Narodna skupština
86 САСТАНАК — 7 МАРТА
СТРАНА 1013
начпном учврсти уверсње, да може битп н тешкнх полнтичкнх злочнна, иа да онн остају некаињеии, онда не Јреба се чудитп, ако иижи елеиентн друштвенн, мање васинтани мањс свесни иочну вршнтн н узвјше н оиште оиаснс злочине, ако нале н пљачкају по друмовнма. Ми смо овде на овом месту да чувамо правду н морал. Мп не треба да иропустнмо нншта, што смо дужпп и што треба да учинимо да се праведио п часно пресуди јсдна ствар, која дубоко заднре у пнтересе морала п са закоиптосгн. И мп треба да имамо на уму да ништа тако није кадро да заронн у пропаст будућиосг једног парода као његова моралиа малаксалост, као клонулосг његова ирема узвншеиим обаирнма нравде, части п поштења. Наша. је земља мала п аио мп иродужнмо борбу са оваквим средствима, онда, — као што јс опомад у другој једиој прнлице казао п про.а Ђурпћ: — оиа иашг. браћа неослобо^еиа немају пашта да се угледају но на нас, немају рашта да пожеле да су с нама. Мн морамо н нассамнх радн да сведемо нашу борбу на граиицу и средства чраведпа и морална. И ја, госиодо, заједно са вама као личнпм и иолнтнчким ирнјатељпма Адамовпм жалим његову смрг. Жалим га као човека, п поштујући свачије 1|олитичко убеђење, н као човека који је на свој начип и у свом правиу радио на јавнпм ннтересима. Адам Богосављевић је мргав. И мн ћемо с вама да му кажемо: ,Бог да му душу оиростн". Алн ваша дужност ноштовања н спомене Адамова није већа н не требг да буде већа од дужности поштовања и чувања частн п ноштења ваших живих суграђана п ако су вашп они нолнтички противннци. Ако ,^е Адам умро, нико ни мртав ни жив, није гЈзрок његове смрти. Ја то констатујем на основу званнчних докумената. То је потврдно ваш мпнистар, то ни вн не можете норећн. И ја с радошћу објављујем данашњи дан као дан триумфа иравде и истине и држпм да се нп ви не ћете одрећп учешћа у томе. Довољно је било једанајестогодншњег онтуживања п клевегања. Нека се престане с тим, иа нека се иродужн борба за ннтересе отаџбине, а на том нослу наћн ћете нас вазда верне и одаие, као што смо н до сад бнли ! (Чује се: громко живео с галернје и нз скупштине и одобравање од стране оиозицпје). Милан ТБурић — Господо, баш са онога гледишга, са са кога је ноштованн Рпбарац говорио, да не треба дозволнти, да нронада нравда и морал , устао сам ја у нстннн , да га иотпомонем на томе пољу. Доста сам нмао нрилнке , да га чујем, како лепо збори , алп нпкад нпсам имао нрилике , да га видим да се овако тешко зноји н мислнм, да н на самртној постељи ннјс се толпко знојио нок. Адам Богосављевић, колико се знојпо донас наш друг п иосланик г. Рибарац, бравећи једну сгвар , која је — бар како нека факта говоре доста неираведна и крпва. Сва његова речитост и нравничко знање нису моглн побпти ово мишљење, које иостојн у Скупштини, а камо ли још да иобпју оно јавно мишљење, које је већ одавно створено у земљи о смрги Адама Богосављевића. Кад ово говорим ја не говорим нз нната и на намет а да бнх то цогврдно, г. Рпбарац ће мн дозволнтп да се послужнм свима овим средствнма , што нх је наппсао ондашњп владпн орган и којпмасе послужио г. мннистир одговарајућн на интерпелацију г. Рнбарца. Адам Богосављевић свршно је нашу Велику Школу, а ја га нознајем још из детнњства. Његова кротка нараф , његов озбиљан карактер, његова поштена душа, која се грозила да увреди н једну животињнцу — све је то њега узднгло код другова и народа. Кад је свршнв школу ступно у јаван жнвот, иије хгео поћи нутем којимкојим већнна његових другова, т. ј. да живподслужбе државне, него је хтео да својнм знојем живи, залужн насуишн хлеб свој; он је отншао је да жнви у своју општнну, н да сам прнмером својих иредходннка неукој алн вредној масн народа послужн. И доиста према раду његовоме н на њега су могли нотпуно да се прпмену стнхови нз „смргп Смаил-Аге-Ченгнћа : ,добар пастир је, што каже нном; п сам
