Narodna milicija
2. pripadnik NM može lišiti slobode vojno lice koje zateče pri izvršenju težeg krivičnog dela, ali samo ako postoji opasnost da će to lice pobeći. Ako je pripadnik NM lišio slobode vojno lice, dužan je bez odlaganja da o tome izvesti pretpostavljenog starešinu koji je dužan da lice odmah preda najbližoj vojnoj jedinici;
3. prema propisima medjunarodnog prava, diplomatski predstavnici stranih država koji su kod naših državnih vlasti akreditovani, uživaju pravo diplomatskog imuniteta.
Pripadnici NM ne mogu pomenuta lica lišiti slobode pa ni u slučaju zaticanja ns izvršenju krivičnog dela. Pomenuti strani - diplomatski pretstavnici iskazuju se ličnom kartom diplomatskog kora izdatom od Ministarstva inostranih poslova FNRJ i overenom od strane Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ.
Ako strani diplomatski pretstavnici izvrše kakvo krivično delo, pripadnik NM dužan je da najhitnije (telefonom ili drugim brzim sredstvima veze) izvesti najbližeg starešinu NM.
Ostali službenici stranih diplomatskih pretstavništva koji nemaju ličnu kartu diplomatskog kora, mogu biti lišeni slobode samo u slučaju zaticanja na izvršenju krivičnog dela, ali su i u ovom slučaju pripadnici NM dužni da najhitnijim putem izveste najbližeg starešinu NM.
Skrećemo pažnju da zgrade stranih diplomatskih pretstavništva i stanovi lica koja uživaju diplomatski imunitet uživaju eksteTitorijalnost i nepovredljivost, a to znači da u prostorije ovih zgrada i stanova pripadnik NM može ući samo kada bude pozvan od strane pretstavništva.
Ako se izvršilac krivičnog dela, koji je naš ili strani državljanin» a koji se goni, sklonio u prostorije stranog diplomatskog pretstavništva ili stanove lica koja uživaju diplomatski imunitet, pripadnik NM ne sme ni u tom slučaju da ulazi u te prostorije, već mora da o tome odmah izvesti najbližeg starešinu NM, a sam će osmatriti sve izlaze i voditi računa da se pobeglo lice liši slobode kad izidje iz pomenutih zgrada i stanova. :
РАСВЕТЉАВАЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА
Ме“
ЖИКА СИМОНОВИЋ, начелник крим. одељења Мин, унут. послова ФНРЈ
УВОД
Када се догоди какво кривично дело, потребно је расветлити га.
Расветлити какво кривично дело, значи постићи разјашњење следећих питања:
1. о каквом се кривичном делу ради, односно које је врсте;
9. где је, када је (кога дана и у које време, односно час), на који начин и под каквим околлостима извршено;
3. ко је његов извршилац и
4. какви су равлоги (мотиви) извршења.
Ово су главна питања, која треба разјаснити код свих кривичних дела уопште, Међутим, има извесних кривичних дела, код којих долази у обзир разјашњење још и других питања. Тако, на пример: колика је величина штете проузрокована извршењем кривичног дела; каквим средствима је кривично дело извршено; да ли је извршилац имао саучесника при извршењу кривичног дела (и то можда: у његовим припремама, или доцније у његовом прикривању, или у скривању предмета који потичу од извршења, или у њихоBOM протурању — препродавању), итд. Која се све питања морају разјаснити, вависи од врсте кривичног дела.
Разјашњење ових питања постиже се изналажењем и утврђивањем таквих чињеница, на основу којих се може доћи до сазнања, истине у сваком конкретном случају. _
До изналажења, пак, тих чињеница долази се извршењем радњи, чије врсте, форму и садржину прописује Закон о кривичном поступку.
Овај Закон још није донет. Међутим, он је у изради и ускоро треба да буде изнет пред Народну скупштину ФНРЈ. До његовог доношења замењује га »Упутство за органе ислеђења«, којим су прописане ове радње.
Успех у овом раду обезбеђује с. једне стране познавање врсте радњи, њихове форме и садржине, или, с друге стране, и извесних научних и техничких метода и тактике, и то како оних које се примењује уопште, тако и оних које се примењују код појединих конкретних случајева (ове научне и техничке методе и тактика изучавају се у криминалистичкој лауци).
ПРЕТХОДНА ОБАВЕШТЕЊА
У наводу је речено, да се до изналажења чињеница, којима ће се расветлити неко кривично дело, долази извршењем извесних одређених радњи. Јасно је да то бива онда, када већ постоји извес-
4
ност да се ради о кривичном делу, само треба да се разјасни о каквом се кривичном делу ради, односно које је врсте (на пример: утврђено је да у неком предузећу постоји мањак, али треба још испитати да ли се у том случају ради о утаји или крађи).
Међутим, има, случајева када те извесности нема, када се још незна да ли се ради о кривичном делу, или не. Тада се не може, или боље рећи било би каткада погрешно и нецелисходно прећи одмах на извршење оних радњи, које су одређене за разјашњење питања истакнутих у Уводу, већ се има предузети једпа претходна радња (предрадња), чијим извршењем треба да се утврди, да ли се у конкретном случају заиста ради о кривичном делу, или не, Та предрадња се назива претходно обавештење (проверавање). ~
Претходна обавештења (проверавања) предузимају се код свих. пријава о кривичном делу:
а) када нису потписане (безимене, анонимне пријаве — пасквиле); -
6) када је утврђено да су потписане лажним, односно произвољним, измишљеним именом (или псеудонимом);
в) када се у њима, иако са истинитим потписом, ивражава само сумња, односно -могућност постојања кривичног дела, или се у томе погледу дају нејасни или несигурни податци, (на пример: 1. — пријава да се неко лице, које је уопште познато с једне стране као исправно, а с друге стране као лице само са редовним приходима и које се ретко креће из свога места пребивања, бави недспуштеном трговипом са валутом или недопуштеном штекулацијом, одлазећи у тој сврси у нека удаљена места; 2. — пријава да је нека девојка, позната као мирна, скромна, извршила чедоморство; и томе слично).
Но, претходно обавештење (проверавање) треба да се изврши и у свим случајевима када су лична запажања службених лица криминалистичке службе могла довести до сумње.о могућности постојања кривичног дела (на пр. запажања — да неки грађанин разбацује новац у банчење; да извесно лице троши много више него што би му то његова средства допуштала; да нека особа врши куповине изнад границе својих редовних могућности; и томе слично).
Наведени случајеви, већ по својој природи налажу брижљив, свестран и каткада и дуг и истрајан рад, да би се изнашле чињенице које ће потврдити или оповргнути наводе пријаве, односно личног запажања. СО обзиром на ову последњу могућност, да би наводи пријаве могли бити оповргнути, односно да би се претпод-