Narod

БРОЈ 398.

БРОЈ 16 ЛЕПТЛ

»Наро д« излази сваког дана по подне.

Штампарија се налазп у улвцн Колоа 5о број 0. ' В л а с н и к КРС.ТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, НЕДЕЉЛ 16 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД

ГОДИНА 11.

БРОЈ 16 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Тм зелике имвиа

Редакција је у улици Коломбо број 6.

Док се офанзива најНемци и Турци и Бунашем фроиту и дсљејгари. Остала је за сада развија и дајс ејајне Аустраја иа миру и у резултате, а у Палес- очекивању

гини победа постаје дефинитивна, дотлесе на Западу од пре три дана оцртава нов офанзивни покрет на делу фронта измефу Вердена и Ремса. После једног краћег затишја, које су централне еиле једва дочекале да би га искористиле дипломатски, отпочиње и одмах

Поред изгубљеног терена и губитака у р и тном материјалу, интересантно је преглед јти и цифре заробљеника од 5 јуна па до последњих дана. Ратни дописник »Тана« даје ту занимњвву статистику. Укупан број цени се до 292.000 заробњени

ка, и то на Немачку у почетку успева за)е- П ада 218.000, на Турдничка офанзива фран- СК у 39.000 и на Бугарцуских и америчких С ку за сада 15.000. Ов-

и трупа Првим успесима извршено ]е врлозначајно напредовање, којеје у толико важније што на овом делу фронта још од децембра 1914 није било каквих веФих и значајнијих промена. Очевидно је да и ове операције имају за циљ рушење Хинденбургове линије, а нарочито да потпомогну готово бочним надирањем, савезничко нади-

де треоа додати рањене и мртве, и тек онда се може претпоставити какво је стање код непријатеља, а наричито код Немачке. Ови озбиљни резултати неоспорно су последица јединства фронта и команде, чиме се је успело спречити у зајамно помагање непријатеља у часовима колебања и спасности. То јединство је оне могућило Немачкој да рање у правцу Сен Кан- пошаље помоТ 'Гурској тена, Камбреа и Дуе.јили да у циљу помоћи Једновремени напад врши извесне акције. америчких и францус-.Исти је случај сада и

ких трупа, и то првих ссверо источно од Вердена, а других даље источније.донсо је стварне резултате. Напредовање је било на извесним тачкама за 10 км. у дубину, и донело је укупно 18.000 заробљеника. За овај мах, нас интересује овај успех као знак, да се беспрекидно налазимо у фази офанзивних покрета, и то свуда успелих. Још од 5 јуна како се означила офанзива на западу, она се је распрострла на све фрон-

Најскорији догафаји сами истичу два велика имена, два сјајна помагача великог маршала. Као што се за Француску и за цео хумани и цивилизовани свет незује за сва времена име маршала Фоша, тог фенијалног војника.всликог организатојЈа и храброгбраниоцаФран цуске, браниоца Слободе Света — тако исто утиснуто је у историју и име -ђенерала Франше д'Епере, браниоца Истока, великог војника, под чијом су командом савезничке трупе уиеле Слободу у Србију, исто онако као што се бележи и име фенерала Алемби, чије побсде бране међе поседа Британскога Лава и уносе светлост у ослобофене турске пашалуке. У ВТШЈИ Рим. — У очи поиовиог отваран.а скупштвне, италијанска политичка ситуација можс се сматрати као врло добра. Званично при знање Југославије, уз једнодушно пристајање Савс зника, јесте нова сигу])на

основица за сложан рад политичких сгранака и учврш!гује потпуно јединсгво измефу народа и садашње владе.

