Narod

БРОЈ 403.

СОЛУН, НЕДЕЉЛ 23 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД

ГОДИНА и.

БРОЈ 15 ЛЕПГА

»Народ« излази сваког дана по цодне. , Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Колоџ!)0 број 6. Б л а с н з к КРСТА Љ. МИЛЕТИЉ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-кају. Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ФЕРДИНАНД

|Народу улију веру и да му мачких кругова, поно-

јдрже високо морал у кри{Тичним момеитима.

во напада Чернина, што за време преговора о

Бивши резервни ко-.роду нашла врло пого-; нека > ко Ј и би могао уздигњички поручник ау- дан мотеријал за својеЈ 1 )™ с Р иа као свештсник стријски, Фердннанд 1.|експерименте. Подхра-Ј олта Р а? Затим долазе екобив. «цар« Бугара, је- њујуки ненормалае на- помске нсвољс дан од бив. немачки а- ционалне аспирације иј Ко Ј е сит « гле Д а ру«ичагената на Балкану, по-јдајуки тиме могућносТ| СТИ Ј е иа ства Р«. него ли што је претрпео крахјједном аустриском кне-; изгладне °: ко осе > а да га у свом тројном свој- зу да игра улогу )>ца-| ПОМаж У његови срсднвци, ству, и као војннк и ра« на Балкану, Нема-, 1ша иишс самопоуздања као владалац и као не-Јчка је билаувек мо'ћна иего она Ј ко Ј и л:ива у- немачки агснт, напустио да од Бугарске ствоии слози са СВ0 Ј ИМ суседима .«

Где има у Аустрији чо- миру у Букурсшту ни КД. (л (Л Х 1 ЛРПА VI 1ГГ1Г>1 Д гшлпч-тт пп . Л АГГОПГ

осветнице туђинскопмљама све против мајарма, поведе врховни'ђарског пројекта о увожд нације увек само једињењу тих области

је Бугарску, у најкритичнијем моменту, после тријестогодшње сво је владавине. Као 6иеши аустријски војник достојноје

издајника и мучког убицу. То нам доказују године 1008, 1013 и 1015. Са Фердинандом се предаје историји суда

очувао њену репутаци-јради Један неморални ју дочекавши да" буде и мрачни период бу

тучен од свих својих суседз; као владалЗц полагаће рачуна историји и Народу, који га је и изабрао за владаоца; али, као спровод ник немачких циљева на Балкану, он има да одговара Богу и Срл-

гарског државног живота. Бугарски народ морађе поднети одговорност за своју службу туђину и за зла која је тиме нансо другима и својој еопственој земљи. Потребно је било да

ском народу за сва зло-.доће ова крвава олуја чиначка дела за која је;и да почне расчишћаодговоран и бугарски.вати балканску атмоснарод, т.оји га је у то-|веру од загушиог гер-

ме и помагао. Немачка политика >Л)гап§ пасћ Оз1еп«, која је добила свој прави израз у овом дугом и крвавом рату, имала је за последњих тридесет година највернијег помагача нн Балкану у лицу Фердинанда. Али ретко се кад и где могло тако нодсскти, да и народ и владалац поседују једну особину, иначе обележје слабог карактера, као што се то десило код Бугара и ФеЈЈДИнанда.

манског утицаја и тиме припреми и слободу балканских народа. Бугарском најјодупотребно је много кајања, мнсго жртава и доста праведних и мудрих дела ако не жели да на њега падне свомтежином она библиска истина : »...За грехове отаца испаштаће синови њихови...«

у гдлЕетана Лондон. — (Званично) — Од почетка ОФанзпве задобили смо преко 71 хиљаду заробљеника.ме ђу којима 5 команданата дивизија, 350 топова. Међу заробљеницима има и 3000 Аустријанаца и Немаца. Поред тога Арапи су од своје стране задобили много заробљеника.

