 0 )у виш
Женска прилика беше пошла за н,име и сада је стајала баш према гкему мерећи га из нснс^едне близние дрским пог.нм
ма