Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
САРАЈЕВСКИ ЛИСТ
ство у овој области врло развијено, нарочито гајење ситне стоке, а то. је опет изазвало развитак и напредак неких грана домаће индустрије као што су: учињање кожа и израда опанака (Високо, Сарајево, Фоча) и израђивање ћилима и ћебета (Високо, Сарајево и Фоча), осим што се стока у великим количинама, пролаје и извози. Велики комплекси шума, дали су полета шумској индустрији, нарочито они, што су поред железничких пруга. Највећа cy предузећа за индустрију дрвета у Сарајеву, (Ојетлинама, Средњем, Илијашу, Хаџићима и 'Гарчину. У долинама Босне и Дрине и њихових притока развијена је напредна земљорадња, а гаји се много и воће.
Рудно ботатство ове области било је познато и Римљанима. У средњем веку врло се живо радило у свима рудницима. Средње Ђосне. У тадашњим руднидима Дежевицама, Крешеву, Фојници и др. били су запослени и многи странци. За време Турака рударство је занемарено и рударска је производња сведена на незнатну меру. Шосле окупације Босне (1878), рударство je обновљено. Богате наслате угља отворене су за сада у Месићима код Рогатице, затим у Ђрези и Згошћи у височком срезу. Ради се још у руднику твожђа у Варешу и копа се мантанова рудача у Чевљановићима. У O. O. истичу се од лековитих вода модерно уређена сумпорна бања у Илиџи код Оарајева, и бања у Фојници, а од многих кисељака најважнији је Кисељак између Високог и Фојнице.
Оаобраћају служе многи добро израђени путеви, нарочито у источној половини области, у близини негдашње аустриске државне границе, и железнице. Сарајево је главни железнички чвор у (С. 0. и у nemoj Босни. Из СОарајева полазе цруте према Броду, долином Босне, затим према Дубровнику, преко Херцеговине и за Србију преко Вишеграда и Ужица у Ота лаћ. Од прве одвајају се краци Семизовад—Иванчићи, Подлугови—Вареш и крак Лашва— Травник, који је делимично У овој области. Од mpyme Сарајево— Сталаћ
одваја се крак Међеђа— Увац. Ове су ове
пруге уског колосека.
0. 0. била је врло добро насељена = у преисториска времена и у римско доба. У средњем веку 0. 0. била је подељена: на истоку је био крај Подриње, средњи део је био у саставу жупе Борча, а данашња западна половина (О. О. чинила је добро познату жупу Врхбосну, у којој је постала и у којој је дуто времена било
средиште босанске државе. Кроз Подриње.
водио је у средњем веку пут из Дубровника у Србију, а кроз зашадни део С. (. т. 38. мађарски пут. |
У средњем веку била су важна насеља у 0. 0.: Фоча, Устиколина, Фојница, Високо о Крешево, а кад је, почетком 15 века, превладао турски утицај у (Средњој
_
Босни, истиче се Врхбосна, доцније Сара-
'јево, које је под Турцима силно подигну-
то. Данас је главни град у 0. 0. Сарајево, истовремено и највећи град у Босни и Херцетовини. Важна су још насеља у С: 0.: Рогатица, Вишеград, Фоча, Фојница, и Високо. М. Филиповић.
САРАЈЕВСКИ ЛИСТ излазио je y- СаpajeBy 1875—1914. Штампао се ћирилицом и латиницом. | Li У И.
САРАЈЕВСКИ ЦВЈЕТНИН излазио је У Сарајеву једанпут недељно на српском и турском језику 1869—1873, као политички и књижевни лист. Ут ОИ
САРАЈЕВСКО ПОЉЕ, област у Босни, у изворном крају Босне. Поље је у средњем веку било саставни део жупе Врхбосне. Врхбосну су заузели Турци 1436 и учинили је базом за продирање у остале делове Босне. Они су место старог града Врхбосне подигли (Сарајево у источном крају поља, по ком се онда после и поље грозвало. ПШродирање Турака и њихова управа изазвали су сеобе хришћана из CG. П. у друге крајеве, које су престале крајем 17 века великом сеобом са војском аустриског војводе Мугена Оавојског. Од тада почиње јако досељавање, нарочито из Херцеговине. У 18 веку становништво је много страдало због честих кута.
У OC. П. има много старина из преисториског и римског доба као и из средњег века. У селу Которцу су остатци старога града Котора, који се помиње у 10 веку, а село Вруци се помињу 1244. Становништво је измешано: мухамеданци, међу ксјима има доста старинаца, православни, већином досељени из Херцеговине, Црне Горе и Босанске Крајине, и католици, већином досељени из Далмације. – Главно занимање је земљорадња, мање сточарство. Пре подизања железница много су се бавили кириџилуком. Од 1878, нарочито од 1919 осећа се, услед решења аграрног питања, велики економски напредак: шоље се рационалније обрађује, граде се 60ље куће и вбог близине Сарајева развијају се повртарство, воћарство и млекарство, а многи се одају радовима на, железници и занатима. :
Литература: В. и (О. Трифковић: Сарајевско Поље (Насеља, 5).
ИМ. Фулиповић.
Поље у Босни, на проширеним долинаMa Босне, Миљацке, Добриња и Железнице, са свих страна оивичено планинама. На југозападу је Игман-Планина (Игман [1.248 м], Главнатац [1.336 м], Обешеwa [1.208 м]), на југоистоку Кобиље Брдо (867 м), Бојишта, (1.265 м), Требевић (1.629 M) и висораван Градиште (1.088 м), а. ca североистока, севера и северозапада. затварају та На Шанцу (1.091 м), Прадина, (1.978 м), Орлић (873 м), Симичина. (909 м), Матјашево (870 м) и Осој (787 м). Цео југо западни, југоисточни и источни обод (О. II. састављен је од верфенских шкриљаца, на,