Narodna skupština

68 САСТАНАК — 17 ФЕБРУАРА

СТРАНА 775

монополу. Ја го нпсам мнслио; ја сам казао, ако човек ироизводи дуван без одобрења, пли купи кријумчарени дуван, да му се онда одузпма. Потдредседник — Стављам на решење : Ко је за то, да се ирочнтанн члан нод в) прпми као што га је извесгплац прочитао нека седи, ко је против нека устане? (Већина седи). Известидац чита измену под IV. Коста Јуришић — Ја мислим да је овај пројект нотекао у тој цељи, да се колко толко сузбпје хрђав утнцај сеоскпх дућана. Овом арендом како је усвојена на мрвом чптању размиожиће се сеоске дућаиџпје н то баш она најопасиија сорта — ситннчари, торбарн. Ја ћу вам за то навестн разлоге. Досад је била аренда од 500 дин. н услед тога су моглн доћп у села само капнталисте, а не ситничари. Сад је оборена арен/1а на 300 дин. п ноштеном дућанџији не нде у рачун да продаје забрањене артикле. Међутим они којп досад само због велике аренде ннсу моглп но селнма да се размнле сад нм је добро дошло. Аренда им је оборена н оап ће продавати све те забрањене артикле за повећу цену него до сада. Можеге казатн да је ту закон н да ће они битп за то кажњени, али то је тешко усвојитп Ево и сада сгојп у закону да дућанп могу битп тек на 4 сата од варошп, међу тим ми знамо да их нма на '/ 2 сага и сат од вароши. Нпје се надзти, да ће се и од сада у томе боље бптн, да ће се крнјумчари дућанџије хватнтн п кажњаватн. Међутим поштонн дућанџнје, који су били од корнстп оној околннн не могу оистати, јер им ае може образ подиети да кријумчаре. Ја мислпм да би боље било оставптн оиштпнама, хоће лн нли неће дућаие, а већ кад то ипје учпњено, онда треба оставпти да оне саме одређују ареиду. Ја сам за то да се одредн један мннимум од 100, 200 илн 300 днн., плн колнко хоћете, али да се не одреди максимум н то ће бити једно средство, да се оне онштнне, које неће дућане курталишу њих, н ја смем да тврдпм да нма села за која су тп дућанн нраве наиасти н која би се радо тих дућана курталнсала. Дакле ја бих бпо за то де се одредн мпнимум од 200 дин. а макснмума да иема н молим 10 носданика да ме у овоме потпомогну (Потпомажу га). Јоксим Павловић. — 0 овоме шго је говорпо поштоваии иосланпк, ја нећу да говорнм, јер сам своје мпшљење о томе изнео на првом читању, али хоћу да кажем то, да у овом члану пма бесмнслица. Кад се каже, ареида ће битп од 150 днн. најмања н од 300 највећа, инје казато да ли ће то бпти годишња арепда п друго што се кажс да ће се та аренда одређнвати прп отвзрању дућана, дакле нзлази да кад се отворп дућан, да ће тада одређена аренда остатн увек, за го бп гребало овде казати, да се аренда одређује годишње, јер један дућанџнја може држатн једаи дућан по 20 — 30 год. а све по једној аредии. Дакле, ја мнслнм да аренду треба да одређује одбор општннскп, црквенн плн манастпрски н то годишње. Известилац — Прпмам и једно н друго. Ђурђе Ђоровић — Ја сам то исто хгео да кажем, али ношто је поменуо то г. предговорник нећу да ионављам исто. Милош Богдановић — Са свпм је праведна скупштпнска одлука, што је аренда спуштена. По томе нема места предлогу г. Косте Јурпшнћа што се тпче овога одређења ко и како да одређује ареиду, ту се не слажем с предлогом. Овде се каже, као што рече Јокснм, „прп отварању дућана", то значп, кад неко отворн дућан н плаћа пзвесзу аренду, да му та после вреди за цео век. То не ваља. То троба оставнтн увиђавностн општине. За тнм сам нрогиван н овоме што се каже да зборови одређују аренду. Замислпте, једпој црквн нрппадају ио 7 општпна, и у свпма општппама нмају зборови I да реше колпка ће бити аренда. С тога ја мпслпм да ће бнти ' боља да се место речи „збор" ставн в одбор општинскп" а за цркве ц мапастпре „црквенн или манастнрски одбор". Павле Ранковић — Господо, иредлогу г. Косте Јурнишћа нема места из овнх разлога; баш његовп раЈлози иоби-

