Narodna skupština

СТРАНА 1054 НАРОДНА СКУШПТИНА

једиу чудновату ствар о овом саветском мишљоњу у коме се велн да се ставн ирви дан Ускрса п св. Тројица. То пнје нмало смнсла казатн, јер нрвп дап Ускрса п св. Тр >јица пада увек у недељу; а тако нсто и Ваведење инје дап рођен.а Богородице, него је Мала Госиођа. Дакле треба да ирпмпмо одборско мишљсње. Потпредседник — Оглашујем да је нретрес у иачелу св|:н1ен. Ко је за го, да се ирочитан предлог ирнми у начелу, тај нека седн, ко је протнван иека устане ? (Сви седе). Оглашујем, да је усвојен у начелу. Известилац нрочпта тач. 1 §-а 36-1. Потпредседник — Прнма ли Скуиштииа нрочптану тачку ? (11рима). Известилац прочита тачку 2. Потпредседник — Прпма ли Скупштпна прочнтану тачку ? (Прима). Известилац ирочпта тачку 3 Јоца Ж. Јовановић — Госиодо , још нрошле го ,1. кад је донесена ова доиуна у закону, као главнији разлог, који је нзиет да се то донесе , био је гај да момци и помоћнпцп трговачки буду слободнн у иразничнпм даннма, те да могу посећивати трговачку школу ; међутим сад у овом закону у тачкн 3 каже се: хлебарп, месарн , млекарн и бакали н т. д. Ко зпа наше ирилпке у земљи тај ће знатн да у Србнјп и нема правих бакала пего све дућанџнје нмају махом кафу, шећер, мараме, памук н томе подобно и нрема томе кад би се унела ова нотреба то би значнло да се изнгра овај закон, јер сви би дућанн бнли отворени , иошго сви нмају бакалског еспапа. Дакле то би бнло на штету оног разлога, којн је руководио закоподавца , кад је ову допуиу донео , н ја бнх бно за то , да се реч „бакалп" избрише. Може бпти у Београду да нма некпх , који пскључиво раде иа бакалуку, али у унутрашњости Србије нема п оида се не би постпгло што се хтело. Уато нредлажем, да се пзбрнше реч „бакалп" и молпм 10 иосланика да ме нотномогиу. Министтар ун. дела Јован "Баја — Предлог г. Јовановпћа нотпуно је оправдан н ја се слажем с тим, да сс реч „бакалп" пзосгавп са свим. Оснм тога овде се номињу п дуванџнје; као што зиате, дувапџија има и таквнх, којн држс и другу какву радњу а дунанџпјску радњу држе као споредну н онда се може десигн , да норсд дуванџпске радње држи отвореиу н другу главиу радњу. С гога да бн се нзбегло то да оии н тај други еснап могу поред дуваиа иродаватн , ја молпм да овде треба да се дода : „који се нскључиво баве дуванџиском радњом". Димитрије Димовић — Ја, нотпомажем разлоге г. Јоце Ж. Јоваиовнћа , да се радње бакалске нзоставе , јер однста нема никаке погребе да н оне буду отвореие у иомеиуте дане, јер су најнужнпје иамрнице споменуте. Међутнм , бакилп не продају само бакалске стварп , него продају п друге, а нма их којп продају п на квантум. С тога н њнхове радње требале бн да буду затореие, те н да и њихови млађн буду слободии и нмају одмора као други. Ја бих имао да учииим овде једио друго интање за реч вмлнновн". Да лн се мислило овде иа нарие млннове ? Ја мнслнм, да се овде хтело да каже „брашњари" ; а међутнм да се млниовима забранн радња, као нгго је овде споменуто, било би штетно. Даклс мишљсња сам, да овде место „млииови" треба да сгавн „брашњари" , а што се тнче бакала и сам сам мишљења, да треба да се наоставн. Министар уиутр. дола Јван "Баја — Под речи „млннови" не разумеју се брашпари, него баш млниарп. Овде јс казато, да млниовн пс могу радптн само за време службе божијс. Бнло би доста штетно, да се млиновима забраии са свим рад у недељне н иразиичне даие, јсрјо то ((»абричан рад, али ако се обустави за сахаг два, на се онет наставн неће бнти никакве штеге. Витомир Младоновић — Кад је ирошле годнне донесен закои о уатварању дућана, онда је споменуто, којп ду-

