Narodna odbrana

2. Витешка секција Народне Одбране и њен рад. Рад на витештву сталан је, вечан задатак Народне Одбране. Она је дала томе израза п самим својим устројством, по коме је сваки њен Одбор, основао нарочпту вптешку секцију, као одборски део, који he стално свршаватп све послове витештва, давати идеје и снаге за извођење витешког задатка Народне Одбране. Као внтешка удружења узета су стрељачка, соколска, јахачка, ловачка и олимппскп клубови. Витешке секције састављене су од оних чланова одборских, који су у исто време бплп и чланови управа разних витешких друштава у месту Одбора Ако таквих чланова није било довољно, извршено је попуњавање са лпцима из- тпх управа. Нова правила Народне Одбране избегавају —• како смо већ рекли у тумачењу уз њпх у свему шаблону, и уско, скучено везање за суво слово; она су гипка и широкогруда. По тим правилима број чланова Одбора зависи од месних прилика; исто тако ни величиаа секције није везана за број. Дозвољеноје, с обзиром на велике Одборе, да чланови секција могу бити и лнца која нису чланови Одбора. Главно је да су они чланови управе друштва које престављају. Према томе састав витешке секције код наших Одбора није свуда истн. Средишаи Одбор има у својој витешкој секцији по два члана из савезних уирава: Сокола, Стрелаца, Јахача, Олимпијског клуба и једног члана из управе Ловачког савеза.

Оснивањем витешке секције у Народној Одбрани постигнуто Је врло много. Мисао сједгтења рада приватне иницијативе, што се тиче витештва, потпуно је приведена у дело. Постојање витешке секције о томе је најбољи доказ. Целокупно наше витештво које до сада није имало додира, прикупљено је и сједињено у једној замисли, уједном солидарном заједничком раду. По правилима Секције Пародне Одбране, која свака има свога председннка и секретара (сем витешке има јога културна п финансиска), састају се у седнпце самостално и раде независно. Код већег дела Одбора у унутрашњости то се не чини, јер тамо се мање више, све свршава на општим седнпцима Одбора. 0 раду витешкнх секција тих Одбора говорићемо тамо где говоримо о раду тих Одбора у опште за витештво; овде ћемо говорити само о раду витешке секције и с њом у вези о раду Средишног Одбора за витештво. Рад внтешке секцпје Средишног Одбора обилан је. По њ ном решењу упућена су од стране Управе внтешких савеза у Београду упуства друштвима у унутрашњости којима им је препорунен заједнички рад, као : заједничко одржавање предавања, заједнички излети, заузимање свих за послове сваког појединог друштва, и т. д. Иницијативом ове секције окупљало се внтештво у Београду на заједнички рад у свему где је то било потребно. Средишни Одбор, на потстрек ове своје Секције, поклањао је потребну пажњу и помоћ свакој грани вите-

45