Narodna skupština

75 САСТАНАК — 25 ФЕБРУАРА

СТРАНА 861

је та идеја једна заблуда; јер докле ми предусретамо све са братском предусретљивошћу, дотле они гледају да нас у свакој прилици муну у ребра. И ја мислим да ми те интересе нећемо одбранити, ако држимо посланика у Грчкој, већ ћемо их одбранити, ако заузмемо наше положаје у Старој Србијц и Македонији. И ако се учврстимо на тим позицијама, онда ће у исто време, сваки фактор на Балк. Полуострву да води о нама рачуна. На тај главни начин, ја мислим, да ћемо моћи да браннмо интересе наше на Балк. Полуострву, а не ако повећамо број посланичких мисија, чега ради, ја бих помогао сваки предлог да се у Старој Србији и Македонији установн још који консулат. На послетку, вама неће биги непознато, да је једини узрок био, што су та посланства повећавана, тај, што ]е ондашња влада хтела да на та места поставља своје паргизане. Ја нећу да упућујем тај прекор данашњој влади, а и за то мислим да ћете да се сложите са мном, да је ова мисија излишна, и молим Скупштину, да се ово избрише из буџета. Молим 10 посланика да ме потпомогну. (Не потпомажу гаЈ. Мидан Ђурић. — На говор поштованог посланика г. Рнбарца, који је хтео да заведе Народну Скупштину, да укине ово посланетво у Атини, имам да кажом ово. Он сам признаје пред Скупштином, да није партизан балканске Федерације, и да не полаже ништа на добро пријатељство са народима на Балк. Полуострву, и кад то признаје, онда је логичпо, што тражи да се укине ово посланство у Атини. Међутим, наша народна политика, која влада сад, хоће добре односе са свима државама, а особито са држазама на Балк. Полуострву, са којима је сродна и по крви и по вери; са којима је страдала; са којима може имати једнаке интересе, и заједнички се бранити против неког тврећег, којн би могао доћи са запада, да заузме Балк Иолуострво. Предговорник је казао, да треба да повећамо број таких места у Старој Србији и Македонији. У томе се ја слажем са њим. Али баш за то, што хоћемо да учврсгимо српску мисао у старим српским земљама, то је мене и руководпло, да предложим, да остане посланство у Атини, и био сам срећан да је Скупштина то прихватила. Нас, господо, не може руководити то, што су тешке наше Финансиске прилике; ннти се смемо завести тиме, што се некад радило погрешно, и што је српска дипломација у прошлости претрпела пораз. Ми нећемо да идемо тим путем; ми хоћемо да ставимо Србију на оно угледно место, на Балк. Полуострву, које јој припада у историји. Ја мислим, да ми данас можемо да доведемо полнтику нашу у склад са грчком краљевином, особито с тога, што знамо, да имамо једнога ривала, који рнје против ннтереса српских у Македонији. Дакле, за љубав једног кредита, који не износи ни 3 0000 дин. ми не смемо да штетимо и излажемо пропасти нашу будућност. На Балк. Полуострву, у разним покрајинама има српског народа, који стење под туђим господарством, и ако хоћемо да радимо на уједињењу тога народа, ми треба да имамо ово посланичко место у Атини, јер грчки интересп могу да пду паралелно са интересима српског народа. Ми хоћемо да доведемо у склад српске пнтересе, хоћемо да оживимо нашу историју, нашу прошлост; а нећемо да заузимамо оно, што је је.шнско, него само оно што је српско. Ако будемо имали посланство у Атинн, ми ћемо тиме показатп да уважавамо грчки народ, и да желимо његово пријатељство; и кад са њим будемо заједнички радилн, онда ћемо бити јачп и моћнијл, да нашега противника сузбијемо у његове границе, и да дођемо до свога права. С тога ја молим Народну Скупштипу, да се не да завести на странпутицу, јер ово није У интересу ннкаквог партнзанлука, него у интересу Србмје, и угдеда њеног; у интересу добре политике, и ојачања нашег, те да осигурамо српску народност и срнску мисао; а то ћемо осигурати, ако добијемо наклоност другнх држава, да буду наши пријатељи. Ја се надам да ће Народна Скупштина, појмајући наш велики народни задатак ово одобрити, као што је одобрила н на првом читању (Одобравање). Потпредседник — Молим вас, госнодо, претреса о иредлогу г. Счојана Рибарца не може битп, нитп пак говора, пошто он није иотиомогвут. По чл. 82 иословиика треба 10 пославика да потпомогиу један иредлог.

