Narodna odbrana

шегртп уЧеску, Угарску, АЈстрију, ; на науке код добрнх трговаца п заI натлија, где опет стоје стално под надзором меснпх иовереника, а и нарочитпх Прпвреднпкових чиновника, који од времена на време децу обилазе. Поред тога одржава се из главне канцеларије „Привредника" у Загребу тачно и живо | донпспвање са сваким шегртом. | Када деца пзуче за помоћеике,! „Привредннк” нм тражи места. Напослетку, отвара им и радње, па се стара чак и за њихову женпдбу са Српкињама, у Kojy сврху „Прпвредник“ помажу српске женске добро творне задруге, које се старају за спрему српских сељачкпх и грађанскпх девојака за жене Привредниковцима. До сада одаслао је „Привреднпк“ у свет око 8000 Српчића, од којпх се већ велики број вратио каб трговац и занатлија у народ, а j'orn већи као помоћннк. Корист коју Српство пма одатле огромна je. Трговине и занати постају српски, а у народним трговцима и занатлијама добива Српство самосталве имућ не људе који ће бити први борци уредовима Српске Народне Одбране. Задругарство, новчани заводи. Борбу у Народној Одбрани Срба у Хрватској, уз „Привредник", а у вези с њим, воде још и Земљорад■ нпчке Задруге и многобројни српски новчанн заводи. На челу задруга стоји „Савез" у Загребу, а на челу борбе новчаннх завода јака „Орпска Банка“ у Загребу. Српских Земљорадничкнх Задруга пма у Хрватској (са Угарском) око 330 а у оснивању је нових преко 50. Задругара има у задругама око 12 хиљада са

земљом у вредности око 70 мшшјуна дпнара. Српских новнанпх завода има у Хрватској преко шесдесет. Од њих је најјачк „Српска Банка“ у Загребу. У свима заводима заједнв уложено је преко 200 милијуна српског новца. Задруге п новчани заводи у друштву са „Прпвредником”. проповедајући начело „Свој своме", воде п борбу за зрмљу, старајући се да ни једна стона српске земље не дође у туђе руке. Та је борба нарочито јака у Славонији и Срему, где је навала Немаца и Мађара на српске и хрватске земље очигледна и видљива већ свакоме. Остала борба. Како стоји соколство код Срба у Хрватској, видели смо на другом месту. Иоред рада у „Привреднику“, на задругарству и у новчаним заводима, ради се у иоследње време на засебној организацији, која‘би управљала одбраном народном путем ширења писмености у народу, отварања књижница, држања предавања,-и т.д. Тај рад рађен јо досада без нарочите организације и управе, иницијативом која је долазила са разних страна. Правила за друштво, које бп се звало „Просвјета“, поднесена су има већ година дана впади, но још увек нису одобрена. Уз рад привредних организација, моћно оружје народне борбе у Хрватској је сгтни и мали рад појединаца, који се по угледу на Чехе све више развија у народу, нарочито у горњој Хрватској (Лици и Банији), а у којем раду предњаче свештеници и учитељи, у најновије време и многи напредни сељаци. Нов-