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ћанп морају бптп цео иразннчнн дан затворенн , а који опет само за време службе. Овај је закои донупа оног закоиа; овнм се законом сиецпјалишу казип у оном закону н мпслпм да би пзвестнлац требао да навсде н члапове онога закоиа, из којнх видн којн се дућанп могу држатп о1ворепн, а којн сс морају загвараги. Ирсма томе, могао би да отпадпе и онај нредлог, којим се тражп да се овде нзостави реч .,бакалн". Иосланпци којн су предлагалп овај закон, оип су узели да н бакалнпце буду затворене. Дакле ногрешно је, шго то пије унесено. Известилац Васа Манојловић — Овом се пзмеиом цео старп §. 364 крпвпчиог закона замсњује, и он ће у целостн гласитн овако, какав је по овом нредлогу. Из овога се внди, у које је дане дозвољепо раднтп, и докле. С овнм, је, дакле, нзмењеиа одредба, коју смо лаие унелн у овај закон. То сам имао да кажем иа одговор г. Внгомиров. Што се тпче предлога г. Јоце Ж. Јовановићд, ја држнм да он није оправдан према ономе, што пред Скупштпиом стоји закон о нодели радње. (Чује се: кад се тај закон реши). Кад бп овако усвојпли , п онда бп до годнне морали да доносемо другу пзмену. Пошто ће доћн закон о иоделн на радње, и зпаће се које бакалаипн, ко мапуфактур н т. д. држим, да пз тога разлога не бп бпло онравдаио , да се усвоји измеие г. Јоце Ж. Јоваиовића. Панта Срећковић — Ја сам хтео, да нотпогием Јоцин предлог, да се пзбрнше реч „бакални 1 '. Вића Радовановић — Свакојако треба наћн неки пзлаз, те да сс млпновп ослободе овога лагварања. Шго је овде ушло, да млпповн не смеју радиги за време службе божнје, са свнм је погрешао. Кад млин ради , пемогућеје, да се зауставп за сахат —два, па после опет да радп. То је код парнпх млннова пемогуће, а код водеипх још радн горе. Ја не иалазим за умесио, штојеовде стављена реч „млииови». С тога ја мнслпм , да бн требало ову реч са свим изоставнтн , јер ставнтп овде, да <;е млпиовн затварају за време службе божије, ие могуће је, не само то, иего и ие оправдано. Млпиовн требају сиаки даи п у свако време кад погреба захте. Рецнмо умре сељаку ко у кућн, а пестанему брашна, ои мора млетп, иа и сам даи Ускр^а. Ја, дакле, предлажем, да се реч „млниови" пзбрпше, и кад се ие помнњу нпгде, опда се опн не подразумевају нод горњом гачком, ц оин ће оида увек стајатп отвореин н раднће. Тражим 10 носланпка, да ме у овоме погиомогну. (Иотиомажу га). Што се тпче дуваиџнја, мп смо лањске годпие говорилн о томе. Кад бп дуванџпје бпле саме за себе, дакле кад бп се у њпма само дуван иродавао, онда бп пмало разлога, да остаиу затвореии, само за време службе божије. Међутим, дуваиџнница може бптн само у Београду , а у унутрашњосги их нема. Тамо се дуваи иродаје у бакалипцама нлп у другој с шчној радњн, н сад дозволптп тпм људима, да држе загвореие дућаие само за време службе божије, иемогуће је, јер ће оии отварати дућаие н казати: ја сам дуваиџија. Казаће да нм је дуваиџиска радња главна , а оиа друга да је сцоредиа. Међутим, има још једаи разлог, који ме оиредељује да дуваиџиппце сравпимо са осталпм радњама, а тај је , шго се дуваи пе сматра као нрека потреба. Овде се хоће, можда,за љубав држове н њеног. иазара, да дозволи дуваиџијама да држс дућаие огвореие. Међутпм , то није гако потребаи артнкл, п за љубав тога , да држава назарн , оставитп их , да држе радње отворспо , неиа разлога. Позпаго је , да су ове годпис помоглп тпме , што су механџнје узнмалп дуваи од мало-иродавца, п у иедељис дане и иразинчпе даие нродавалп, па иека тако буде п од сада. Ја иредлажем , да се одавде избрншс реч „дуваиџија" , н оида ће доћи иод горњу тачку. Молпм 10 нослаиика, да мо у овом предлогу нотиомогну. (11с иотиомажу га). Димитрије Машић •- Госиодо, лањске године, кад је ношговапи иосланик г. Катић, пзиео овај предлог за пзмену овога §. 3(54. кр. зак. ви се сећаго, да су у нодужој дсбатн нзносени разпн раалоаи, шта јо главии основ, да со тако што иредлаже. У дј гој дебатн, а нарочито он, и много од го-