Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
СДРАЈЕВО
„ва«, индустријом. мрамора. две. фирме. Сем Стога, у 1 је и већи број. банака.
Од културних институција (О. има: четири гимназије, мушку и женску учитељску школу, занатлиску школу, школу и радионицу за уметни обрт, иколу 34, ћилимарство, шеријатеку судачку школу, мушку и женску грађанску школу трговачког смера, женску стручну школу, православну и католичку – богословију, Трговачку Академију. више медреса, Народно Позориште, добро уређен Музеј: У CG. је. столица мухамеданеског реис-улулеме“ за Босну и Херцеговину и муфтије, католичког надбискупа и. православног митрополита. Средиште је веливих просветних друштава Просвјете. Гајрета, Напретка и Беневоленције.
Литература: М. Хилми, Прилог историји Сарајева (Гласник Земаљског Му-
веја, 1889); О. Чајкановић, Орпско-право-
славна црква Св. Архангела. у Сарајеву (Гласник Земаљског Музеја, 1989); M. Мандић | Сарајево (1922); Кемура, Јавне муслиманске грађевине Y\ Сарајеву. CEHK Земаљског Мувеја, 1908): Кемура, Сарајевске џамије и друге јавне. зграде турског доба. (Гласник Земаљског Музеја, 1909, 1910 и. 1911; Кемура, (Стара. хришћанска. црква. (у 'Са ајеву (Гласник O6маљског Музеја, 1911). M. филитавић,
У (0. је црква (Св. Архистрашита Михаила и Гаврила. Зна се, да је 1644, када је (О. торело, она много страдала, као и
приликом пожара 1656, када је изгорела.
30/4 1658 почела се градити нова црква. Када су 13/10 1697 Немци попалили и попленили Q. црква је остала читава, само су је прво Немци опљачкали, а. 0после њих и Турци. 1730 саграђена. је нова црква, којљ је 1793. из основа рестауриGaa. mne се врло много у 17 и 18 веку. В. Ш-ћ. Шлодна, шумом, водама и пољима, 60„тата, долина, око (0. била је насељена од најранијих времена. У непосредној близини (0. у Бутмиру, налазило се једно од најбогатијих неолитских насеља Ha Балканском ШПолубстрву. чувено са своје керамиске индустрије. У најближој околини (С. постојале су преисториске насвобине на планинским косама. ребевића, SRBIJE. положај
Omo је имало валтредаш
за одбрану и служило је вероватно дуго
као склониште. То је насеље било дуга континуитета и! трајало је O иза DHMског времена. У римско доба, у ском се Пољу налазила, крајем другог или почетком трећег века, МТ легија. Автустова. За римске управе нарочито се развила Илиџа, лековитих сумпорних балБа, и врло рано је оглашена за колонију. Нешто римоких остатака налшло се и на самом подручју данашњег (О.
(ла ,
од којих је Дебело Брдо шонајва-.
Заграјев-
искоришћавана ради својих |
||
: Gaga.
У средњем веку (Сарајевске је Шоље чинило средиште жупе Врхбосне. На. Бал-
Ђрду било је 1244 седиште католичког |
егископа. са црквом Св. Петра, а спомиње се и више других места. Почетком 15 века ова је жупа била делимично у поседу Павловића. 'У њој је 1415 сахрањен војвода. Павле Раденовић. Од 1379 у Брх--· босни се помињу дубровачки трговци. Поред 0. налазио се град Ходидјел, зван данас Стари Град, који је 1435 прешао у турске руке.
Град (). ипак се највише развио за турCROP времена. Он је био њихова полазна за освајање Босне и Далмације. Турци су граду дали и име. Он се дуго звао просто Сарај. Серај, Сераљо, а после је дошао данашњи придевски облик С. Сарај је био двор првих намесника, Несух-бега, | Гази Иса-бега. Mca-Ger je moдигао у граду више зграда и чувену Цареву да са, мостом и купалилом у њеној близини. Развоју града, није много сметао нападај Мађара и Срба под водством деспота. Вука Бранковића. и Петра: Доција, (1480).
Највише заслуга за подизање (О. има дуготодишњи – босански намесник | Гази Хусреф-бег (намесник, с прекициму, 1521 до 1541). Он је подигао лепу Бегову џа-
о мију, највеличанственију зграду старог С.
(1530). Шоред џамије подигао је медресу
и манастир (ханиках), хан са имаретом
бавном кухињом), купатило, затим чувени (О. безистан за трговце и велики Талшли-хан, трговачки базар другог облика (страдао 1879 од пожара). Његови су
"и ханови Ђулов и Морићев, познати из
"ватре (помињу се 1644,
· Савојски,
локалне историје и народних песама. Уз толике грађевине Хусреф - бегове дошле су још многе друге, те је 0. џостало (у
| 16 веку развијена. варош са 10.000. шућа.
Шравославног елемента било је у. С. одавно. Њихова црква има зајемчену традицију, од 16 века. Католика. је било. исто тако, одавно. Крајем 16 века у вароши је било на 200 католичких и исто толико православних кућа. 1616 добили су православни дозволу, да место старе цркве, која је изгорела, подигну „нову. Католички“ капелан у једној малој црквиTUT почетком 17 века био је фра M. Див ковић, познати босански шисац. Средином 10 Beka дошли су у (О. TIrTA15OJTCKIH Јевреји.
"Од 15 века (О. се све више дивало и постало је главно трговачко место Босне. У њему је било трговаца са разних страна. особито много Примораца. и Млечана. Било је доста трговаца и међу муслиманима. Богатство драда штетпиле су честе 1656, 1697). IToследње године упао је у О. принц КЕвген опљачкао Pa и попалио, а велик део света, хришћанског, муслиманског и јеврејског одвео у ропство. Помињу се страшне ватре 17858 и 1879. кад је нарочито настрадао српски крај. У. 17 ве-
== 44