Narodna skupština

82 САС'Ј

Извеетилад чпта ч 1. 1 (стр. 7У1). Тома Јовановић — Гоеиодо, ако се буде од сељака, који су се задужили, наилз1.нвао интерес са ннтересом на иитерес, онда држава никад неће то наплатитн. (Чује се: није сад говор о ннтересу.) Држава слободно нека одузме го земл>иште, јер се то никад не може отнлатити, иошто се иитерес дуило нагомнлао. Земља не вреди онолико, колико је она бездушиа комиснја нроценила и држава иснлатила, и за то молнм да Скуиштина решн, да се пнтерес, како главни, тако н ннтерес са ннтересом, опрости и онда ће народ лако иснлатптп н држава доћи до новаца. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ео је за то, да се нрочитани чл. 1 прими нека седи; ко је протнв, нек усгане? (Сви седе.) — Објављујем, да је Скуиштина усвојила чл. 1. Известилац чита чл. 2 (Чујс се: а одборско мишљење!) Ја сам прочптао овај члан онако, како га је одбор са г. мпнисгром редиговао. Разлика у овоме члану, пзмеђу ирвобитног пројекта и одборског н.јвештаја у томе је, шго је у првобптном иројекту стављено било, да се ннтерес на пнтерес нлаћа ио 6°. 0 све до сада, н да се све, што је наплаћено, скупп у једно, па да се целнм тнм дугом оптерети имање сваког сопственнка, а од сад у напред да нлаћају 6°/ 0 ннтерес п 2° 0 отплаге, дакле, да илаћају 8°/ п , док не огилате цео тај дуг а го би бнло за 25 година. Одбор је, да би учинио олакшпцу том народу, учинпо измену у томе, да, нонгто се интерес на интерес нагомплао толико, да сад сваки има два иут онолнко да плати колико је 1881 год. имао да илаћа; и иошто се даље готово у сигурно зна, да ти сељацп не могу нпкако цео тај дуг нн платити — то је одбор овај ре >'ио, да се интерес смањп тако, да се не рачуна 6°/ 0 од 1882 год., него да се рачуна 3°/ 0 и да се цео тај дуг каипталнше, иа да се на такав капитал и.ш а 6 од сто ннгереса за 25 год. док се не иснлати. На ту је нзмену нристао н г. министар, јер је с нама заједно нашао, да том народу греба олакшатн, а на Скуиштинн је, да то ирими пли не. Тодор Радовановић — Известнлац је казао да пнтерес на интерес буде три од сто; го ннје, него је то пнтерес на главнццу, а интерсс на ннтерес, решсно је да се том народу опрости; за тим је решено, да се интерес од шест на сто сведе на интерес од три на сто до нове иоделе. Васа Манојловић — По другом члану овога пројекта, говори се о подели дуга, н ио мом мишљењу, сва је тежипа овога иројекта у овоме члану, нзузнмајућн чланове којп говоре, како ће се вршитн та наплага. То је у другом реду важно. Овде се говорн у начелу, да ће се дуг поделнтн пзмеђу сељака, којп жнве у тим крајевнма; а у другом делу овога члана говорн се о срачунавању пнтереса. Иитерес се своди од шест од сто на три од сто. То је добро, го је лемо, јер у ново-ослобођеним крајевнма, илаћају становинци поред овога аграрног дуга и све друге државне тереге, Алп, овде се не говорн, како да се учпни га подела, п ко да је извршн. То јс наЈглавније, по мом мншљењу, шго треба да се унесе у закон, а тога у закону нема. Мало ире г. миннсгар финанспја, одговарајући г. Панти казао је: иоделиће или сами сељани, а ако онц не могу, поделиће држава. То, по мом мншљењу, није ушло у закон. Иначе, ако та мнсао не уђе у закон, како, и аа који начнн да се иодели, онда, ја држпм, да Је то једна иразнцна законсиа. Лако језиатн Уирави Зајмова, колнко, на пр. село Јелашнпца нлп к свако друго нма дуга. Е, сад, у том селу, да кажемо има 150 кућа. Њпх 150 кућа треба сад ту суму, која пзноси, рецлмо 1000 динара, да распореде на те куће. Би знате, да обична деоба пзмеђу задрутра, кад се врши, не може се лако нзвршиги; и кад је сами задругарп не могу нзвршнти, оиа но закону мора да се изврши пзборнпм судом, п према томе нужно је одредпги ко ће, и како ће ао с_размери и квалитету земљншта извршитн деобу. Разуме се по себи, да се ова деоба не може н не сме извршцти без суделовања државе као иовсрпоца, јер може бити

