Narodna skupština

71 САСТАНАК — 20 ФЕБРУАРА

шмпмвжнеинп«« СТРАНА 803

грађанпма имања. С тога сам мншљења, да се казна треба да смањи и прнмн ио нримедби Државног Савета. Потпредеедник — Иошто ннко не тражн реч, сгављам на гласање: ко је за то, да се чл. 11 примн са изменом, коју је г. министар иредложно, нека изволи седнтн, ко је протнван, иек устане? (Свн седе). — Објављујем да је Скупшгпна усвојила чл. 11. Извеетидад чига, да се чл. 12 но иројекгу владнном брнше. Министр, унутр. дела Ј. Ђаја — Господо, у томе члану ио пројекту владпном стоји: „кад се ночпе раздавање илн растурање лпста илп новременог спнса, одговорнн уредник или његов застунннк, дужан је иредати месној државној полнциској властп по један егземплар листа плп сниса." Одбор је нашао да бп тиме штамна била изложена кињењу, кад се тражи од сваког уредппка, да је дужан дагн по један нрнмерак нолицпјској власти. Ја сам нашао да је тај разлог оправдан, те са тога сам н пристао да отиадне овај члан. Извесгилац чита, чл. 13. нројекта владипог (Прилог 1 стр. 2). Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Изгледа збнља да је мала казна, коју одбор иредлаже; но како може да се десп случајно да нзађе број без уредника, којп је случајно одсутан, алн зна се да је он инак одговорнн уредник лпста, па држим да није иотребна тако велнка казна. С тога налазпм да се може усвојнтн мишљење одборско, те да казиа буде мања. Потиредседник — Ко је за то, да се чл. 13 ирими, како је г. известилац прочитао, нека изволи седети, ко је протнван, нека устане? (Свп седе). — Објављујем да је Скунштина усвојила чл. 13. Известилац чита чл. 14 пројекта (стр. 2). Одбор је овај члан овако стплизовао: Чл. 15 „У случају чл. 9. власт, која је забрану извршнла, дужна је за 24 часа по извршењу сировестн дело суду, којнје онет дужан од часа пријама за 24 часа забрану одобрнти илн ионпштнти. У нротивном случају смлтра се да је забрана днгнута. Дан кад суд не радп, не рачуна се. Чиновннк који би узаптио лпст или повремени спис, а не би имало услова по чл. 9 ов. зак. да се казнн од 200 до 800 дннара нли затвором од 20 дана до 3 месеца. Кад се узапћавају штампани примерци, онда се узаићавају н слова, илоче, форме, каменорези п т. д. На захтев штампари слова се могу и растурити илп плоче пстрти. Ако се неокрнвљенн делови могу одвојити (као додаци броју или свесцп сииса илн новина), онда се они неће узапћавати. Ако слова нису при самом узаићењу растурена нли плоче растрте, онда ће чпм суд запт одобри, штампар дужан бити да у присуству власти слова растури или илоче нстре. У иротпвном случају учиниће то сама вдаст." Као што видите, овде је стилпзација боља и јаснпја. Г. министар се ннје сложно са одбором само односно тога да чиновник, којн би узантио лист или повремени спнс, а не би имало услова ио чл. 9, овог закона, да се казнн од 200 800 дин. или затвором од 20 дана до 3 месеца. Г. миннстар на ово не иристаје. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ево за што држим да је ово ненотребно и штетно. Ви знате да се питање о узапћењу листа упућује одмах суду, те он пресуђује да ли томе има места или не. Но ако бп суд нашао да нема места узапћењу лнсга, ио овој редакцији одборској чнновнпк би био крив, а то би свакако била авомалија, и могло би бити случајева, да кад чиновник носумња да има места узапћпвању листа или не, да он од страха не бп ни извршио узап! ење, бојећи се казне, оваква стнлизација дакле не би била добра, јер кад год би суд нашао, да није требало узантити лист,

