Narodna skupština

73 САСТАНАК — 23 ФЕБРУАРА

СТРАНА 847

штипс каонске, грађана онштине л.убааске, сељана оишгнне полачке, Стевана Радошевића иандура из Књажевца, Димитрија Хаџи-Ђорђевића опћ. писара из Ниша, грађана из Мокрешана, тежака села Јовца, Димитрија Пантелића из Дугаловића, сељана Горње-Студене, Стојадина Цвејића и Богдана Данића из М. Црнуће, сељана села Вароши , сељана Рујишта п Црног Кала, Персиде Јовановићке удове пок. поп Лазара, Јакуба Саитавића из Призрена, сељана из Вел. Крчмара, Видоја Ивановића са Уба, Јована М. Стојиловића из Крушевца, сељана из Страгара, сељана из Бадња и Семетеша, сељана општнне градачке, Филипа Ћосића из Паковраћа, Мите Стојановића трг. из Неготина, Нишке акционарске штедионице, Јована Ранковића земљоделца, општине рожанске, гостионске, љубашке и сирогојске, Лазара Здравковића из Лесковца, рачунополагача из Адрана, Милоша Сганковића из села Тијања, Јанићнја Смиљанчћа нз Ужица, Петрд А Ницовића земљод., сељана села општ. стигске, Јелице и Станије Дмитровића из Цветака, Тодора Марјановића из Лелића, суда општ. клатичевачке, грађана општ. бањске, суда општ. дејанске, Владимира Мплосављевића . Петра Љубеновића из Предејана. бив. председника из општине куновичке, сељана села Мирова у окр. црноречком, сељана из Модре Стене, Јована 'Борђевића ћурчије из Тополе, Петра Миљковића из Лесковца, сељана нз Мириловца, Милосава Петковића из Краљева, Штерије Поповића н још 13 бкв. дуванџија из Крушевца н Мијаила Павковића и 15 другова свију из Београда—за које је одбор мишљења да их треба. уаутити иојединим министрима. 23 Фебруара 1891 год. Београд. ПРКДСЕДНИК ОДБиРЛ Ђ. Анђелковић ИЗВЕСТИЛАЦ Мих. Ристић.

Потпредседник — 0 свима овим молбама може се решаваш пошто прође 2 4 часа. Као гато знате стоји нам друго читаи.е буџета, пошго јо 6 дана протекло, а већ и крај Фебруара ту је и с тога Скупштина треба да стави сутра буџет на дневни ред. Данашњу седницу закључујем а другу заказујем за сутра у 8 '/„ часова пре подне. На дневном је реду: друго читање буџета. Молим одборе да после подне дођу н раде. Састанак је трајао до 1 час по подне. 74 САСТАНА^: 24 фебруара 1891 год. у Београду. ПРЕДСЕДАВАО ЦОТИГЕДСЕДНИК Димитрије Кати! СЕКРЕТАР . Љуб. П. Ћири^ Почетак у 9 1 /., часова пре подне. Присутнн мииистри: мннистар унутрашњих дела, министар правде, мннистар фннанеија. Потпредседник —• Отварам 74 састадак. Шволте чути ирогокол 73 састанка. Секретар ирочита наведенн протокол. Потпредседник — Усваја лн Скупштнна прочнтанп нротокол? (Усваја) Изволте чутн молбе н жалбе, које су дошле Скупштннн. Секретар чнта,./Бубомир Илић из Београда, учитељ телесног и војног вежбања, иоли, да му се године нредавачке службе урачунају у учптељске; Суд општине Каонске у ср г драгачеиском, окр. рудничком, моли, да се пе уклда дућан у њнховом селу;

