Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

њему горе ноге до колена, а ко је преварио и унесрећио девојку, њему тори цело тело све до очију и т. д. Понегде опет држе, да се душе муче претворене у различне животиње, као кобиле, краве и др.

Има народних причања и веровања, коja претпостављају, да на другом свету, камо долазе душе покојника, поред раја и пакла, постоји и неко треће место, одакле се душе, по божјем одређењу, могу и да враћају на овај свет, и то редовно да изврше неку покору или посвршавају нешто, што им је била дужност да сврше за живота, па нису могли. То се сасвим поклапа са хришћанским учењем O чистилишту. Отуда, поред других, версије у народу о томе, како се душе приказују у облику белих гусака, по којима се виде црна пера, што значе грехе, па се купају у води и тако чисте. Или, како верују наши кајкавци, те грешне душе иду по свету »какти каче так дуго, док их гдо не избави«.

Што се тиче враћања душа са онога света, верује се, да се то, поред других изузетних случајева, догађа нарочито у извесне дане, и то, по причању православних, од Отворних до Затворних Задушница, а по веровању католика, на дан Свих Оветих или т. зв. Душни mag. O Отворним Задушницама, (5/6) се на, пр., по веровању простога света, отварају гробови и држе неко време отворени. Првога дана, може се одазвати сваки М., кога се звовне више гроба. Тих дана излазе чак покојници из гробова и шетају по местима, куда су шетали за живота. Многи раде послове, које су радили за живота. Сељаци верују, да тих дана долазе и у село и да се. сретају са својима, само их људи не виде. И за тих дана, као и оно првих дана. после смрти, готови се мрена софра, па се оставља или у кући или се носи на гробље, да се М. госте, а уједно се и дели за душу М. На Затворне Задушнице (2/10) се опет затварају тробови. Затвара, их, кажу, Ов. Џетар, који их је и отворио. При томе затварању, веле, да се може у тробљу чути јак тресак и лупа.

Кажу, да ко је што волео и чим се за-

нимао на овом, да то ради и на другоме ·

свету. Ако је покојник на пр. за живота, био страстан пушач, радо пуши и тамо. Стога се при сахрани у сандук стави њетова лула и кеса са дуваном. Чак и телесне особине остају човеку исте на оном свету, какве је имао амо. Отуда кадшто обичај, да се покојнику, који је био шепав и ишао на штакама, ставе у сандук штаке, јер ће их, веле, требати и у друтом животу. М. на ономе свету знају како је нама, овамо, па тако и мати зна како јој се дете понаша, али само не може знати када је гладно; кад је у кући неслога и немир, њихови мртви су жалосни, а када у кући влада слога и љубав, онда се и они веселе. П. Булат.

·МУАЧЕВИЋ

МРТВИЦА. 1. Понорница у Босни, у средњем делу. Купрешког Џоља. Извориште М. су неколика врела у суподини Маглаја (1.704: м), Шлаженице (1.766 м), и Малог Стожера (16920 M), Ha североисточном оквиру поља, око Купреша, са којих теку потоци Испод Олачица и Каричевац. Од њихова сутока почиње врло вијугав ток М., која углавном тече према западу-северозападу, кроз плитко, у хумусу усечено корито. На своме току прима са десне стране Омрдељ, а понире на западном крају поља, на висини од 1.136 м, у понору испод Курлаја (1.593 м), око 4 км југозападно од места Злосела. Дужина M. тока, је 16:2 км, а површина слива 189:4 кмг.

2. Понорница у Босни, у северном делу Купрешког Поља. Извире на брежуљцима између села Отражбенице и Злосела, у вијугавом току тече према северозападу, а, губи се у понорима на северозападном крају поља, код села Шемановца. На краће време плави тај део Купрешког Поља. Дужина. М. тока је 16:7 км.

Литература: Ј. Цвијић, Карсна поља, западне Босне и Херцеговине. (Глас, 59, 1900, 61—79). Ш. В.

МРЧАРА, стеновито острвце на Јадранском Мору, западно од Ластова, јужно од Корчуле, на 499 46:3' сев. шир. и 169 47-4/ ист. од Гр. Острво се пружа од севера према. југу, високо је 121 м и заузима површину од 1:8 км“. На северу је, испод брега, Мрчаре (101 м), Рт Јунац, а на југу Рт Бјељавка. М. је под вегетацијом, слабо је разуђена и без насеља, је:

ПТ. PB.

МРЧИН, планина у Босни, између река: Отјеше-изворишта Врбнице Потока-Живог Потока, југозападно од Фоче. Састављена, је од кречњака, а одликује се облицима, крша, нарочито вртачама. М. се пружа од југозапада на североисток, а највиши висови у томе правцу су: кота 1.409 м, Стражница, 1.363 м, кота 1.393 M, Јабланово Брдо 1.353 м. Већи део М. покривен је вегетацијом. Џодножјем планине и преко ње воде пешачки путеви и ставе.

ПТ. B.

МУАЧЕВИЋ ВАСА, економ (7/9 1851, Осек). Овршио је тимназију и вишу економску школу. Учествовао је у свим привредним и индустриским предузећима. Преко тридесет година био је потпредседник · Славонског Господарског Друштва. Био је дуго времена посланик на угарском државном, хрватском земаљском, ерпеком народном и црквеном сабору и у првој скупштини по уједињењу.

И 177.

МУАЧЕВИЋ ЂОРЂЕ, директор »Ојеменара« А. Д. у Осеку (25/6 1883, Осек). Овршио је реалну гимназију у Осеку, % пољопривредну Академију у Мађар-Овару. Био је директор Хрватско - Славонског Господарског Друштва у Осеку 1914—1919. За то

— 899 — +