јају то, да пикако не треба усвојити велику аренду, јер усљед ограничења продавања еснаиа у сеоским дућанпма, неће моћи сеоске дућанџпје оистатн. Кад би се узело да буде већа аренда, ја мислнм да би то бпло штетно, јер бп онда дошао једаи велпки капиталиста п плагио бп 5—600 дпн. аренде, само да нема више трговаца п дућапа у селу и он ће онда моћи даватп цену своме еспапу колпко хоће и кад нема впше трговаца, онда нема коикуренције и сељак ће морагн да илаћа своје преке потребе скупље, него кад бн у селу имало више дућаиа. С гога сам иротнван његовом предлогу. Потпредседник — Иретрес је свршен. Као шго је нознато код овог члана пма предлог г. Јуришнћа и о њсму ће мо нрво да решнм^. Изволте чути како гласи његов предлог : „Ареида на дућаие наплаћује се у корист општннске, црквене илн манастирске касе на чијем се атару дућан налази. Оиа се нанлаћује иа трн месеца у напред. Колпка ће бити решаваа општински збор за онштнне, а цравенн одбор за цркве н манастпре. Аренда пе може бити кања од 200 дпн." Сгављам на гласање : Ко је за то да се овај предлог прпми иека седн, а ко је протпван нека ус т аие'? (Већпна устала). — Бећина је устала, и ио томе је овај иредлог одбачен. Стављам на решење чл, 5 као што је прочптан с том нзменом да се аренда нанлаћује годишње и да о њој решава за онштнне општпнски одбор, а за цркве п мапастире прквеин и манастирски одбор. Дакле члан 5 имаће да гласи: »Аренда на дућаннма паплаћује се у корнст оиштицске, црквене или манастнрске касе, на чнјем се атару дућаи налазп. Она се нанлаћује на 3 месеца унанред н не може бнтн мања од 150 динара ии већа од 300 дин. годишње. А колнка ће у овнм границама бпти да рсшава општински одбор за општипе, а црквенн одбор за цркве н манастире, одмах при решавању о отварању дућана". Стављам на решење : Ко је за то нека седн , а ко је против иека устане ? (Већина седн). — Оглашујем да је овај члаи иримљен. Известилац прочпта пзмену иод У. Потпредседник — Прнма ли Скуиштина ову измену ? (Прима). Известилац прочпта измену иод VI. Потпредседник — Прима ли Скупштииа нрочитану нзмену ? (Ирнма). Са овнм је свршен и друсп претрес овога закона. По измењеном члану 70 пословпнка, пма да се вратп у одбор ради прегледа стилизацнје, и онда да дође иред Скупштину на попменично гласање. Данашњу седницу закључујем а другу заказујем за сура у 9 час. ире подне. На дневном реду бнће закон о штамии. Састаиак је трајао до т2 и но часова у нодне.

69 САСТАНА^ 18 фебруара 1891 год. у Београду НРЕДСЕДАВАО НОТПРЕДСЕДНИК Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Лука Лазареви^ Почетак у 9 часова пре подне Присутна су сва г. г. министри сем министра војеног. Потпредседник — Отварам 6 9 састанак. Пзводте чути протокод 6 8 састанка. Секретар ЈБуб. Јоксимовић прочита прогокол тога састанка.