Narodna skupština

СТРАНА 691

казати све шта сам радио, кад о том буде питање, али сад је у питању буџетска иозиција, која према закону треба да се одобри, и ја мислим, да је одобрите. Новак Милошевић. — Усвајајући говор г. министра просвете, ја ћу да обратим пажњу на ово. Све ово што доноси закон о црквеним властима, ми морамо да поштујемо као синови православне цркве, који су свагда поштопали цркву и веру. У канонима каже се, да се мора упражњено место попунити у року од 3 месеца. Према томе, кад је Скупштина донела једап закон, у коме је казала колико мора да буде епископија, онда пема спора да ми, ако хоћемо да чувамо законе н поштујемо православну веру и цркву, морамо то учинити. Па кад на то земљиште станемо, поштујући закон и каноне црквене, ми пе можемо казати да нас то пигата не веже. Милош Богдановић — Ја ћу да проговорим о једном питању, н ако знам, да ћу добитн одговор, да је то стечено право. Мн треба само да се запитамо од куда је то и такво право да митрополит прпма 2 5 хиљ. дннара. а то.пшу плату немају нп генерали, који су за слободу овога народа стајалн пред нопријатељским тападма, а после рачунајући на добро срце нашега митрополита Мнхаила мислим, да ће и он пристати да се сравпи са министарском платом. Можда ће ми се казати да он отуда чини помоћ црквама и манастирима но ја сам имао прилпке да видпм једног страног попа • • • Потцредседник — Говорите, господине, о буцету, а не о томе. Милош Богдановић. — Велим, да сам имао прилике да видим, гди је на помоћ цркви Сава Грујић дао 100 дип. а он 10. Што се тиче ове празне епископије, ми ако хоћемо да поштујемо закон, ми морамо да поштујемо закон и да то урадимо. Па, господо, и буџег је закон, у њему нпје морало да има деФицита, па је и у њему изишао дефицит од 8 милиона дин., па зар смо ми за то крипи ? Оно што нема ни цар неће, те тако кад и ми не можемо ово место да попунимо, оно нека стојп прасшо, с тога се слажем са предлогом Ранка Тајсића. Ранко Тајеић — Г. министар у своме говору наговестио је, као да сам ја против установа еппскопа, по ја велим, кад би он био ближе мом крају и завирио у мој и народа нашег краја живот, он би вндео да нама више треба вера и црква и много је скј пљс цепимо него овде у Београду. Зарад тога имам да иаведем један леп прпмер, а то је долазак владике Никанора у мој крај. Он је више корнсти народу учипно но сва друга власт, јер он је ободрио народ и уверио га, шта је човек и шта је вера србинова. Овде није реч била, треба ли нам то или не треба, но је реч о томе, колико пх треба. Мој покојни друг, Адам Богосављевић, предложио је то, да се смањи тај број владика, јер је имао података, да у Русији, која је сталнија у вери и мпого побожнија од нас, нашао је да 4 пута више грађана долази на једпог епнскопа и архијереја него код нас. Даље полазећи с те тачке, ја овде не стављам у питање то, да лн нам они требају или не, него да одузмемо оно, што је много и не постављамо оно, што је сувише. Дакле на основу тога ја имам да кашем. да ово место не треба попуњати не због тога, што нам епископ не треба, него због уштеде. Г. Новак је казао, да &ко хоћемо да поштујемо веру и цркву, онда у то не треба да дирамо, но ја кажем, да ја овде нисам имао рђаву памеру да вређам веру и цркву, али ја сам само тражио уштеду, јер сматрам да их је и оволико довољно, а поштовање вере и цркве чува народ добро. Пре ће се слабостн у том наћи у маптн/и но у народу, — дакле овди је реч о штедњи а не о цркви п вери. Новак Милошевић — Г. Тајсић је изопачно моЈе еаводе. Цела је Скуиштина чула да сам ја обратпо иажњу иа канове црквене. Ја нисам овде говорпо, ко више поштује веру, а ко маве, него сам казао, по црквеним канонима пма се за 3 месеца попуинтп места еиископска, а закон оцрквеннм властима казао је колико пма места епаскоискпх. И онда, кад ннје било буџета, та су се места попуњавала по канонима. Богосав Поповић — Лањске годпне Скуиштпна је решнла, да се још један владика — четврти исставн п то на

