Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

долихокефалне (индекс 715, 72:6, 75'2), седам (30:43%)' мезокефалне (76:1, 76:4, 76'6, 872, 770, 77:7, 79:7), а апсолутна је! већина (56:52%) брахикефална. Добар део ових последњих, њих 5 (38:09%), показују о екстремно – краткоглаве · округласте облике, хипербрахикефалију.

Од краја бронзане епохе па до краја римског доба, непосредно пред долазак Словена у Илирик, становништво је мењало облик мозга у правцу метаморфозе издужених облика у кратке и округласте. Ђез сумње су се промениле и остале расне особине И. у току 1500 година; нарочито комплексија, која је према античким изворима била светла, биће да је у времену доласка Оловена на југ већ и потамнела. Литература: Жрре Ре тбиизеће Неггзсћа in Шупеп (1877); R, Virchow, Zur Kraniologie IHyriens {(Monatsber, d, preuss, Akad., 1878); P, Kretschner, Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache (1896); K, Pauli, Dic Veneter und ihre Schriftdenkmiler (1891); H. Hirt, Die sprachliche Stelluns des IHyrischem {Festschrit fir H. Kiepert, 1898); H. Жупанић, је Tilyrier {Sitzungsber, d, Anthropologischen Gesellschaft, Wien, 1906/07); Архив за албанску старину, језик и етнологију 1; Н. Жупанић 'Грагом за Пелазгима; Н. Жупанић, Систем историске антропологије балканских народа (1908); Diskussion iber die IHlyrierfrače (Sitzungsberichte d, antrop. Ges,, 1916/17); H. Bymnah, Шупсит {Pauly-Wissowa, RealencyclopšФе, ТХ, 1085—88); Н. Жупанић, Етногенеза, Југословена (Рад, 292); К. О5Нт, ШугоТћгај всће5 (1923); N. Jokl, Die Шупег (Reallexikon d, Vorgeschichte, VI, 33—50,

1925); K, Oštir, Vorindogermanische [= ајаrodische) Zahlworter auf dem Balkan (1925/26), И. Жупанић.

ИЛИРИЈА. В. Француски утицај на југословенску књижевност.

ИЛИРИКУМ (Шупсшт), област, у којој су живели Илири. И. се пружао отприлике од Јадранског Мора до Мораве, и од Епира до средњег Дунава. Илира је било и у Италији, у њеном северо-источком и југо-источном делу. Илири су били Индо-европљани, т. ј. по језику су били сродни са Оловенима, Романима, Германима и др. народима. Њихов језик познајемо доста слабо, јер нам се од њега мало очувало (доста географских и личних имена, нешто натшиса и т. д.). Можда је и данашњи арнаутски језик остатак од илирског. У северном делу илирских области становништво је било доста измешано, јер је ту било и келтских племена (код Београда Скордисци, између Истре и Уне Јаподи и т. д.). Илири су били подељени на, многобројна, племена (Далмати, Мезеји, Дезитиати, Ширусте и т. д.). Они су дошли рано у додир с Грцима. Већ у 7 и 6 веку пре Христа основали су Коринћани и

O. Menghin,

ИЛИРИКУМ Крфљани “две колоније у илирској земљи, Аполонију (код Валоне) и Драч, а доцније су заузели извесна острва у Јадранском Мору (Хвар, Иса). Тако је почела жива трговина између Грка и Илира, особито са Салоном (Солин код Сплита) и Нароном (на ушћу Неретве). Док су Илири били независни, они се нису никад ујединили и нису играли важнију политичку улогу; они су живели шатријархалним животом и свако племе за себе. У другој половини 3 века, пре Христа образована је у јужном делу нашег Приморја једна већа држава, која се пружала од прилике од Љеша до Неретве, и у којој је главно место био Скадар. (СО овом државом водили су Римљани први рат 929—298, а 219 други. Тим ратовима, илирска је држава смањена. Трећи рат вођен је 168 с краљем Гентијем. Овај пут илирска је држава сасвим уништена, и потпала је под римску власт. Готово у исто време основана је северно om Неретве једна нова држава, мање чврста него ранија. У тој новој држави главну улогу су шграли Далмати. И са том су државом наскоро отпочели Римљани рат. 155 римска је војска заузела главно далматско место Делминиум (Жупањац, на Дувном Пољу). 119 прошла је једна римска војска кроз њихову земљу. 75 Далмати су се побунили, али је устанак угушен. И око средине првог века пре Христа ратовали су Римљани с њима. 50 једна је римска војска сасвим потучена у далматској земљи. У рату, који се водио између Помпеја и Цезара, Илири · су били на Шомпејевој страни. У зиму 4847 опет је једна римска војска уништена у њиховој земљи. 46 они су се предали Цезару. Међутим, ни после тога они нису сасвим били мирни, и Римљани су морали често да се боре с њима. Чак и после рата, који је с њима водио доцнији цар Август (35—38 пре Христа), они су покушали више шута. да збаце римски јарам (буна 16 пре Христа; рат доцнијег цара Тиберија с њима 12—10 пре Христа; далматинско-панонски ~ устанак 6—9 TO Христу). Ипак су они наскоро потпуно покорени.

За дуго се цела област илирска звала, И. Тек у почетку шрвог века о Христу један део добио је име Далмација, а други Панонија. И. је, изгледа, постао провинцијом под Цезаром. Најшре су освојеним римским областима управљали консули из Рима. Доцније су те области додаване час северној Италији, час Мажкедонији. Кад је Август поделио са сенатом римске провинције, И. је пришао сенату. Али пошто је Тиберије И. јако проширио границе и пошто је та област била у великој опасности од варвара, она буде одузета сенату и“ дата цару. Илири су брзо романизовани, захваљујући многобројним варошима, трупама и добрим путовима у њиховој земљи. Илири су да-

9 —