Ранко Тајсић — Пре свега ја нпсам ни трашво реч, да говорим о нредлогу г. Стојана Рибарца, него сам ја без гога тражио реч да у опшго говорпм о овој иознцијн. Пређашњп иредседнпк мпнпстарства пристао је у одбору да се ова позпцпја избрише, као непотребна, ту је био и ирота Мплан Ђурпћ. На првом пак ч.птању буџета устао је прота Ђурић и иредложио је, да се ово посланство у Атиип опет заведе п Скупштина је то иримпла. У његову говору он је п сада објаснијо запгго то тражп, па вели: в за рад тога што наши интересп стоје у некој везн са интересима Грчке краљевине, а и зарад иријатељства п сродних веза". Ја се са цротом не могу сложитп. Пријатељство никад дииломација но држи, но бптна иогреба ; сродност и братство такође диплошација не држи, но држп потреба дов се пнгереси два брата не косе. Н. ир. ми смо, господо, за Бугарску учпнили велике жртве и иролпли своју крв, а сад смо се тако завадили да смо посталп највећп неиријатељи, јерзнајге: да ако смо браћа, кесе нам нпсу сестре. Господо, нас треба да руководе разлози финаисијски, јер ми у финансијском погледу стојимо врло рђаво, п са тих фипаис.ијских разлога бивпш министар — иредседнпк ирпстао је, да се иослансгво у Атини укине. Ја сам дакле за то, из обзпра финансијских, да ее ова партпја ио ново не заводи, кад јо на то пристао и пређашњи мпнистар — иредседник. Велизар Кундовић — Није, господо, само Србија на Балкаис!10м Полуострову, која води рачуна о своме угледу, јер тако псто води о томе рачуна и Грчка и Бугарска. И Грчка је, госиодо, пре неколико година, онда кад је њено финанспЈско стање бнло врло рђаво, једним декретом укинула сва посланства на странп н послала је само отиравнике иослова. Њих је дакле руководило рђаво фиианспјско стање да укпну ова посланства, а и нас је прошле године руководило то исто, и игго смо нашли да ово посланство у Ашни није потребно и у питересу штедње мп смо га укннулп. На свакп начпн у иогледу финансијском мп не стојимо боље од Грчке н мислим да нема разлога да се ово носланство у Атппи оиет заводи. Известидац Риста Поповић — Ја нећу да нзноспм разлоге, који су изнети онда, кад је предлог учпњен од сгране Мплана Ђурпћа, јер је Скупштпна иотпуно иојмпла те разлоге, кад је решила да ово посланство остане. Само пмам да учишш примедбу на говор г. Рибарца и Ранка Тајсића, којп кажу : да не треба оставнтн ово иосланство. Изгледа да ћемо пмати каквих заједничких послова н односа са овом државом, те да морамо да држпмо н тамо своје застуиништво. Ранко је ниак казао: истнна да треба да будзмо пријатељи, али „братство за братство а сир за иаре", п сваки треба себе да гледа. Дакле по њпховом мишљењу пзгледа као да се посланства иостављају само онде, где требамо прпјатељство да гајимо а на друлом месту не. Међутпм тако у ствари не сгоји. Наиротнв: у оиим државама у којнља се интересп наши са дотичном државом упуштају и сукобљавају тамо треба да шаљемо вешгнје и сиособније дпиломате. Дакле не стоје тп разлози да тамо не треба да нмамо евоје застуинике, кад не мпслнмо са њима нпшта заједнпчкп да радимо нитп пак етојпмо у каквом особигом нријатељству. Наиротив баш онамо где стоји сумња у иријатељсгво, дакле где се наши пнгереск са пнтер^сом дотнчне државе укрштају тамо треба да имамо, као шго рекох вештије дипломате, који ће озбпљно да могре, нрате рад дотичне државе. Хоћу дакле да одбпјем разлоге, којн могу Скупштину да заведу, те да сад своје решење преиначе п да укину ово место. Као игго знате, лањске године је било укннуто ово иоеланство, алп се доцније увидело да су државнн пнтереси претрпели уштрба и усљед тога, нашло се за нужно опет обновнтн то иосланство. Што г. Рпбарац каже: да је он био велнкп прпјатељ конфедерацпје балканских држава, али вели да свакпм даном долазн до уверења да је то било заблуда. Може биги да ои тако мисли и да је у сгвари тако, али Србија мора да има својих заступннка, код оних држава, чијп су интереси укрштени са ингереснма нашим.