псточном крају наше отаџбнпе. Да лн је бпло нотребе да се поставн четврти владика,то би гребао свакн посланик да зна пз онога, што смо лане говорплн, кад је бпло реч о постављању његовом. Ја држнм да не би требало ићн против лањског решења, него треба поставитп тог владнку што пре, којп је иреко иотребан н корисаи у нсточиом крају. Милан Ђурић — Не устајем, госиодо, овде да браннм српску цркву н њену јерархнју, јер њу бранн љубав српског народа. Ја верујем , да је српска црква у тешким и крнтичкпм нриликама чннила велике услуге нашем народу ; него устајем да потсетнм поштованог друга Милоша, који рече, да ни један архнјепискои није заслужан за земљу, колико један генерал. Мени се чинн, господо, да је он претерао са овпм. Господо , исторпјска 1е истнна, а и ви сви добро знате , да кад је српско царство иало и кад је мач српскн снуштен у корице пред непријатељским мачем, да је тад престало српско господство и војводсгво , алн је у народу остала сриска иравославна црква са својнм архнјерејпма, који су у дуготрајној борби за српство иоказали впше пстрајности п моралног јунаштва , него многи генерали са оштрпм мачевнма и војводе. Срнска црква бпла је чуварнца језика, обнчаја н водпља у свима тешкпм прилнкама , да народ српски не пропадне од непријатеља, којп су га прптисли, него да се носле 400 година појавн међу другпм народима п да одпочне да заузпма оно место, које му је нсторија наменула. Ово наша псторпја сведочи , а н први наши људн иризиалн су велнку важност сриској цркви, кад смо се свпм силама трудплн , да црквену власт од туђина архијереја друге народностн узму н иренесу на српске сннове. Могу поједини људи бпти и грешнп и боже сачувај, да нх ја од тога хоћу да браннм , али цоложај и ауторитет њпхов то је народнп стуб, који служи за одржање сриског народа н његове снаге. То, господо, признају н наша браћа с оне стране Саве н Дунава, јер кад су прешли тамо нзгубплн су своје деспоте али задржали су српску цркву, која им је биле ипит п град за своју будућност. То им прпзнају п странцп. Наша браћа у Старој Србнји п Македоннји шга радетамо?— Онн поимају важност српске цркве, понмају да оне беде за народност нашу н Србија која је ннемонат не сме пћи другим путем него нутем,једпнства срнске цркве. Једниство српске цркве, највеће вам је јемство народно. Ја пећу ннкако да дозволим да се смањују епископнје, јер су н епискоии учиннли у тешкнм временпма све што се могло од њпх очекпватп за чување нашег гласа, имена н наше славе. Што се тиче, колнко ће бптп столнца еппскопскпх то је скупштпнско, да опа реши п она је решпла то још проле годпне, али обраћам пажњу Народном Представништу, да се ирема тнм људима свагда са поштовањем пзражавамо, јер наш народ љуби своју православну цркву а ми морамо да ураднмо оно, што народ тражи, а народ наш поштује н уважава своју веру н цркву, своје владике и свештенство , јер црква блаоготворио утиче на будућност свога народа. Еппскопи су моралнп стубовп и градови за нашу народност билн свагда, иа ће бпти н у будуће, јер то сведочн историја нашег народа н цркве. (Одобравање) Поп Арееније Прокопијевић — Хвала г. мпинстру просвете, којн је као најнадлежнијп узео у неколико у заштиту српску цркву и архпеннскоие и рекао, да нпје овде место да се тако говори о срискнм архнепискоипма; то може бити па другом месту. Ја имам да одговорим Ранку Тај:ићу на његово тражење: да се место не попуни тцме : што велим да ми не би билн доследнн своме лањском решењу, јер смо решплп да се установи н та четврта епископија. Кад смо донели то рсшење да се уставовп четврта, онда треба да одговоримо нашем иозиву; кад не бн то усвојили више би изгледали на децу, него на посланике. Но тој логици когло би пзпћп н ово: ако н. ир. остану само 4 министра, онда ви можете казатн: иа нека остану ова четари п нека пзврше све нословс; нека иролеже сви пссловн упражњених минпстарства према овако фпнансијском стању. Овде је иитање : треба лп нам архиепискои? Ако треба нека се постави, кад мпннстар нађе за иотребно; не треба лн онда посланнци треба да поднесу нредлог да се укине једно место, два, плн сва три.