]е тражио, да <.е отера садашња румунска династијо. Друга грешка, која је учињена према Румунији, је та, што јој се дозволила анексија Бесарабије. »Брзо ће се видети — каже дописник — да није мо гуће поправити ту грешку. Централне силе морају све урадити, да мир на истоку не до ђе понова V опасност.«

напред до краЈњих граница Југославије, која столсћима у бризи и са вером чека своје ослобоћење. СТАЊЕ У РУМУНИЈИ Цирих. — Из Берлина: Ситуација у Румунији задаје највећебриге Берлину. Бечки дописник »Франкфуртер Цајтунга«, као тумач

У НЕШНОЈ Цирих. — У Тропави у Чешкој био је велики збор, на коме је учествовало 30.000 Чеха. Било је присутно више посланика. Клофач, Кра марж, Сганек и Тушар послали су писмен пристанак. Посланик Халцар је изјавио, да Чеси немају више шта да очекују ®д Бача. Планови о деоби Чешке нсће имати дуга века. Иза Чеха сто]и цео свет и демократски аал ће одвести и Чехе

у ТУРСНОЈ Рам. — Дописник »Кориере делаСера« из Цириха јавља, да је у недељу било бурних митинга у Цариграду. На мнтинзима се клицало Француској иЕнглеској. Најзад сс јавља, да су се три делегата тур ске владе представила ђенералу Алемби у Па лестини дазатражепри мирје и да положе оружје. Цела пемачка колони ја у Цариграду путује у Немачку.

у једно државно тето под крЈ 7 ном Светог Стефана, и да је у тим крајевима веома јака југословенека агитација, чак мефу босанским муслиманима. Чеси и Југословени објављују да ће у аустроугарском парламенту продужити нсцбеснију опозицију.

претешких брига не-до независности.

БЕЗ ВОЂЕ

Царих. — »Паје Фраје Пресе« у јводном чланку Реч је о мегаломани- тражи узроке клснулости ји и то оној најнижој,|духа код аустријског сгакоја је кадра да ство-.повништва.^ ри од човека, па и од »Пре свега — кажс лист целих нација, издајни-ј— нема државника који би ка, злочинца, мучкоГјЗиа.ш држати везу са наубицу и орданарног на-родом н водити га. Мађар

КА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку

ска има Векерла, Тису, АнПемачка је у Ферди-драша, Споразум има поумеју да напредују, гонећи

јамника Пема 1 нанду и Оугарском на-,литичаре, који

Солун. — После јучерањих успеха надаустријском де ветон дивизијом, српске су трупе по сле енергичног го њења непријатеља, у коме је учество вала и француска коњица, ушле у; Врашу.Задобилз су више стотина за робљеника, неколи ко топова и митра љеза. Непријатељ се повлачи у нереду у правцу севера. Наши елементи

КОД БАЛФУРА Дондон. — Министар спољних послова Бллфур примио је депута цију италијанске иредентистичке социјалдемократије. Изразио је особито задовољство, што су соцајалисти из италијанских неослобо■ђених крајева улбжили све напоре, да дође до споразума између Ита лијана и осталих народа од Аустро Угарске потиштених. Балфур је такође нарочито задовољан због последње изјаве италијанске владе у корист стварања једне незави у - . сне југословенске дрски официри, који се жаве

непријатеља у по влачешу. Заузели смо Дебар.

КЗ РУСИЈЕ Владивосток.—У Владивостоку је проглашено опсадчо стање. Ухапшено је стотину лнца услед открића једне зелике организације нечачких шпијуна у ку ћи једног члана шзедске мисије у Иркуцку. — Сви месни чланови Уставотворне Скуп штиие као и предетав ници зе.чства и општинеких одбора отишли су у Томск дд учествују у раду па нсибирске п ])0 вкнцијске думе. Цирих. — Према вестима мађарских листова у Русији терор расте. Ухапшенике преко ноћи стрељају узц-

твоЈЈИма. Сваког јутра војници црвене гарде исписују имена стрељаних ка" даскама које прикивају на зидове затвора. Један нови дскрет наре-ђује, да се странци, сумњиви због против револуционарних тежња, имају третираги као Руси. Чичерин је изјавио неутралним консулима, да ће се сваки новинар странац-сматрати као, шпијун. У Пстрог])аду и Москви влада неописана м р ж њ а против странаца.