вицеКлисуре упре- знички аероплани део Кочана, где сз'митрал>езигааи бом одсекле одступни- бама. цу иногобројним^ Број заробљенинепријатељским о-: ка д 0 сада прелази дељењима из раз ,15.000, а број тоних пукова, која су цова много прела била нападана од зи 350 . француско грчких; снага. На овом борбеном фронгу задобијено је зрло мно го заробљеника и топова. Грчке су трупе наставиле на предовагве у пре делу Беласице. Према развијању ОПерација путези тво изјасиило засвојусуд-

С9ВЈЕТИ И ТУРСНА Шгокхолм. — Пегроградски пресбиро саопштава, да је влада совјега упугила турској влади ноту, у којој изјављујс: »Поштојс Тур;ка окупирала области Ардахан, Кар и Батум, пре него што сс сганов.чиш-

У НЕ&ШКОЈ Цирих. — Из Берлина: Социјалисти мањинс држали су један збор па коме су критиковали владвиу политику, коју диктира вол>а ђенерала и анексиоик ста и која иде за освајањима, док се насупрот то ме речима- маса уверава, да хоће мир поравнања. Та је политика реакционорма, према икостранству као и 1 . . Су прекривени не- биму, и пошто Је на силу Полицгпа |е распустила Ј х Ј Ј , ,, Ј Ј Ј - при]атељским ма.оор. Иастали су ^ д 00та «ојн су достигли врхунац. тк0 11 еп р и ј атељС ке кад сс рашнрила |- - 1, ‘ а 1 номоре без МИЛОСТИ аора о миру кно стеар ко]е ухапшен посланик \оф-! л ,_ . . 4 су нападали саве |ј« јс прошла.« Берлински листови јааљају, да је Хоф.чач требао бити ухапшен, али су независни социалисги успели да га ослободе. Он је отишао својој кући, гдс га полиција дан доцније ппје могла пронаћи. Изгледа да јс отпутовао из Берлина и да се сакрио. Полицаја је у место Хоф

рекрутовала сгановнике ових области, руска влада смагра руско турски уго-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Папиз.

Један допис-

ност да поново почнс своја недела. Овај би грех био права срамота, издаја човечанства! Ето одговора, који Америка шаље вама, најкрвавији владару ауток])атског милитаризма, вама, који упућујете апел за престанак овог рата, који сте ви сами почели против света, ксспремљеног и без одбране. Вашим одвратним нарефењима и вашим бруталним освајањима,^ убијањем деце и обезчашћењем жена, висте, да ви, навукли на себс мржњу целог цивилизованог света.« У ПАЛЕСТИНИ Лондоа. — (званично) ,Од почетка операција задобили смо 59.000 заробљеника и 326 топова. ник са америчког фронта на сектору Сен Мијела јавља, да се са садашњег америчког секгора еа ос.матрачнице може лепо виде1 И Мец. Он овако излаже сзоје утиске: »Кагедрала,

мана ухапсила многе друге мост преко Мозеле и пренезависне социалисте, збогдсо кога прелази железнинереда на збору. ца, звона на цркви, све се

са Бугарском. Извесни делови немачких тру па, који се налазе меф Бугарима служили су као нека врста жандармерије — чувари — немачких интереса и као непосредни ослонацвише команде, која је у рукама Немаца. Али за спровођење тог једииства фронта и команде није било само потребно наЕифенијалног војника као што је маршал Фош, него је исто тако било потребно на-ћи и достојне спроводнике великих и снажних пла-

то види чак до кронприн чсвог замка. То је био по јглед обасјаи повремено Коминнке Савезничкнх армија на Истоку .сунчапим зрацима, који о—— светљавају куће. Али су

НА МАБ.ЕД0НСК0М ФРОНТУ

тове, и њу су осетили нова маршалових

15 септембра смо поново имали успеха на целом фронту. Упркос веома јаког отпора непри јатељских заштит ница, које стопу по чева. стопу бране веома нераван терен северо западно одБитоља, француске колоне узастопце снажно гоне непријатеља и освојиле су кланац БроД и кланац Демир Хи сар у правцу Ки чева.

