Narodna skupština

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

изллзи свак11 дан за време скупштинског рада иретнлату нрнма краљевско-српска државна штамнарша

цена је листу: ЗА СРВИЈУ .....6 ДШТ. МЕСЕ'П10 ОД ЈЕШОГА ВРОЈА 0* 10 ДНП. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 110:ИТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСК'1!10

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д обросдав Р ужић, Љ уб. П, Ђ ириђ.

Број 36

7Т0РА.К 15 ЈАНУАРА 1891

Годи.иа I

35 САСТАНА^ 18 децембра 1890 год. у Београду

нредседавао потнредсбдник Димитрије Катиб секгетар Ранко ПетровиБ (НАСТАВАК) (Министар лравде Мнка Кр. Ђорђевић) Ја сам био тако слободан да у ннтересу општем, а без икакве штете по судску независиосг, предложнм Народном Цредсгавништву ове пзмеие и допуне у закону о судпјама. На вама је сада да те измене и допуне прпмите или пх одбацпте. Ето то су бпли узроцп, којп су ме оиредслили да подиесем Народном Иредставнишову иредлог закона о пзмеиама и доиунама у закону о судијама. Госиодо иосланпци ! Ношто сам изнео разлоге, којп су пзазвалн овај предлог, на реду је сада да говорнм о разлозима, који су нали противу њега, и да иокажем у колпко су они основани. Од свнју изнешенн разлога свега су, по моме мишлењу, два, која на нрви поглед дају доста забуне. Објасннти њпх, доказати да они не стоје, значн саму ствар решнтп, јер ће остали разлозп пастп самп ио себи. Нрви је разлог изнео иоштоваии иослаиик г. АвакЈмовпћ. Он вели: „ако се предлог овај примп ногазиће се Устав." Нека мн ноштовани посланпк не замери шго не могу да делим његово мишлење. У одбрану свога мишлења п ја ћу да се нозовем на Устав. Молим вас да чујете шта велн члан 158 Устава (чита). „Судије су у својпм звањпма сталне; „Судија не може бити лншен својега звања, ннтн уклоњен са дужностн протнв своје воље; и т. д. „Судија не може биги тужен за свој судски рад; н т. д. „Судија може бити иремештен само по својем нпсменом нрпстанку; „Судија не може бпти стављен у пензију прогпву своје воље и т. д. и т. д." Као што впдпте Устав је ноставио само главне принцпие, којима се гарантује пезависност ссдска. Прелистајте цео Устав од почетка иа до краја, вп не ћете наћп нп једног једпнога члана, који говори о дисциплинарн.им казнама суднје. То у осталом и нпје ствар Устава, него специјалног закона; а слободан сам да пред Народнрм Представннштвом тврдпм, да нема пн једног европског Устава којп 6и садржаво о томе ма какове било одредбе. Кад то стоји, и кад се предложеннм

дпсцпплинарним казнама не вређају, а још мање нонишгавају Уставом ујемченп принципп за незавнсност судску, то је онда више него јасно да новреде Устава нема, и да разлог г. Авакумовнћа не стојн; да дакде отпада. Другн је разлог изнео поштованп посланик г. Рпбарац. Он, као са неке виснне узвикује: ,ако се нредлог овај прпмн пропада независносг судска." Ире свега морам да приметим да иитања иравна нису ннтања магематиика. Пптање о незавпсности судској ннје питање иитагорове теореме, ге да о њему не може бнти сиора. У колико је бар мени иознато нитање о независностп судској нпти је у науцн права ннти у законодавству утврђено. Нема научара, којн је поставпо правп .10, а које су и свп осталн уср.ујилн, да се независност судска, рецнмо, састојн у томе: да судија ДЈлазп на своје месго нзбором, да се не може нротнву воље иреместпти, да се не сме пензпонпсати, да га мпнпстар иравде не може дисциплинарно казннти, да треба да нма толпку илату н г. д. н т. д. Тога као што рекох, у науцп ирава утврђеног иема. 11а не само то, пего нема гогово два законодавства, која су у нптању о незавпеностп сјдској иотиуно једнака. Што је за једнога добро, то за другога није; у чему један налазн да је незавпсност судска, у томе је други не налази; свака држава цравп закон према својој иогребн н својим друштеним ириликама. Госиодо посланпци! Сва госиода нз оиозиције, ко]а су говорила протнв овог предлога, навела су у потврду свога мпшлсња само голе речи. Ја ћу за доказ о.ве своје тврдље пзнегп факта, иа нека она говоре. Навешћу вам законе о судској иезавпсноетп неколико странпх држава, које како у погледу правосуђа п културе, тако и у иогледу економном п финансијском могу само да нам послуже за пример. Ночећу са државом, која је нама у зЈногоме иопеду слична. Мнслим на краљевину Румунију. У Румунпји је прокламован закон о судској незавпсности 30. августа 1890 године, дакле ире неколико меседа- 11о томе закону министар правде нма права 1,а шриче казну оиомене п укора над свима судијама касацпоног, апелационог и нижих судова. Но члану 103 нстога закона казна укора вуче за собом губитак петнпјестодневпе плате. Сем тога мпнистар нравде пма ирава да над судијама нижпх судова пзрпче дпсцпплинске казне: оиоменц. укор, иривремено удаљење од дужноетк стављање на расиоложење и отауштање из државне службе. Нека сада госиода из онознцпје сравне овај закои са нашим законом о судској независносги, и то заједно са допунама које се предлажу, на нека кажу: којн је од ова два закона бољи и којнм се впше зајемчава судска независност! Но може се на го приговоритп да је Румунија мала држава, п у култЈрном погледу нама равна, и да за то не треба да, се иа њу угледамо. Ленп! Ја ћу сада за пример да