Narodna skupština

СТРАНА 128

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ову казну изриче окружно начелство , одиосио управа, по достави оптптинског суда. Протпв ове осуде чоже се за осам дана нзјавити жалба Министру Народне нривреде, кога је решење извршо. Жалба се иредаје оној властн, која је пресудЈ пзрекла* а она је шаље са свнма актнма Министру Народне Привреде, Члан 9. Кад пописивачи врше свој посао , они сав свој рад иредају општннскоме суду , ко.јн га, у иуној својој седници, а у нрисуству иопнсивача прегледа , иа ако нађе да је све тачно п но уиуству пзвршено, он ће то иотврднти , у иротивном наређује нсправку поппса (чл. 5 закона). С\д сам илн помоћу понисивача претходно нзводп из свршених иописа иодатке за своју потребу, азатнм, најдаље до краЈаЈануара сав поиисни радсасвојнм пзвештајем, шаље Мннистру Народне Иривреде н то: судовп варошких онштпна непосредно, а сеоскнх оиштина нреко своје надзорне властн. Свака иогрешка н неуредност оиштинских часннка у нописним пословима, казни се по одредбама закона о оиигинама. Члан 10. Начин , како ће се нзвршитн нопис становннштва н дома11е стоке, као п сва упуства и нотребне обрасце, нрлшсује Министар Народне Иривреде, и све то штампа се о државном трошку н разашнље беснлатно у иотребној количпни оншгинама на унотребу. Члан 11. За нзмнрење трошкова око штамнања образаца, упусгава п осталнх нотреба за извршење поииса , одобрава се , сваке оне годпне, кад се иопис врши, Министру Народне Нривреде нарочити креднт у његовом буџету расхода. Члан 12. Закон овај ступа у жнвот кад га Краљ нотншпе. КРАЉЕВСКО-СРПСКО Министарство Нар. Привреде СБр. 192 4 Новембра 18 90 год. Народној Скупштини За сваку државну управу од пајие1>ег је ннгереса да тачно зна све односе станоинпш гпа у земљи. До овога долази се пописом људстиа, без кога пе може бити ни једна Јређена држава. Док није међународпн статисгички конгрес начелнз одлучио о принципима нописа људства, о»и су у поједпннм државама бивали у неодре^ено иреме, а вршепи су на начин, какав је кад којој држави био угоднији. Тако н. пр, у Србијп је био први попис људства 1834 год. а после тога било је још девет гаких пописа Кад је 1872 годипе у Петрограду осми ме1)ународии статистички конгрес одлучио ие само о Формашој страни пописа, веМ и о времену, кад треба чинити попис људства, онда су ове одлуке 1880 год. први пут изнршене општим пописом људства у најважнијим европским државама. Како (.е и на крају ове 1890 годиие бити попис људства у Лустро-Угарској, свој Немачкој, Игалији, Белгији, а можда и у Фраицуској, где је последн.и цопис људства изнршен 1 880 године, го је влада Његовог Величанства одлучила, да и Србија стане у рсд поменутих држава и да извршн у земљи попис људ'• гва на крају ове годипе, гим про, што јо последп.и попис људства од 1 88 4 год. пун недостака, а велика је потреба да имамо гачиија дата за све одпосе станоиништва у зе.^л.и. Да би оиај попис колико је могу1|в одгонорио потробама државие управе и захтенима иауко, он со мора у целој земљи извршиги у један исти дан, н то преко нарочитих нот .сивача, а под надзором оиштинских судова, а пе као што су сви досадап .и пониси вршени преко нарочитих комисија. Досцдаи.нм мо1одом нису со никад могли добити гачпи ресулгати, јер су сви ги пописи имали порески циљ, а ио да гачио констагују прави број станонника и љегове друштнсно особино. Покрај тога оиај иачин пописа био је суиише скуп с тога што су пописно ко-