Варош Охрид јејош ннтересгнтнија била такоћ»е пала У на-|утвр1>ења сабатеријама тоше руке. Италијан-пова, ксји се голим ском ске колоне У вези виде. Утврфсње Багнер, коса француским.при је се налазн на челу, изтискују непријате јглрдало је нарочито јако, ља у правцу Ки -И управо у његс вој су се околини распрскавале амеМа смо слу-

У правцу Скопља Р ичке 1 'Р аиате ‘ ^ :шали тресак при одласку такође смо знатно; напредовали.

јграната, слугаали смо љи-

хово иарање краз ваздух, и

Српске су армије Један тренутак затим, догле таКОћ>е данас нас- дима СМО посматрали екс

тавиле серију својих сјајних успеха. Својим победоноснига наступањем оне су стигле на и

плозије, којс су дизале гус тс облаке земље.« Лондон. — Док Кемци покушавају све когуће, да избегну свој слом у

Шампањи, који им неминовпо спремају Француске н америчке армије, н довлаче очајно појачања, Ееглези јутрос извештај): 2 септембра то-

У МУРМДНИЈИ Лондон. — (Званичии

прелазе у напад између Дуе и Камбреа на једном пространом Фронту. Пред свим двоструким ударцем, од којвх је свакн, гко успе, смртоносан за гро немачке војске, немачка врховна кошанда је у веома те шкој непрнлнци, на коју од осе две жнвотне тачке да баци своје резерве. АМЕРгШНА П0РУКА Париз. — Амерички републнкански сенатор Мак Камбер изрекао је страшну онтужбу протин кајзера. »Мир, којн не би био заснован на правди, не би био дефинитиван — каже сенатор — и оставио би некажњеног, творца највеЕег злочина на свету. Пе би био никакав онај мир, којиби оваквом злочинцу оставио и даље могућ-

повском ватром смо оборили један непријатељски аероплан, који је покушаода бомбардује наше линије. Осматрач и пилот су побегли, али је аероплан заплењен. 11а северној Двинн смо ухватили највећи нспријатељски блиндирани пароброд. 11а мурманском фронту било је ту скоро сукоба измећу Карелијанаца н непријатељских патрола, које су прешле финску гракицу и продрле у Карелију. Карелијанци су победили и и задобилн заробљсника, митраљеза и пушака. о ссптембра Карелијанци су нанели тежак пораз контиигентима, којима командују Иемци, кодУхтимскаја, око 100 миља западно од Кема и 40 миљаисточно од финске границе. Непријатељ је претрпео тешке губитке и гоњен повукао се у најве•ћем нереду према финској граници. Заплењено је нре-

Ф Е Љ Т О Н

МФРЕД ндпис:

НЕБЛАГОДАРНО СТВОРЕЊЕ

— Баш тај човек има смелости! промрмља Сервије, прочитавшу визиткарту, коју му беше унео послужител.. Јесте ли 13и уверени да он жели баш са мном да говори? — Да, господине. Наш са мном лично? или можда службеним послом? — Лично са Вама; тиче се неких Ваших принатних ствари, ја сам га питао. Да се нисте преварили? То је човек од својих педесет година? — Од прилике. Са иеликом пуиом брадом? широких плећа? Јесте. Има цвикер?... То је он! Шта ли то хоће?!... Уведите га. Сервијс проводећи сада

тих и миран живот чиновника у једном (Јсигуравајућем друштву обичне мирне и добре ћуди, у целој својој каријери и.мао је само јсдну рћаву успомену. Руке би му и нехотице задрхтале а прстима би грчевито стезао сам, кад би му се споменуло или би се он сам сетио имена Николе Ражона. Овај је био агент врло суми.ивог поштења, коме се он неколико пута обраћио за ситне новчане позајмице, још у врсмену када су му приходи били скучени; и тај Ружон га је гонио, терао са нечувеном свирепошћу, не остављајући му ни онај рок. који и најгори зеленашн дају својим дужницима. Име Ј Ј ажоново бешц у- вио утисак човека нервоз-