свагда би чиновннк могао бнти кажњен. Запста бп бпла и не иојмљнва н ненраведна оваква одредба. Чиновник по своме 1ајненристраснијем уверењу мисли да треба узаптитп лист лрема закону, а мн овде кажемо: Е, леио, тн смеш узаптитп лист, али ако суд нађе да томе нема места, ти ћеш бити крнв !ато, шго нисн могао предвидетн то што ће суд решпти. Са гога ја вас молим да овај пасус изоставите, а на остало пристајем. Нрисгајем, за то, јер сам впдео да је одборски предлог бољи. У овоме предлогу стојп да се уреднпк може жалити иротиву решења о узаићењу лисга суду. Мени се чнпило да је већа гаранција да вишестеиени судовп о томе теешавају, ге сам тако бно н нредложио. Али ако се збиља 1,обро проуче одредбе Устава видеће се, да цела радња о узаићењу лпста мора да се свршн за 24 часа, а не, да се може одуговлачпги још за 24, те с тога, кад полицнја, узаитн 'лнст, ирвостенени суд има да каже, да ли је то умесно шн не, и то би гек било свршено у 24 часа и било би доаољно, те не бн бпло иогребно да то нде даље Касацноном Суду. Известилац Љ. Ђирић — Као што вам је г. мнннстар објаснпо, мп смо овде узелн онако, како стоји у Уставу. У Уставу стојн да се могу забранити новине и друге штамнане ствари, али у том случају власт је дужна, да за 24 часа, по пзвршењу забраие, спроведе дело суду, и суд решава да лн гоме нма места или не. Изгледа, да се тнм свршава ствар, н мп смо тако усвојилн, али поред тога у опште, суд има да решн, да ли треба забранитн да остано или не. Ја, доктор Коста Дннпћ и Илнџановић издвојили смо се од осталнх чланова у овоме, што мислимо да греба и ово ставпти : „алн ако суд реши, да нма места забранп — онда тужени власннк пма права да се жалп Касцпоном Суду, а он је дужан, да, у року од 24 час», решн, да лп има места забранн или не." То инје ннкаква новипа у закону о штампн. Изгледа да је незгодно, да власнпк — тужен, нма права да се жали, а да то нр&во нема полнцнјска власт. То је учињено с тога, што смо мн сматрали и сматрамо суд и нолицијску власт као власт државну, и нема сумње, да ће једна другој пћи уз нос. Кад првостепенн суд нађе, да нема места »абрани, онда нема разлога, да полпцијска власт жали Касацпоном Суду, алн кад суд нађе да нма места, онда треба дати права влиснпку, да он може да се жали Касационом Суду. Да ово што мп тражимо, нпје новина, ја ћу вам прочитатн закон о штампн, који је Народна Скуппггнна донела 1881. год. У њему се каже: да иолицијска власт снроводи дело суду, којн ће решнти, има ли места забранн, или пе; п ако суд нађе да има гоме места гужени се може жалити Касацноном Суду, којп ће у року од 24 сахата по ирнјему ствар коначно решптн. Дакле, оставља се оиоме који је тужен, а којн је издао било брошуру илп новине, а бно би назадовољан са решењем првостеиенога суда, оставља му се, да се може жалнти вншем суду, те да он решн, нма ли томе места забрани или не. Ја вас молим, да ово, што је Народна Скушнтнна нашла, да је у ингересу слободне штампе, ире 10 год., да н ми го усвојимо, јер мислим да слобода речи, треба да буде доиста слобода. Мијајло Поповић — Што сетичепрве примедбе, која је учињена од стране г. минпстра, надазим да је умесна, јер ако бн осгао 3 став, какав је, онда ин један чнновник не би имао куражи да ирнмењује овај закон, бојећн се да не иадне у крпвнцу, и онда не бп имали никакве примене од јвога закона. Шло се тнче нрвога члана, ја н сам нристајем, 1,а остане онако, како је известнлац говорио. Заиста, можда ће пасти у очи, за што да нема и нолицпја то право које пма и новинар, алн кад би нолиција нмала то, оада би се пзиграла брзина самога носла, н онда би се један број ноиина закаснио за два три дана, те сам ја за го, да се може калити тужеии впшем суду а полнцнја не. У другом ставу лмао бпх нешго да прпметим. Овде се каже, да ће се најдаље ла 24 часа забрана одобрити или понпштитп, па се онда каже 1,ан, кад суд не ради, не рачуна се, а међутпм пма случајева да суд повпше дана не радц, н. ир. кад има ферије. Ја мислим, да би то требало доиунитп и казати овако: «но ако ј би било више дана беспрекидног рада, онда је суд дужан да