својнм иогврђује чпном". Рад његов није био бесилодаи. Он је уснео да ноучп своје суседе н околнну како треба жпвети, како трсба децу гајитп н васпптагн, како треба дужиост Спрам општпне н својих суграђаиа сељаиа пзвршпвати. Уа то је радио од јутра до мрака своју земљу, радећн је на основима рацпонална газдинства, то га је уздигло у очима својпх сељаиа и у тоКу времепа његово ионашање , иред својим грађанпма створило му је такив глас, да га је народ одлнковао својим поверен.ем н пзабрао га иа носланика у Скупшгпни. Али, госнодо, опдашњи људи владајуће страике, бнлп су врло иерасноложеии ирема слободоумнијим људпма, у каквс је снадао нок. Богосављевић п свим силама се трудплн, да не дође нн један од тпх људн у Скупшгниу , којп сме рећн. ово вн замерам, оро инје добро! Тада&и власннци су се бпли заљуб^лн у себе, онн су сматралн да увек добро раде п да њихов рад, ие чреба иоднетн ннкаквој кригицп, у кратко рећи, наиравнли су се иекаквнм бсзгрешипм паиама. Ја, госнодо, пећу норећи патрпотнзам н добре намере нашпх ондашњпх држпвинка , да су хгелн да раде за добро ове земље. Но нрпзнаћемо да при вајбољој вољи н натрнотнзму чесго нута ннје могуће пи једном човеку, нн једној владн , да оиа може све тако радпти, да њеп рад не треба ноднетн никаквој критици. Хгео сам дакле ово рећн,. нзмеђу тих младпх љпди, којн су дошлн новерењем народним у Народно Представништо био је и Адам Богосављевић. Као што вам рекох, госиодо, оп је стекао својнм радом велика уважења код народа н као иосланпк у Скупштннн. Ои није много говорпо , алн због оно мало његовнх речн , које је у Скунштиин казао, одмах се сила власгп диглан сва средства уиогребнла да њега ис буде у Народиој Скупшгннп; ондаиива влада тако јс радила у место да је бнла мудра да ирихватп такву младу снагу те да је нокрене да јој номогне у отправљању народипх нослова на срећу народа п иа част саие те паргпје. Ја мпслим да ће признати то и другови нашн нз онозпције , да је то једна највећа погрешка онд^шње владавине либералне, шго Је све млађе сл .бодоумнпје људе одбацнвала од себе; људп који су састављали однашњу владу бнли су нросто заљубљени у самн себе н хтели су да владају само онн, а иису дозвољавали пикакву критнку њпхова рада. Усљед тога ево каквим су се срествнма нрн пзборпма служпли. 11о среским канцеларијама стојала су но 15 —16 годпна неислеђена кривична дела , среске старешине свнм силама труднле су се да угоде мннистру , и да у Скупштцну иошљу само оне људе, којп ће бптп н верне нрпсталнце владине, који неће ннкад оионнратн влади н доказивати јој да ово нлн оно није добро радпла. То јс, госнодо, факт да је ондашња влада тако радила. Ну, господо, поверење народно иад нок. Адамом расло је све впше и што је влада више устајала протнв њега, то је ои у очнма оиога иарода из његовог краја постајао све страшнији за владу , н већа узданица за иарод и његова нрава. У таквом стању дошао је раг н шга вндпмо ? Шта је радно тај народни носланик , који је свршно Велнку Школу н није тражпо државну службу? Вршио Је н он. војену дужност, н кад су иродрлн Турцн у села н вароши, извршпо је Једну дужност за нородпцу своју. Отишао је у збег, где му је иородлца била н однео јој 300 ока кукуруза: Он је нрво тражно од кмета нз села Јелашнпцс , где је кош оншгннскн бно, да му да лспта за пзрану нороднце. Кмет му не да а он узима жпто јавно 1фед кметом, н нздаје му прнзнаницу. ч Јасно је да он то не чинн из обести већ у крајњој нуждн жсли да као домаћип заранп своју нородицу , да не нроиадне од глади. Тај се иосгунак његов никако не може озпачнти као да је он лунеж и да је разбојннк, као :пто је један од г. г, предговорника калао. Ви знате , госиодо , да су онда војенн судови судилн, н ако је га гребало због тог њсговог ностунка суднги, да су то сматралп као кривицу , онн бн га н суднлп, алп зналн су они, господо, да ту крнвице никакве нема н за то су му могли рећи: добро сп урадпо шго си пзранио нороднцу, камо срећа, да се нз Књажевца п Алексипца могло склоннти богаство народно, а ие да га непрнјатељ нредаје огњу.