РУСН 0 БУГАРИМА Рим. — О данашњој бугарској ситуацији једна угледна личност из руског посланства дала је »Ечоки« ове изјавс: »Бугари ху се одлучили на овај очајан корак јер су се нашли пред притиско.м катастрофалних дога-ђаја. По природи Бугарин је тврдоглав и у исто време политички коцкар првога реда, који рескира све за све. Да се бугарска војска није нашла у тако ужасној ситуацији, Малинов сигурно не би пристао на капитулацију«.

ПОЗДРАВ ЈУТОСЛОВЕНА Рим. — Југословен-

налазе у Ноћера Умбра, упутили су престолокаследнику српском АлександЈЈу овај телеграм: »Југословенски официри из Ноћера Умбра са радошћу поздрављају српске победе у Маћедонијк. Нека југословенске труие, које учествују са чашћу, као

ЗАПАДНИ ФР0НТ

У АУСТРО-УГАРСКОЈ Цирих. — Из Беча: Како је познато, цар Карло је примио у аудеици]у графа Тису по његовом повратку

Париз. — Велика сс битка настааља на западном фронту од Фландрије до Аргоне. Свуда непријатељеве ликије попуаггају. У Фландрији (ђранцуске, еиглеске и белгнјскс трупе налазе се пред Рулером и и Менииом, озбиљно загрожавају ћи немачке комуникације измећу Лила и мора. Око Кимбреа битка се наставља са великом жестином. Пемца су на ову тачку довукли свеже трупе

из Босне, Хрватскс и Далмације. Тиса јс ре-ји врше очајне противнаферисао цару, да је у,паде. Заузеке Камбреазнатим југословенским зе-,чило би уништеже једне

од двеју великих основица Хинденбургове линије и потпуно разбијање ове линије. Французи су госиодари Сен Кантена. Ту је Хинденбургова линија страшно загрожена, јер Французи могу сада да извршс јсдан покрет изме1>у овс вароши и Оазе у лравцу севера, и тако би заобишли цео предео Катлета. Измећу Ене и Веле Французи су наставили гоњење немачких трупа, које још држе завијутак, који прави каиал Оазе и Ене западио од Бери О-Бака.

Ф Е Љ Т О Н

МАКС и шкс фишер:

0СВЕТА

21. априла. Увиђам већ и сам, да то послаје недостојио једног паметног човека... • Зашто управо посгоје осећаЈ'и против којих човек није у сгању да се бори?... Баш мало час Ра... Ра... Ра (всчерас ми је перо тако несигурноЈ Ра... ва... јак хтеде да упали цигару. Извукавши је из џепа, он призва кслнера. — Молим Бас, додајте ми Ваш нож! 11исам уздрхтао, у то сам уверен, али сам ореболсо! Из кога то разлога? Баш у гом тренутку сусрегоше се моји и њсгови могледи. И он Ј'е пребледео! Зашчоли јетоои преСледсо? Да ли су и на њсга на-

валили осећаји, иротив који.х није у стању да се бори ? Изнеиада је викнуо келнеру: — Задржите свој нож, задржите га, пе греба ми више! Цигару је проризао зубима. Узалуд смо покушавали да наставимо ппртију 0. маја. Пићу тсј од липе. Ако је баш потребно, пићу и камилентеј, па ч и теј од панс, сомо више да пс проведем још једну ноЈ. какве су биле ове две носледње. Већ двс ноћи у застопце, како готово нсто сањам:

иисам могао ни да сагледам, устреми се на трам ваЈску платформу и у пр кос кондуктера, који покушаваше, да ме одбрани својим тедом, он ми у три маха сјури свој кишобран у срце, дерући се при том гласом, који ми је био добро познат: »А, јел Париз

13. маја. Свакога дана бежвм? Не, то никада, идем понавл.ам себи: Хенричс да се пријавим власти. Стачетврти, ти више нећеш о- виће ме под суд. — Па сватићи, тамо! Ш га тражиш ки начин! Али, судије ће тамо, Хенриче? Немој иЛморати схватпти мој иоло зазиваги у лудо ћавола! Па жај. Они ме неће смети оипак при свем том одла-.судити. Да га ја нисам узим сваког дана тамо. ,био, он би то сигурно у-

Да то није каква вкша сила, која ме тамо гони?

