Narodna odbrana

Све државе на свету чпне за витештво у својој земљп много, па п оне које стоје војничка најјаче. Дужност наше државе, која шга велнке нацпона.тне задатке, авојничкп је, сразмерно према остапнма, слаба, била бп да у овом раду не заостајв за њима, вего да иде пспред њпх. Врло жалостан је фмкат, на пример, да Србпја нема војзв обуке у грађанскпм шкопама нп данас после анекснје, када ту обуку уводи чак и Аустро-Угарска, а јучерања Бугарска у своме мпнпстарству просвете пма п нарочито војно лпце за руковођењв са војничкнм вежбањима по школама. Уверен да вп схваћате сву важност пптања о потпоаагању витештва у Србији, овај Одбор очекује да ћете прихватити нашу молбу п свом свагом се заузетида она буде што пре остварена. Корист, коју ћете тиме учиаитп отаџбини, биће велика а не мање ваше задовољство, да сте испунплп једну своју велику патриотску дужност. Прпмпте, господине посланиче, уверење нашег особитог поштовања, Ови велнки напори Средишног Одбора за добијање закона уродили су ипак плодом. На крају крајева дошло је до скупштинског рада по „Про]екту“ Народне Одбране. Г. Милан Ђурић, прота и народшт посланик, у исто време председннк ужи чке Народне Одбране, са неколико другова посланика, поднео је пројект Народне Одбране као свој посланички законски предлог Скупштини, и током летњег заседања 1911. год. прошао је предлог кроз скупштпнскп Одбор п Државни Савет, разуме се, доста измењеп. Пошто је приспео на дневни ред у очи закључења скупштинске сесије овога лета, пристали су предлагачи да се предмет скнне с дневног реда, после изјаве г. Пашића да fae влада сама на јесен иоднети предлог у истом

смеру. (Види стеногр. белешке Народне Скупштине за год. 1911. од 1 14. маја страна 7.) Дужност Средишног Одбора биће, нпм се Скупштина поново састане, да продужп најенергичније ову акдију за добијање закона за витештво. Средишнп Одбор je уверен да овај његов рад прати са задовољством цела организација, која је свесна тога да без веће државне помоћп нема витештву правог напретка. Ово што се тражи најмање је што има да учинп наша држава за витештво. Земља, са малом касарнском војском, кратким роком војне обуке, опкољена јаким непријатељскнм војскама са свих страна, требала бп и морала би да учинп још више за своје вптештво, но сада нека учини и оволико, па ћемо бити задовољнп. Када то буде, држава he испунити према витештву своју дужност, п моћи he мирне савести да захтева од свпх нас да престанемо са кукањем и да свом снагом прегнемо на рад. Приватна пницијатива ће тако и поступати. То нам јамни досадањи одушевљени рад у најтежим приликама. На крају морамо напоменути да су неке танке нашпх захтева већ испуњене, тако, заслугом Министарства Просвете, испуљене су тачке из нашег писма влади, којима смо тражили да се доведу за гимнастпку учитељи Чеси и да отпочне обука по школама. Велику корист одатле виделп смо већ ове године на слету у Загребу, где је онолики број вежбача из Србије, био могућан само после рада ових учитеља.

51