Narodna milicija

нам се ту пребацује. Али слушајте шта је исти Јудин у истом чланку, понављам 15 фебруара ове године, писао:

»Ново обогаћење и конкретизовање идеја марксизмалењинизма о јединству радничке класе са већином радног народа налазимо у земљама народне демократије. Та идеја развијена је најдоследније у Југославији, где је у Народном фронту уједињено седам милиона људи (Пазите, Јудин је заборавио да их класно диференцира! М. П.), тј. скоро сви одрасли становници. Народни фронт није обична коалиција, већ друштвено-пољитичка организација народа, у којој водећу улоту игра радничка класа на челу с Комунистичком партијом. Отечествени фронт Бугарске такође се претвара у друштвено-политичку организацију читавог народа.«

Треба ли коме још примера беспринципијелности критике Информбироа и спроводника те критке против наше Партије 2

Ево још примера: Свако је могао у пројекту програма наше Партије да прочита Стаљиново име, у истом реду са именима Маркса, Енгелса и Лењина. Али члан ПК Партије мађарских трудбеника, Јожеф Ревај поставља нама питање: »Да ли је клевета или чињеница да се у програму КПЈ не спомиње Стаљиново име2г« Ми му одговарамо: Клевета !

Али, нама се пребацују »турско-терористичке методе« а они који бране од нас исправне партијске методе, хапсе у Мађарској Југословене који неће да потпишу осуду наше Партије и одузимају посланички мандат претставнику југословенске националне мањине, а да не говоримо о сличним поступцима у Албанији.

*

Али ови примери не показују само беспринципијелност, него и то да је резолуција Информбироа имала-за последицу да су руководства неких комунистичких партија навела своју штампу на то да се служи неистинама и клеветама против једне братске партије, коју су досад, заједно са њеним руководиоцима, тако високо оцењивали. Можда је то најтежи и најнегативнији резултат резолуције Информбироа. Мисле ли такви руководиоци братских пролетерских партија на то шта значи за наш пролетаријат и све наше радне масе кад се поставе пред такву неочекивану и несхватљиву појаву: И шта мисле кад једног дана и партиске масе тих партија и радне масе које су под њиховим утицајем, увиде какве су неистине и клевете биле мобилисане од стране њихових руководстава против Комунистичке партије Југославије коју те масе толико цене2

Листови партија из Информбироа нису објавили ни најкраће изводе из пројекта програма наше Партије, а у неким земљама нису га уопште ни поменули. Али зато италијански другови кажу да је наш програм лицемеран, јер — не мислимо да га спроводимо! Може ли се пасти дубље у беспринципијелностг Вероватно да може, па ћемо сачекати и даље примере. А вођа Партије мађарских трудвеника, Ракоши, није се зацрвенио кад је рекао на једном збору да смо наш конгрес сазвали на брзу руку и да смо наш програм »нашкрабали«. Ето каквим испадима, који су далеко од партијности као земља од неба, мисле ови браниоци марксизма-лењинизма да ликвидирају једно руководство код кога су три године неуморно долазили да нешто науче.

Тако је више-мање у свима питањима које је резолуција Информбироа избацила пред јавност. Све се њене неистине и клевете »разрађују« у штампи појединих партија и у говорима њихових руководилаца. То јест, то се »разрађивање« појединих тобож принципијелно постављених питања састоји у подизању неистина и клевета Информбироа на квадрат. Дајмо опет још један пример. Док резолуција, уосталом сасвим неправедно, оптужује наше "руководиоце да хоће да изграђују социјализам без подршке комунистичких партија у осталим земљама, без

подршке земаља народне демокрације, без подршке СССР-а, да они мисле да Југославији није потребна полоћ тих револуционарних снага, — дотле »разрађивачи«

иду даље. Само један пример по овом питању. Георгију Деж, генерални секретар Румунске радничке партије, пише у чланку објављеном у новом броју листа »За чврсти мир и народну демократију« ово о изградњи социјализма у Југославији: ».... социјализам не може бити изграђен у једној или више земаља без помоћи СССР-а и против њега, без помоћи народних демократија и против њих, без ослонца на међународни раднички покрет и против њега, као што тврде данашњи југословенски државници« (Ја сам подвукао ову неистину, М. Ц.).

Па може ли се ићи даље у изопачавању истине“ После оваквих примера, ништа се са сигурношћу не може тврдити.

Ето тако стоји са »идеолошком« страном резолуције Информбироа, тако изгледа »принципијелна критика« коју ми треба да примимо као другарску и принципијелну, на основу које »здрави« елементи наше партије треба да се побуне против партиског и државног руководства, да би задовољили неке руководиоце других партија који су у слободу своје земље стигли на авионима са лулом у зубима, и који су четири године по четири пута дневно узалуд позивали масе у борбу преко радија, док смо ми слободу извојевали пешке, оружјем у рукама, истерујући непријатеља и сусрећући се с Црвеном армијом као војска са војском — мала са великом „споредна са главном, милион са много милиона, али ослободилачке и револуционарне обадве, обе са петокраком звездом на капама. И на основу оваквих »принципијелних« »критика« ми треба да признамо злочине које нисмо направили!

Коме сад може не бити јасно да се, због резултата до којих је довела, резолуција Информбироа показује као крупна историјска заблуда и погрешка. Тешко је у тим условима отети се утиску да се тако вођеном кампањом против КИЈ покушава да се, макар и привремено сроза велики углед који су народи Југославије стекли у свету својом херојском борбом, револуцијом којом су оборили власт буржоазије и успоставили власт радног народа на челу с радничком класом, а под руководством КИЈ, радним полетом и брзим темпом социјалистичке изградње; да се сроза у ништа велики углед који је Комунистичка партија Југославије стекла у читавом демократском свету као организатор и руководилац свих постигнућа нове Југославије, и да се без икаквих скрупула упрља блатом највећа фигура у историји југословенских народа, херојска фигура народног вође и учитеља Тита, цењена и вољена свугде у свету где се народи боре за своје ослобођење и напредак, фигура чије је име постало један од бојовних усклика далеко од Југославије. Али то се неће постићи. И замислите те наивности: у таквом послу имали би у првом реду да помогну »здрави« елементи саме Комунистичке партије Југославијс! Али како духовито рече један члан партије у једној основној јединици: »Мислио сам досад да сам добар партијац, да сам »здрав елеменат«. Али од кад сам прочитао резолуцију Информбироа постао сам најнездравији елеменат: ја им ту резолуцију никад нећу примити«!

После света што смо изнели, ми можемо да кажемо да резолуција Инофрмбироа, својом садржином и аргументацијом, тоном, начином на који је донета и целом њеном предисторијом а нарочито начином на који се сада пропатира, претставља нову појаву у међународном радничком

"покрету: она оставља утисак беспринципијелног фракција-

шког груписања руководстава неколико комунистичких партија за борбу против једне комунистичке партије, и то баш оне која је после СКП(6) отишла најдаље на социјалистичком путу.

Оваква ситуација не може дуго остати, јер су такви поступци неизмирљиви са интересима међународног пролетерског покрета. Да ли ће руководиоци партија из Информбироа успети да се брзо изваде из ове чудне трке за упропашћавањем крваво извојеваних тековина међународног радничког покретаг То за овај моменат није тако лако претпоставити, али мора да буде и биће. Ми нећемо изгубити ни стрпљење, ни чврсту веру у то.