вреди једну божју службу? Или је то жеља, да се не ' покажем пљешљизац у његовим очима?

јел тако? ето ти, на! нз1 дед понови сад, да је- Па риз достојан једне службе божјс. Сигурно је, да сам у сну дрскнуо од страха, јер кад НН НИ еам јутрос срсо на 6аса- ( Ја - • Ј а — Хе^ми^^^^ мацима снога суседа, он ме 1И је упитао: Шта је то било код Вас ноћас? Помислио сам једно време да Вае убијају, господинеХенрнте четврти: затим ми добаци флегматично д|).ксћи ваљада, да ће бити духовит:

20. маја. То је страшно! То је ужасио! То је грозно! ја.

чинио по други пут... Шта онда? Зар нисам био у нужној обрани? 1ША 'А ЗАБАВА Само му је за то жао Студент (у кафани тражећи свој врскапут): До

ја, који сам себе сма-, [трао за Ш1јблагороднијег,!'1> авола » дигоше га брг/Ј.а ас,најмир љубивијег п најЉ ва Ј е с Р е 'ћа да нишш не хладнокрвнијег човека, ко- ( в Р е Д и и Д а га Ј ош писам ми за тс га је земаљска кугла поне-|Платио кројачу! Али жао р а;!:1Л о!«

Као возим се иа трамвај} , — Та, зз Воги 1’аиајак јс кој . је пролазио 1 роз у.*и 'одаина умро! цу »Феронијер«. Један ис-ј Ах, да јс зиао! Да јс само познаги човек, чије лице.зиао!

ренаду, добио лонац воде

на главуЈ

видсо резултат и зато сам се вратио ку ћи, да сс спремим за јесеик<

»Јесам али — врућу!« Модерни брак Господин: »Ваш ми муж изазива сажаљење, — 0Н| . . трен и пао у Јаругу): »Шга \век нде сиромашно ооу-| 1 Ј Ј 1Ј . * 1 .... ми то вреди шгоЈависоко чен Ц нс } су ћ}јс < Д ( ,. тп : им ,, рпвту!?«

Професор (који је приликом шетње био несмо-

пије ии чашу иива!« Г-ђа доктор: »Тако то мора да буде, док не плати све моје д} гове које сам учинила док сам студирала!« »Зашто јс тата данас тако бесан?« »За то, што никако не може да каслика лик како треба!« »Тако, )’а што смо му то кринп, ш.ојеоп

)е земаљска ку ла, ја, да, ја сам постао у- ми је за .30 нари к . л кп јс

бица... Убио сам човска. Сутра 'ћс се у свима иовинама читати: Убиство 1’аиајаково Уб)'ца је Хснрих Четврли

оило у репу Није се још расхладио »...Ти се још иадаш, дг. •ће ееЗора удати за тебе!?«

То му је раолог От<ш: »Гецн ми Гтево, зашто ти иисм полг.гао испит сад у јун>?« Сии: »11а путу за уни-

— Па, зар ииси ту ско-;верзитет прешла ми јс пут

Шта сад да радим? да ро, кад си јој правио се- једиа бгба, па сам одмах

сгојим у свету!?« Увек под папучом Доктор (болеснику комс је жена умрла пре пола године): »Ви можетс још дуго да живите ако се придржавате мојих упутства!« Болесник: »Хвала г. докгоре али помислите само, како бв слрашаи дочсч био од моје покојнице, кад си морала дуго да чека иа мене!« Један пут... »Како је Косга дошао на гу кдеју, да иде у авијатичаре?« — »Заклео сс, да неће док је на земљи питц внше ракије, па мисли, да п.егова заклетва не важи за ваздух!«