Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

између ње и тадање босанске владе на даљих 10 година. Шри обнављању тога уговора повишена је нешто цена дрвету, и то овако: фирма ће плаћати у другом деценију таксу од 2:40 круна по кубном метру грађевног дрвета и 80 филира по кубном метру горивог дрвета, а у трећем деценију 2:60 круна и 1 круну по кубном метру. Ова фирма, једна од највећих фирми у нашој држави, по опсегу рада, висини уложеног капитала, техничкој савршености њеног унутарњег уређења, 'нема равне на целом свету. После ослобођења, води држава управу предузећа у властитој режији, али се не може рећи, да је то најбоље и најкорисније за државу. Успех ове прве експлоатације на велико осоколио је још многа друта предузећа да склопе са босанском владом сличне дугорочне уговоре. Тако је у 1899—1908 еклопљено више уговора за искоришћавање шума. Ти су уговори, већ према

1. Фелтринели, Милано ДИ.) чет. : бук.

2. Шериф бег Филиповић =. (17 г.) чет. 3. Бр. Шабановић, Сарајево _ (6 г.) чет. 4. Иванишевић и Др., Коњиц (10 г.) чет. — Jat OVE:

5. Гашевић, Мостар. (10т.) чет. Hi j бук. 6. Бабић, Бања Лука „7. (0 г.) чет: С : 0. OyK.

7. Павловић, Сушак . . (8 г.) бук. 8. Б. Х. отп. и трг., Сарајево — (6 г.) бук. 9. Најбергер, Загреб · · (40 Pp.) чет. • бук.

10. Уна Д. Д., Загреб (8 г.) чет. бук.

11. Јела Д. Д., Сарајево. (5 г.) чет. | OVE. 12. Typumh, Cucak . . (10 г.) бук. храст.

13. Гајерет Д. JL . . (10. p.) чет. 14. В. Јанковић, Београд . (15 5.) 2 ук.

За остале велике фирме свршени су такођер преговори за повишење цена, које су цене одређене у процентима продајних цена на најближој железничкој станици.

Војводина. Површина шума у Војводини рачуна се да износи! 87.300 ха, или 45% целе површине Војводине. Но фактично је шумом обрасло само 58.700 ха. · Индустрија дрвета у Војводини врло је мала, те је углавном заступљена парним стругарама (7), фабрикама намештаја (6), фабрикама кола (4), фабрикама о жигица, (1), фабрикама дрвених цокула (1), фабрикама за корпе (1), фабрикама, за градњу дрвених лађа и чамада (8). i

Оловеначка. У нашој држави највише је и најбоље развијена индустрија.

дрвета. у Оловеначкој. Површина шума у |

ИНДУСТРИЈА ДРВА |

важности експлоатације и по простору концесиониране шумске. површине, склапани на дуже или краће време (3 године, а најдуже 30 година). Ове те фирме почеле су извозити из Босне огромне количине струганог дрвета у све крајеве света, и тамо освајати доминирајући положај на дрварској пијаци. Тамо, где је шумарство било развијено и стајало на високом степену свога развитка, тешко се осећала конкуренција босанског дрвета, а. у Немачкој“ се сматрала озбиљном опасношћу за развитак немачког шумарства, те су је називали ЉЂозизеће Сејаћг,

На светском је тржишту, а нарочито у јужној Италији и северној Африци, увела фирма, своју марку мекане робе »У5бетђејз«. После ослобођења“ подвргнути су уговори свих тих фирми ревизији, те су цене дрвету знатно подигнуте и трајање уго-

вора тачно фиксирано. дрв. 520:000 м. ст. ц. 723 К. нова ц. 13530 К mpp: 987.000.%- „ ОВ ~ „i 'w" 5180 „ дрв. 285.000 » » » 7:60 » - » „ 103:40 »” mom: 2JU00" „25 Го A. „00 MOTO дрв. 196.000 5 > 107 2:78 » » » 81:18 » дрв. 113.000 » „Ori Er 1:70 % » » 37:09 » дрв. 4.000 а О 3:82. » » 90:20 >, дрв- 26.000 27 00% 9200.) 1:64 » » » 39:39 » DW. 75.000. 1 10896. > | 81405 дрв. 150.000 И у, 3:42 » » » 22.43 » дрв. 113.000 ја , » 2:25 bb » » 43:54 ) дрв. 64.500. » »: 2:56 » - 51:16), дрв. 147.000 8. 30.40) 65, » » » 125:28 дрв. 40:000 27.0. КО 1:35 » » » 45:17 » дрв. 64.000 237700 И 99) 1:60 » » » :126:28 » DB. 460.000. | 0:68. LD 0 4520 дрв. 35.000 „ - 135:30,, npB. 33.000 , 48:00 дрв. 500.000 67:20 „ дрв. 16.000 , 341:60 дрв. 120.000 187:391, дрв. 160.000 135:30 „ дрв. 687.000 73:00 „

Оловеначкој износи 677.686 ха, што чини 42% целокупне површине (Оловеначке. Годишњи прираштај тих шума износи око 2:5 милиона кубних метара дрва; од тога иде 1 милион на грађевно дрво, а 1'5 милиона кубних метара дрва на гориво. Како је индустрија дрвета у Оловеначкој напредна и врло лепо развијена најбоље се види по броју стругара, којих је 1999 било 94 на парни погон, 18 на електрични погон, 19 на водену турбину, и 1856 поточара стругагра. На THM много бројним стругарама највише се прерађује мекано дрво! (%/6) док једва "Је иде на тврда дрва, што долази отуда што у Оловеначкој има највише четинарских шума. Шрвобитна индустрија дрва (стругање и резање трупаца) налази се у приватним

ПА пау а