Павле Ж. Павловић, трговац из Ењажевца, моли Народну Скунштпну, да швесну његову молбу упутп на прнзрење мнннстру фннанснје; Фп.пш Петровић нз Врање, молн, за нсилагу реквизпције; Мијајло Стаменковпћ, телетрафнсга пз Сурдулнце, молн, да му се неуиазнп време службе урачуна у указну службу; Суд опшгпне дубачке у срезу драгачевском, окр. руднпчком, молн, да се не укндају сеоски дућанн у Каони; 11етар Јовановић, нз Ужнца жали се на мнннстра унуграшњих дела : Јован Бертото, каменар нз Београда молп, да се он и његов таст ослободе илаћања 2147 динара држави. Потпредседник — Све ове молбе п жалбе упућују се одбору а молбе п жалбе. Станко Петровић — Ја имам да упутпм једно нитање на нредседннштво. Г. .мнннстар ноднео је нре месец дана пројекат, да се нснлатн људима реквизиција, која је узета још 1883 год. Тај ипојекат изашао је пред одбор и он га је решно нре 10 дана. Ја сам неколико пута долазно код вас, н ви сге обећалн, да ћеге га ставнт-1 на дневни ред; но то до сад ннсте учпнилн, амеђутпм внднм да се износе на дневнн ред многи другп пгедлозн, који су доциије. поднесени. Људи чекају већ 7 1 2 год. за го, н сад нронадг.ју ге с тога вас ингам, за што не нзнесете го на дневнн ред, да се тпм људима да задовољења, плп да се одбију. Изгледа ми да ви спречавате да се људнма неисплати, на ако не дате ви пзјавите лред Скуиштином те нека знаду ко нм смста. Потпредседник — На нигање г. Станка Петровића, ! имам да одговорим ово: Предлог, о коме он говорн, ннје могао доћн до сад на дневни ред с тога, што је било пречнх предлога на дневном реду. Председниигтво је нашло његов предлог, и дало у штампу и предлог и мншљење одборско. Кад дође то пз штампе, ставиће се Скуиштини на расиоложење, на нека га стави на дневни ред кад за добро нађе. Сад ирелазнмо на дневнн ред. На дневном је реду пзвештај одбора да се извесне онштине моту раздвојигп. Изволте чути нзвестноца. Известилац Тома Бојичић чита: (внди сгр. 846) Алекса Ратарац — Што се тнче ове онштине у смедеревском срезу, окр. нодунавском, која се одваја од М. Орашја, а нридаје Друговцу, менн изгледа, да није правилно урађено. Онштина друговачка не ирима Бадљевицу к себи, н сад нзгледа да Скунштнна хоће на снлу да придода Бадљевицу Друговцу. Треба да постоји одлука збора и једне п друге општине, па опда да се ово прнми. Павле Ранковнћ — Госнодо, ланске године, кад је интан збор села Бадљевнце, с којом општнном жели да се снојп, онда је то село тражило, да буде онштнна за себе, али није имало довољан број глава норескпх. Власт среза нодунавског ноднела је ненстинит нзвештај, да је том селу пут нреко Малог Орашја н на основу тога, мнннстар је решио да се село Бадљевнца преда М. Орашју. Село Бадљевнца гражи од ланске годпне, на п сада да остане у Друговцу, где нма своју заједничку школу од 1863 год., где му је иарохнја, где имају заједнички капелскн приход, где им је једнни нут за Смедерево, где су им н сада неподељени заједнички рачуни, п где су сваког дана у нарннм млиновима ^орадн свршавања најнужнијих својих домаћих иотреба. Из свију тпх разлога они су тражили иа н сада траже, да се одвоје од онштпне М. Орашке, и да остану у Друговцу. Дакле, господо, кад одлука онштпне друговачке може да каже нећу те Бадљевнце, онда је питање, како може да се прпмора М. Орашје да их примн кад М. Орашје није имало нншга с тим селом. Дакле који су разлози јачн, да лн села Друговца да их као оргаке не прима илн су јачп разлозн села М. Орашја што пх не прима? Ако су меродавнн разлозп Друговца да их не прпми, онда су пет иута меродавнијн разлозн М. Орашја да нх н оно не нримн, а међугпм већпна збора Бадљевнце тражи да буду у Друговцу, тнм нре што са М. Орашјем они иемају нншта. Оваква је ирава ствар, господо, и сви разлозп говоре да то село буде