Narodna skupština
СТРАНА 631
иеирављења својих навода; само 1>у дакле, да одговорнм иа говор мог пријатеља г. ГершпКа. Иа ирвом месту ја жалпм, нпо г. Гершић пије био у Скупштппп, кад сам говорио, на би видео, којим сам иоводом оио о и.ему говорио, па би оида знао, да сам ја имао узрока да то иоменем, за то, што су радикали иенсионовалп тако много људн, аја то наиадам. Исто тако жалпм, шго ннје бпо да чује мој говор о ономе, што г. Кундовпћу нребацује, што мп нпсмо изнели иознтивие нодатке, како да сс помогне нашем фииаисијском стању. Ја сам у мом говору изнео нозитивне нодагке тиме, шго сам иаслнкао нотиуно, каквн су нам ирнходи и упутно како према томе да регулишемо расходе. Кадједан човек нзпесе ирпходе и тражи ирема томе, регулпсање расхода, онда је чисто и јасно колики је дефицнт и како да се номогне. У осталом то Је узгредна ирпмедба на госп. Гнгпн говор. А сад да му одговорим што се лпчпо њега и мене тпчо. Ја желпм да па ирвом месту објаспим, зашто сам г. Гпгу назвао: „омладпнцем." Ја тпме нпсам хтео да пребацим нпшта н.ему, већ сам тиме самсГзамишљао, да је он био либерал. Кад је био Гига омладн-■ иац тада је омладнна застунала пачела слободоумнс народие либералне страпке, пачела уједнњења и ослобођења Српства, што н данас инше иа застапп лнберала, на којој пема позиаге изреке: „моја њива неће бнгн дужа или ишра с ослобођењем и уједнњењем." (Жагор то инје лпчно обавештење). Ја ннсам корно г. Гершнћа, што је бно омладинац, шго је био ирво либерал иа сад радикал; ну кад он каже, да није био либерал, онда ја ћу само ово да кажем: да смо мп зајсдио бнли владини ностнпцн под лпбералиом владом. Либерална влада ноставила нас је ука.:ом п у опо време билн смо ја п оп чланови слободоумне либералне странке и воднли онозицпју колико смо иалазплн да треба. И ирп свем том, ја нпсам ипсао адресу лпбералној већинн, а г. Гпга вслп да је ннје пнсао већ само „штилпзовао". Шта то значн, кад је човек ностављен указом за владиног носланнка, то ценпте ви ?! А ако је мпс.шо Гнга да је п чада другој странци ирипадао, то је друга ствар (Жагор..,, то ннје лнчно обавештење.) Госнодии Гершнћ је казао, како сам ја говорпо, да јо он био у редакцпји некаквог лпста, 011 се чува да иомене лисг вВндело." Ја ннсам казао, да је оп бпо у редакцији „Вндела". већ сам казао, да је иисао неке чланке ао „Виделу" н кажем да ћу иаћи иеколнко чланака, које је он нпсао ако оп то норече... (Жагор; нотпредседннк: то није лнчио обавештење ; ие можете о томе говорши,) Молнм вас, ја хоћу да иснравим мој говор. (Иотпредседник: акоје он ногрешно цнтирао ваше наводе, вн онда пмате право да пснрављате.) Он је казао, да сам ја тврдно да .је оп био у редакцнји „Впдела" а ја то писам рекао, већ само даје нпсао чланке у „Впделу" (Потпредседнпк: пемате впше реч.) В. Кундовић — Молим вас за реч радн лпчног обавештења. Иа то пмам права по нословинку. Потпредеедник — Немате шта да неправљате, Скуиштииа ииј « за то овде, да слуша ваше свађе. (Кундовић; ја имам ираво да кажем својс мншљење, ја нпсам дошао овде но вишој вољн, иего ио вољи својпх бирача.) Шта хоћеге да исиравнто? (Кундовнћ : хоћу да иснравим опо, штоје г. Гнга сиоменуо.) Није вам пословник дао ирава да се обавешгаваге, сваки нма нраво да са свога гледишта говори. Члан 53 нословипка овако гласи; „Ако посланик жели ради личпе одбраие, или да нсирави свој навод, којн је погрешио разло^ ен " (Куидовпћ; иа ја хоћу да исиравпм своје иаводе.) Изволте оида псправити! В. Кундовик — У колико се ономнњем, ја у моме 1 овору нисам нн иомепуо, а камо лн да сам изиео, неке нове фпиансијске мислн, и да сам казао, како сам се ја иримпо Да изнисем некп нов пројект буџета, те тиме да докажем, како министар финансије ннје урадно као што што треба. а '-ам само тврдпо то, да буцет нрнхода стоји на различним основнма. Ја инсам ту узео за оцеиу моју памет, а иисам узео, ии намет мииистра фпнанспје за мерило, него сам узео завршни рачун за 1887,1888 п 1889 год.; ту су факга ту су Докази, колпко је прихода унето стварно у државну касу.