плетено у све најгоре до гафаје у н.еговом животу': попис ствари, после кога је неминовно дошла јавна продаја; свађа са породицом; богата женидба, покварена у последњем тренутку. У свима тим приликама Никола Ражон није се само понашао као неумитни поверилац већ и као иајогорчснији непријатељ. И док је послужитељ затварао за собом врата, Сервије премишљаше: »Верс ми, и сад би сс чак уплашио, да нисам сигуран да му иишта нс дугујем!« Никола Ражои ступи у канцсларију, бојажљиво, окрећући у рукама свој шешир, са погледом у страну. За последњих ссдам осам година од како га Сервије

ног, којц је једнако махаој рукама и ногама, брбл.ивог, и .дрског. Међутим о вај исти Ражон, који сада стајаше пред његовим столом, столом пбд-шефа имао је изглед готово понизаи, збуњен како да отпочне говор; Ражон, укроћен, забезекнут и са тако безопасним држањем, да Сервие осети неку врсту задовол.ства. — Изволите сести, господине Ражоне - ослови га учтиво. — Хвала на љубазности, господинс Сервијс, промуца Ражон. Загим се осмели мало и запита: — Како иду иослови, господине Сервије? А како Ви? имате ли још увек онако јаких всза као за моје време

| — Боже сачувај! О чему је реч? — Та за Бога, господинс Сервпјс- повериоци су ме просто заклали, да, заклали!... Посао ми јс пропао... Канцеларвја ми је оти пла иа добош.... 11рош«.о је од тога доба већ пет година. Како сам до сад живео ни сам не зиам! Цео свет је гракнуо на мене... Имао сам још неколико клијената, који су ми дуговалн извесне суме, али, шта ћете, судби.... Нисам успсо да им извучсм ни мангуре. А! добре платише су данас реткост! — А шта је са Вашнм нријатељима? Рдс су вам Лко хоћете, верујте ми, гсгиодин Сервијс,... и ако сам по кад што био мало строжији ипак сам

година од каки 1а - Шта Ви то говоритс? зато многима чинио услу. нс бешс видео, иијс се Ј акс везе? Па вар Ви но ™.... Данас кад се оораћам био промепио по спољаш- а „ а «е?... 11ису Вам дакле ‘«м очицама они ме дочепости. Он му бешс 'оста-!рекли? ' К УЈУ као пса ’ да ’ као иса '

Знате ли шта ми је та-| На испиту да пало на ум? Рекао сам Професор: — Шта ће те себи: *Кад ти окрећу леђа радити, ако један пацијеит опи, којима си чинио, по-ју П р КОС свич лекарија које кушај са оиим другима. схе М у преписивали не оТада се сетих Вас, 1 ' 0 СП 0 -здр ави -; а дине Сервије.« »Кандитат: »Послаћу му — Забезекнут, Сервије се| раЧ ун!« диже са столице.

— Сстили стс се мене А због чсга, ако смем пи тати? Ражон обори очи

У будућности Апсанџија (новом робијашу): »...У случају, да нсшто желите, потребно је

_ Да ми позајмитс један само Д а притиснете на дунаполсон ... вли бар пет ™ с од електричног звон-

дииара... Дајем Вам часну реч, од ј\трос ништа нисам окусио. — Свршиће сс ШАЛА И ЗАБАВА Драстично Судија: »Представите нам у кратко, како јс кастала та туча ?« Окривљени: »Ах, г. судијо, овај јс »локал« за то и сувише мали!«

цета. _ Ако једанпут звоните доћи ћу ја, двапут инспектор а трипут директор. Ладан туш »...Ја вас љубим до лудила госпођицс Јело! — »Умирвте се г. докторе — ја иемам толико мираза!« Модерна брачна понуда Млада девојка тражи мужа. Кратак, сретан брак, гарантује се.