мисије биле веома спор апарат, а међу тим и сами грађани много су подносили у томе, што су морали долазити лично пред комисије ради давања одговора на постављена им питања. Сад тога неће бити, јер ће свака општина сама сносити трошак, и овај ће бити мањи илп већи, према томе, како је која онштина волика. Пописне листе раздаће поиисивачи домаћинима, и они ће их самн попуниги или ако то не буду могли учинити, листе ће попунити, по њиховом казивању, пописивачи кад на сам дан пописа дођу да листу натраг приме. Како је овим законским пројектом одређена пописивачима дневница, коју ће општине плаћати; то цифра трошкова заниси с једне стране од марљивости пописивачеве, а с друге, и то у већој мери, од готоиости домаћина, да својим одговорнма попис не отежавају. На терет државнога буџета падају само трошкони око штампања потрабних формулара и сређипања прибраног материјала. Пошто је за државпу управу, с погледом на нашу економну полигику, врло потребно, да сазна и коликн је број домаће стоке у земљи, јер о томе нема апсолутно никаквнх подагзка, сем оиих, које је донео попис стоке још 1866 године, то је одлучено, да се уз овај попис Људства изврши узгред и попис домаће стоке, те да се народу олакша носао, који би се иначе морао доцније засебно извршити. Свима нам је добро познато, како су се изметнули сојеви и опао број наше стоке. Према гоме погребпо је да се обрати већа пажња на поправљање и множење опалих сојева, и да се промислн о мерама. које би обрицале домаћинима увећање имовине, а отаџбини умножење једнога великог земаљског богаства. Добивенич иодатцима, о количини и каквоћи стоке у Ср6 ији , попис би дао и потребна обавештења домаћим и туђим трговцима, који тргују живом стоком, и који би, знајући где чега има, онамо и упућивали своја тражења, те би тако брже и пробнтачније разносили свој новац међу оне, који имају стоке на продају. Из иаведеног види ге потпуно цнљ овога пописа домаће стоке, који се не чини ни у каквој намери за какву нову порезу. Подносећи овај ■/. пројект закона, о попису сгановииштва и домаће стоке Народној Скупштинн, часг ми је молити је, да би га изволела решигн и одобритн. У прилогу'|. изложено је мишљење Државиог Савета о овом пројекту, који га јо сходпо члану 112 Устава проучио и које је већ упесено у пројект закона пошто сам се с њим сагласио. Министар народне привреде К. С. Таушановић с. р. Председник — Ако се Скунштнна слаже с тпме , опда сва та три нрочитана указа са завоннма, могла бп се упутнти финанспском одбору, ношто стојеу вези са финансискпм ннтањем. Слажели се Скупштнна стиме? — (Сиже). Изволге чути извештај одбора о предлогу закона ,,0 зборовпма н удружењпма". Известилац Витомир Младеновић чита: ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА ЗА НРКГЛКД ИР0.1ЕКТА ЗАБОНА ,0 ЗГ>0Р01ШМА II УДРУЖЕЊИМА." Одбор, ире иего шго је пристунио ирсгледу ноједпннх члапова иоменутог закона, претресао је најпре науелио пптање, које п државни Савот у свом извештају застуна, а то ,је: да се закин „о зборовнма" нотнуио одвоји од закона „о штамни." И одбор налазн, да допега закон „о зборовнма' ие треба доводитп пи у какву везу са законом „о штампп" н са разлога; што се закон „о зборовЦма" нростире на шнри круг грађана нешколованнх, а са закоиом „о штамни" воћниом нма посла школовани сталеж; што аакон ,,о зборовнма" ирактнкује скоро сав народ, те за то његове одредбе треба што тачпије засебно прецпзирати, а завои „о штамин" практикује сс више у ужим, образоваппјнм круговима. (НЛСТАПИЋК ов)

О дговории угкдиив Ранко Нстропи!,

Штлмнл КРЛЉ. 0Р1Ш И ДГЖЛИИК 1ПТЛМ11ЛРН ЈК