Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

слачи дужни одржавати чисто гајете. Веће оправке, као и сав материјал за осветлење падају на терет сопственика мрежа. и бродова.

Летњи риболов и његов распоред врше се још по Наполеоновом закону, који се

у примени показао као врло добар, И

свакојако ће, са потребним ситнијим изменама, које напредак технике :и време собом доноси, он бити усвојен жао наш закон за уређење ове тако важне привредне гране овога. краја.

По распореду рада, рибари из једне општине не могу ловити у водама друте политичке општине. Рибари из исте општине обављају риболов према програму, који саставља, лучки уред. На пр. ако у једној општини има десет мрежа, определи се десет тачака (пошта), и у почетку

риболова, поште се коцком одређују за'

први распоред, а после се сваке вечери смењују. идући један за друтима. Ако је нека мрежа, ма са, кога» разлога, изостала. једне вечери, власник мреже, која за њом настуша, може, ако хоће, ловити на тој пошти. :

заузимањем Др. Нике Љубића и инжи-

њера, Петра, Сењановића. Југославенска, Индустриска, Банка у Сплиту и Индустриска Заједница у Омишу, откупили су од фирме К. Варханек њезине фабрике“ у Далмацији, и у јануару 1921 основали засебно удеоничко друштво Јутословенска. Рибарска, Индустрија, »Оајрдина«. ; М. Јовановић. САРИА БАЛДУИН ДР., професор Университета (5/6 1893, Штуј, (Словеначка). Гимназију је свршио у Птују (1919). 1912 до 1921, са прекидом за време рата, студирао је на Университету у Бечу, где је и 1921 докторирао (класична, и шреисториска археологија). Дисертација му. је била Zur Geschichte des Mithrischen Kultbildes, 1990—1921 Ogo je библиотекар археолошко-епиграфског семинара у MBeчу. Од 1922 био. је асистент на, беотрадском Университету. 1925 постављен је за, доцента старе историје на истом Университету, а 1926 за ванредног професора, за исту струку на љубљанском Универеситету. '1922—1926' био је додељен на рад Народном Музеју у Београду, где су му биле поверене преисториске, археолошке и нумизматичке вбирке. Радио је на, археолошким истраживањима у разним местима Оловеначке и Јужне“ Србије и на пољу античке и старосршеке нумизматике. Руководио је ископавањем у Птују, у Модричу на Похорју, а нарочито у (Стобима, (код Градског у Јужној Србији). С. је објавио већи број археолошких, историских и нумизматичких расправа и прилога. у Отаринару, Часошису за згодовиHO ин народописје, Скопеком Гласнику Булићевом Зборнику, Вјеснику ХрватСкота. Атрхеолошкога Друштва, Numismatische Zeitschrift, Jahreshelte des Osterr, archaeologischen Instituts, Mitteilungen des

КОВ НИК,

„САСИ

Vereins klass, Philologen in Wien, Berichte der rom,-germ, Kommission и T. JI. M. Кос.

САРНОТИЋ СТЕВАН, генерални Iyковник, прави тајни саветник, вашоведајући генерал Босне и Херцеговине (4/4 1858, Синац, Хрватска). Овршио је Војну Академију у Винер-Најштату, те је 1879 стушио. као поручник у 16 хрватску пешачку пуковнију. 1879—1889 учествовао је у свима, операцијама, (у Босни и Херцеговини и 1882 у војној експедицији у Кривошијама. 1/ 1884 постао је натпоручник и премештен је 74 пешачкој пуковнији. 1882—1884 свршио је Рашну Школу у Бечу. 1885 додељен (је тлавном стожеру к 1 брдекој бригаши у Мостару, и онда 26 бригади у Бечу. 1589 постао је капетан главног стожера у Бечу. 1891/1892 био је командиран у. Касану на Вилни, да. научи уски језик; после повратка. додељен је евиденцоиро-у главног, стожера, у Бечу. 1893/1894 нашисао. је Даз газе веће Ктјевз еајег. 1894/1895 био је додељен 66 пешачкој пуковнији, 1895 постао je мајор тлавнот стожера и главно-стожерни тлавар 7 пешачке дивизије у Осеку. 1898 постао је тоттуковник, 1900 тлавно-стожерни главар ратне луке Пуља, 1901 шпу1909 главно - стожерни – главар 12 војног збора Херманштат, 1907 тенералмајор и заповедник 5 пешачке бригаде, 1910 заповедник 44 аустриске домобранске дивизије, 1901 шодмаршал и заповедник 7 хрватско - славонско JIOMOбранског окружја у Загребу, 1914. заловедајући генерал Ђосне и Херцеговине. За време (Светског Рата командовао je 40 домобранском дивизијом против (Србије: 1915 заузео је Ловћен. и : В. Лакса.

САРО АЛБЕР. (баггаме), француски политичар, тувернер Индо-Кине, амбасадор и министар (1879). Као министар. птросвете, старао се о. избеглој српској омладин, и наредио је Српски Дан тло. свима. француским школама, (26/8. 1915) ради слављења, српског отпора непријатељу, и купљења, прилота за. пострадале у 0

»CAPTM/JI«, ФАБРИКА МАШИНА M ГВОЗДЕНИХ НОНСТРУКЦИЈА, Смедерево. Својина, је Орпског Акционареког Рупа ско-Гопионичко- Индустрискот Друштва. у. Београду. 1 ТТ

САСИ. Саски рудари јављају се у СОрбији за владе краља Уроша |. Они су у Србију почели долазити из Утарске, делимично можда. одмах после татарске на језде (1241), када je настрадао. Ердељ, у коме су биле веће саске рударске колоније, а делимично су их доводиши лубровачки закупци рудника. Постоји о мишљење, да ти саски рудари потичу највероватније из области сепешких (С. Из Србије и Угарске прешли су они у Boсну, а било их је доста и у Бугарској.

= 491 —— 4