Не рачунам дакле на говор министра финаиснје нп иа вашу памеТ него ону памег, која је унела у државиу касу онолико ирихода. И кад се консгатује, у моме извештају гл. државне благајне, да нисмо ималп више ирихода, иего колнко сам ја напоменуо, онда је закључак, да не може нп сад нматп ирнхода оиолпко, колико је мпннстар казао. То сам пмао да кажем. Гига Гершић — Ја хоћу, да нсиравим само у неколнко речи говор г. Авакумовића. Он каже, да смо мн билп владнни носланпцп п да смо због гога бнли чланови иартпје, међутнм хоћу да кажем , да је Јеврем Грујнћ бно посланик нод владом Марнновнћа, а Коста Таушановпћ нод иаиредњацнма. па нпак за то, онн ннсу билп члановп тнх партнја. Коста Јовановић — Свакн је говорннк говорпо о неким личним стварпма и задевицама а иије ни једап гогово хтео да говори о чему треба. Господии мннистар ире даи-два казао, је. да има стварног нрпхода, којп је унесен у др - к. касу око 48.000.000. С гога сам ја мпшљења, да се овај буџет вратм понова у одбор, да га доведе у склад са нриходом, јер ако остане овако 57 мнлпјона, мп ћемо иматн сваке годиие дефицпта и биће опасно. Потпредседник — Иредседииштво налази да треба одредити сединцу носле нодне; Јер се данашњн дневин ред неможе исцрпнтп на данашњој ссднпцн, јер пма неко.шко говорника иријављеннх. (Одобравање). Даиашњу седипну закључујем ; другу заказујем у 4 сата носле иодне. На дневном реду бпће иродужење данашњег дневног реда. Састаиак је трајао до 12 часова у иодне. 56 САСТАНАК: 4 фебруара 1801 год. у Веограду предсилавло потиредседник Димктрије Кати! секрегар Ј1ука Лазареви 1 !. Почегак у 4 1 часа по подне. 11рисутна су сва г. г. министри. Потпредседник — Отварам седиицу 5 6 редовног састанка. Изволте чути протокол 5 5 састаика. Секретар ирочита нротокол. Потпредседник — Прима ли Сиупштина прочитаии протокол'? (Прима). Сад прелазимо на дневни ред. На диевном је реду нрегрес јуџега у начелу. Има реч Мијанло Иопови)!. Мијаило Поповић — Господо, врло је умесно н врло лепо приметио мој пошговани друг г. Живан Живановиђ југрос, ј кад је казао, да се ова дебата о буџсту скреиула са свога иравог пута и да је, ако ништа више упила у се и друго иитање, које ако не ннкакву, а оно бар врло слабу везу има са самим питашем, с којим се данас Скупштина бави. Но, кад се пошло тим путем и поред најбо.кс воље није могуће удариги правим путем, што је и г. Живан јутрсс сам најбоље доказао својим говором, јер се поред нитања о буџету, дотакао и других питања. То сам навео с тога, што мислнм да ће то бити један од најјачих разлога, који ће ме правдати, ако се будем дотакао н ја оних питања, којих су се дотнцала н господа из либералне опозиције. Да пређем на ствар. Господо, о буџету овде су паае разне одредбе. По моме мишљењу на сваки начии, намера буџета има да служи оној цељи, којој има да служи и држава илп још боље: буџет ннје ништа друго, него једно срество, једно оруђе, које се од стране народа даје држави, да остварп оне задатке, које она по својо]' дужносги има да оствари. Кад дакле с тога гледишта гледамо буџет, онда право да кажем, код мене престаје