Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ма југоистоку и висок је 1.445 м. Југозашадна падина планине врло је стрма, а североисточна блажија и већим делом је под вегетацијом. Југоисточним подножјем М. пролази друм Велес—Извор—Прилеп.

– МУЛАТ, острво на Јадранском Мору, далеко на пучини, западно-југозападно од острва Виса. М. се пружа од северозапада. према југоистоку, и лежи између 449 117" до 449 16:1' сев. шир. и између 14" 47'5' до 14" 54-6' ист. од Гр. Дутачак је 11 км, широк 1:2 до 3 км, а површина му је 24-2 км“. М. је стеновито острво, већим делом под вегетацијом. СОредином острва пружа се гребен, чији се врхови снижавају према југоистоку, од 158 м до 86 м (Стража). Оба ла М. врло је разуђена, нарочито дугачким полуострвом, које се од северног краја пружа према, југу-југоистоку, и завршује се. Ртом Бонастера. Више њега се диже Пијавице Врх 131 м. То полуострво обухвата, Бргуљевски Залив, а с друге стране је Пристаниште Јаци. У њему лежи насеље Мулат, по коме је острво названо, а недалеко. је, на висини, насеље Бргуље. Отановништво се бави риболовом и гајењем винове лове и маслињака. JB.

ВВ. Желва.

МУЛИХ ИВАН (1738—1798) исусовачки свештеник, касније апостолски мисионар у загребачкој бискупији. Написао је у две свеске: Продечтва кратка и готова за недељне дневе (1782—1784). 4. B-i:

МУЛИХ ЈУРАЈ (Туропоље — 1753, Затреб). Био је свештеник исусовачкога ре-

да. Радио је као професор на исусова- ·

чкој гимназији, а, касније је као апостолски мисионар држао проповеди по Угарској и Хрватској. Написао је много побожних књига, молитвеника, катихизиса и т. JL, међу осталим: Духовне јачке (т. ј. песме) послувања. апостолекога. (1750), Зрцало праведно (о црквеном расколу, 1749) и т. д. АД B-u. МУНИКА (Ршиз Јелпсобдегтј) је бор, који је ограничен на Балканско Полуострво и Калабрију. У нашој земљи налази се само на високим и кречњавим планинама Херцеговине, Јужне Далмације, Црне Горе, Проклетија, Шар-ЏШланине и Галичице. Имз, та и на Муртеници Златибора. Сличан је црном бору, али му кора стабла личи на кору јеле. Док се црни бор држи брда и нижих делова планина, дотле М. насељава, најрадије највише делове високих планина, на којима замењује на нашем полуострву алпијеки Ршиз сетђга, Литература: Ј. Панчић, Флора Кнежевине Србије; додатак. II:

»МУНК« А. Д. ЗА ХЕМИЈСКУ ПРЕРАДУ КОСТИЈУ И ЖИВОТИЊСКИХ ОТПАДАНКА, у Београду. Основано је 1923. Капитал је 3,000.000 динара. Има једну фабрику у Београду и једну у Земуну. >... 1: 0. ЛП.

МУРАТ

МУО, село у Зетској Области, у срезу 60кокоторском; на југозападној обали Которскога Затона, насупрот Котору. Има 582 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу. Насред места. је лепа црква с византиским кубетом. У њој је сахрањено тело блаженога, Грације, редовника, августиновца, родом. из M. (— 1508, Италија). Ј. Ми.

МУРА, peka у Оловеначкој, лева притока Драве. М. извире у Солнограшком Лунгау, близу села Мура, са подножја планинског масива Мархкарека, на висини од 1.746 м. У нашу државу улази М. ниже Шпилфелда, и већим делом чини траницу наше државе са Дустријом и Мађарском. — М. тече у доста вијугавом току од северозапада према југоистоку, а у Драву утиче преко пута трговишта, Леграда. Ток М. је доста брз, чак и у близини ушћа; вода јој је хладна и врло 60тата рибом. Река је регулисана (1874 до 1894), те је од Граца до ушћа пловна. Дужина М. тока кроз нашу државу је 120 KM, OKO 29% целе дужине, а површина, слива је 1.992:9 км“. Важније притоке М. су: Лендава са леве стране, а са десне: Шчавница, Велика Крка и Трнава. Земљиште између доњег тока М. и Драве зове се Међумурје. JJ. B.

МУРАВЊАН, мало језеро на југозапа– дном крају Дутог Отока. На североистоку је ограничено бретом Муравњаком (103' м), на. југоистоку Велим Врхом (149 м), а. на југозападу је одвојено од мора уским низом врло ниских брежуљака. Језеро је елиптичног облика, пружа се од северозапада, према, југоистоку, дужином од 830 м, ширином од 280 м. Површина. М. је 0:15 км“, a апсолутна, висина 4 м. Вода му је слана и подземним путем комуницира са морем. Просечна дубина, језера је 2:9 м, а максимална, 5':8 Мм.

Литература: А, Сама, Де 5ееп des Karstes, L (Abh, d, k, k, Geogr, Ges, Мел, У, 1903/04), 1. BP.

МУРАТ МАРНО, сликар (30/12 1864, Лука, Шипањска, код Дубровника). Основну школу и гимназију свршио је 1883 у Дубровнику. После је студирао у Задру 3 године теологију. 1886 отишао је у Минхен, где је дипломирао у Уметничкој Академији 1898. датим је, ради студија, пропутовао Италију, задржавајући се неколико меседа у Риму и у Паризу. 1900 М. је дошао у Београд за наставника вештина у средњим школама. Једну тодину предавао је цртање и краљевићу Александру, данашњем владаоцу. М. је рат затекао у Дубровнику, те је одмах спочетка, као вазда убеђени на-. ционалист, био прогањан и хапшен од аустриских власти. После ослобођења М. је именован за управника Надлештва, sa уметност и споменике у Дубровнику.

М. је као сликар један од првих и најдоследнијих импресиониста и пленериста,

== .919 —