Г — 2 МАРТА СТРАНА 951

лако оштећена кад са овпм пројектом ослобођава дужнпке од солидарне обавезе. Министар Финансије М. Вујић — Ово пптање, које Је нокренуо г. Васа Манојловнћ, го питање није иредвпђено с тога, што смо дуго и дуго размпшљали о њему, а шта впше лаие смо донелп и нзмену овога закона и од лане до сада ја сам наредпо да се спецпјално овај закон разради, како бп било најбоље ово пигање, да се расправп. За то пак ја сам од лане до сада слао нарочнту комисију склопљену од људп који су стручни н тим се послом занимали у министарству финанснја. Из резултата тога нспитпвања види се: да тај посао не може пћп гако лако као што се мнсли, п да тежиште поделе лежи на самим општинама и најбоље би бнло да се држава не меша у овај носао, јер држава нема гу нншга да нзгубн, јерсе зна колико која општппа дугује држтви. Свака очшгпна зна колико је дужна н она тај дуг нма да поделн пзмеђу својих грађана по велпчини н квалитету земљпшга, па ико се грађанн ге онштпне не бп моглн да погоде, онда ће тек доћи стручна комнспја, која ће у спора^уму са општпном то да уредн. Комнсија ће добитн упуство од страве министра фпнансија. Али нредпоставнмо што вели г. Васа Мапојловић да бн боље бпло да се ово питање уредн у овоме закону. Ја налазнм да бп бпло немогуће ставитп оваку одредбу у закону. По чему мн да одредпмо и како да пропип^емо да се та подела нзврши? Тн људн самн знају најбоље чпје је :емљишге на виспни чпје у долнни; чнје је плодно а чпје не, н према томе симн ће тн људи између себе да разрежу тај дуг а међутпм комнсија то не бп могла учннити. Кад бп мп го усвојнлп у закону, онда бп моралн да нмамо читаву класпфикацпју земљпшта а то мн не можемо извршиги. Главно тежиште овога посла треба да је у томе, да се у оиште распоред дуга изврши, а држава имала бп да коитрошше да не буде терорпсање од стране већине над мдњнном. И ио свему ономе што данас знам, ја се надам да неће бнтн велика гешкоћа ако се ово остави оиштннама, алн бп била велпка тешкоћа, кад бн држава узела све то у своје руке. Дакле усљед тога сам се решпо да у закои не уносим нпкакву одредбу, која не бп имала практпчне вредносги. То је што се шче поделе. Што се онога пнтереса тнче, морам да кажем само толико: да по нројекгу законском опрашта се сав првп интерес на интерес а то веома много нзвосн, јер се до сада ннје ништа илатпло, па се тај интерес своди на интерес 3°/ 0 по предлогу одборовом. Ја сам на то одмах прнстао у одбору а могу и сад да изјавим, у име владе, да влада не бн нмала иишга да се и цео пнтерес до 1 Јануара 1891 год. оиросгп, п само да остане главннца а од 1 Јануара 1891 год. да тече отплага главннце и интереса (Одобравање.... Чује се: жпвео.) Јован Милић — Да о овоме говорпм побудно ме је мој поштовани прнјатељ Васа Манојловић. Ја сам чуо од г. Васе да тражн неку иоделу, да скупља тамо чиновнике, који ће да деле земљнште. Господо, моја је фамплија у моме селу још од сгарине, још од пре 300 год. н ја имам тамо од старпне своје земљпште, а н сваки сељак има своје земљишге, које му је остало од старнна. Данас је моје земљиште премерено и ја на 30 хекгара земљшита плаћам пзвесан порез. Наше је село задужено за 3000 дук. н ми ћемо тај дуг нзмеђу себе иоделнти. Сељак неће нпигга сакригн, нитн пак држави може што иропастн, већ је ово добро дошло држави да што ире дође до новаца, јер има људн, који триже од толпко година да илате свој део, али велп кад смо везани један за све а сви за једнога, онда пико није хтео да нлаћа. Ово је врло добар закон а народ једва чека да се та подела изврши, те да сваки свој дуг илатн. Ја у нме тога народа пзјављујем хвалу владн, Скупштпнн н одбору шго је овакав иројект закона подпешен. Ннкако нпсам за то да тамо долазе чиновници да деле земљу н тај распоред да чине, као што то хоће г. Васа Манојловић. Стеван Миљковић — Ја сам хтео да говорпм о томе како је народ у ново-ослобођеним крајевима иреонтерећен